Трнава (Словачка) — разлика између измена

м
 
Седамнаести век се сматра за једно од најгорих раздобља словачке историје и карактеришу га противхабзбуршки устанци угорске властеле против бечког двора који се тичу и града Трнаве. Управо је парадокс да је у тим временима ту букнуо и пожар ([[23. јун]] [[1666]]. године) када је уништено изузев неколико улица цео град а истовремено Трнава постаје универзитетски град. Прво је то била само са филозофијом и теологијом док је Правни факултет отворен [[1667]]. године а лекарски [[1769]]. године. У овом веку су биле постављене грађевине које су сада културно историске знаменитости Трнаве.
У [[18. век]] је Трнава ступила као универзитетски град који је познат у целој [[Европа|Европи]]. [[1777]]. године на иницијативу [[Марија Терезија|Марије Терезије]] се универзитет сели у БудинБудим и овај губитак је осетила не само Трнава већ и цела [[Словачка]].
 
Од [[1. август]]а до [[24. септембар|24. септембра]] [[1831]]. године Трнава је заживела уништавајућу епидемију [[Колера|колере]] која је за два месеца имала 800 жртава.
У Трнави су половином 19. века одржавани неколико пута годишње вашари: 22. јануар, 24. април, 15. јун, 20. октобар и 9. децембар.<ref>"Сербска пчела", Будим 1833. године</ref>
 
Помиње се 1850. године "Семинарија" (виша Гимназија) са словачким наставним језиком у месту, чији слушалац "филозофије" Мартин Веселовски наручује српску књигу.<ref>Ђуро Поповић: "Мала српска граматика", Беч 1850. године</ref>
 
Велики развој је заживео град у време између два рата када је нарастао број становника од 15 хиљада у [[1910]]. години на 26. хиљада у [[1940]]. години. Трнава је била тада трећи по реду град у Словачкој.
26.978

измена