Википедија

Нигерија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 68:
Северном је Нигеријом од [[9. век]]а током више од 600 година доминирало трговачко царство [[Канем-Борну]] са седиштем око [[језеро Чад|језера Чад]]. Своју је моћ темељило на прекосахарској трговини са северноафричким [[Бербери]]ма. [[Ифе]] и [[Ојо]], краљевства народа [[Јоруба]] у јужном Нигерији, су постала значајна у 12,<ref name="Falola1">{{harvnb|Falola|Heaton|2008|p=23}}</ref>{{sfn|Laitin||1986|p=111}}, односно 14. веку{{sfn|MacDonald|Paren|Shillington|Stacey|Steele|2000|p=385}}, а на југоистоку царство [[Краљевство Бенин|Бенин]] народа [[Едо (народ)|Едо]].<ref>{{cite web|last=Metz|first=Helen Chapin|title=Nigeria: A Country Study – The Slave Trade|publisher=[[Library of Congress Country Studies]]|year=1991|url=http://countrystudies.us/nigeria/7.htm|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref>
 
Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили постаје за трговину [[ропство|робовима]] које су транспортирали на амерички континент. Први Европљани који су видели обалу данашње Нигерије били су чланови посаде једне [[Португалци|португалске]] лађе [[1472]].<ref name="diverse-slavery">{{harvnb|Gordon|2003|pp=44–54}}</ref> године. Године [[1786]]. у Нигерији се могао купити роб за 2 фунте, а продати у Америци за 65 фунти. У том је добу годишње превожено преко Атлантика и више од 100 000 робова.<ref name="diverse-slavery"/><ref name="slave-trade">{{harvnb|Falola|Genova|2009|p=328}}</ref> The majority of those enslaved and taken to these ports were captured in raids and wars.<ref>{{Cite book|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Adam |last2=Paddock|title=Environment and Economics in Nigeria |publisher=Routledge |year=2012|id=ISBN 978-1-136-66247-28 |url=https://books.google.com/books?id=ANzFx1O95eAC&pg=PA78 |access-date= 2015-03-29|pages=78}}</ref> Још [[1847]], након што су многе државе начелно забраниле трговину робљем,<ref>{{cite news|title=10 things about British slavery |publisher=BBC News |year=2005|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/4742049.stm |accessdate= 28. 5. 2011}}</ref> из Африке је у цели свет одаслано преко 80.000 припадника робља. У 19. су веку робови као главна роба замењени другим добрима, на пример палминим уљем. Робовање у Нигерији стављено је ван закона тек [[1901]]. године, а кућни робови постојали су и раних 1950-их.<ref>{{cite web|title=Slavery – Historical survey – Slave societies|work=Encyclopædia Britannica's Guide to Black History|publisher=[[Encyclopædia Britannica]]|year=2011|url=http://www.britannica.com/blackhistory/article-24157|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref> Почетком [[19. век]]а [[ислам]]ски реформатор [[Усман дан Фодио]] подвргнуо је контроли народа [[Фулани]] велик део нигеријског севера.
 
На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала је [[Уједињено Краљевство]], испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе су колоније уједињене [[1914]]. Британци су локалним поглаварима оставили значајна овлашћења, посебно на исламском северу,<ref>Garba, Safiya J., "[http://www.mcser.org/images/stories/JESR-Special-Issues/JESR%202012%20Special%20Issue%20vol%202%20no%207/Safiya%20J%20Garba.pdf The Impact of Colonialism on Nigerian Education and the Need for E-Learning Technique for Sustainable Development]", ''Journal of Education and Social Research,'' MCSER-Mediterranean Center of Social and Educational Research (Rome; Vol. 2 (7) October 2012); pp. 56 ({{ISSN|2239-978X}})</ref> док је југ [[хришћанство|христијанизован]], а донекле и поевропљен, што је погодовало економском развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованим. Лагос, стављен под британску управу тек [[1906]]., имао је раних 1950-их 270.000 становника. Од тога су тек 4.000 били Европљани, а у самоме средишту града живело је 28.000 људи на 24 ха земље.
Ред 118:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref= harv|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Ann |last2=Genova|title=Historical Dictionary of Nigeria |publisher=Scarecrow Press |year=2009|id=ISBN 978-0-8108-6316-23 |url=https://books.google.com/books?id=rdDKeMEwPdMC&pg=PA328 |access-date=2015-03-29|pages=328}}
* {{Cite book|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Adam |last2=Paddock|title=Environment and Economics in Nigeria |publisher=Routledge |year=2012|id=ISBN 978-1-136-66247-28 |url=https://books.google.com/books?id=ANzFx1O95eAC&pg=PA78 |access-date= 2015-03-29|pages=78}}
* {{Cite book|ref= harv|first1=Fiona|last1=MacDonald|first2=Elizabeth|last2=Paren|first3=Kevin|last3=Shillington|first4=Gillian|last4=Stacey|first5=Philip|last5=Steele| publisher= Marshall Cavendish |year=2000|id=ISBN 978-0-7614-7158-85|url=https://books.google.com/books?id=joh5yHfcF-8C&pg=PA385|title= Peoples of Africa|volume=1}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Hegemony and culture: politics and religious change among the Yoruba|first=David D.|last=Laitin|publisher=[[University of Chicago Press]] |year=1986|isbn=978-0-226-46790-0|url=https://books.google.com/books?id=dHbrDvGQEbUC&pg=PA111|pages=111}}
* {{Cite book|ref= harv|first=April A. |last=Gordon|title=Nigeria's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook |publisher=ABC-CLIO |year=2003|isbn=978-1-57607-682-8|url=https://books.google.com/books?id=H26pO3vwmHoC&pg=PA54 |access-date=2015-03-29|pages=44–54}}
* {{Cite book|ref= harv|title=A history of Nigeria |first1=Toyin|last1=Falola|first2=Matthew M.|last2=Heaton|publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2008|url=https://books.google.com/books?id=XygZjbNRap0C&pg=PA23 |isbn=978-0-521-68157-5|pages=23}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Kleiner|first= Fred S.|last2=Mamiya|first2=Christin J. |title=Gardner's Art Through the Ages: Non-Western Perspectives|publisher=[[Cengage Learning]]|edition=13, revised|year=2009|url=https://books.google.com/?id=TlVeuxIgjwQC&dq=Nok+terracotta+earliest|id=ISBN 978-0-495-57367-18|pages=194}}
* {{Cite book|ref= harv|title=The CIAWorld Fact Book 2014 |year=2013|publisher=Skyhorse Publishing, Inc|isbn=978-1-62636-073-0}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нигерија”