Википедија

Нигерија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 64:
{{Главни чланак|Историја Нигерије}}
 
Прва позната [[цивилизација]] на нигеријском подручју била је она [[народ]]а [[Нок народ|Нок]] који је од 500. п. н. е. до [[200]]. године живио на висоравни [[Џос]]у, а по ступњу развоја припадао је [[Гвоздено доба|гвозденом добу]].<ref>Nicole Rupp, Peter Breunig & Stefanie Kahlheber, "[http://www.antiquity.ac.uk/projgall/kahlheber/ Exploring the Nok Enigma]", ''Antiquity'' 82.316, June 2008.</ref><ref>B. E. B. Fagg, "The Nok Culture in Prehistory", ''Journal of the Historical Society of Nigeria'' 1.4, December 1959.</ref><ref name=archaeology>{{harvnb|Kleiner|Mamiya|2009|p=194}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.metmuseum.org/toah/hd/nok/hd_nok.htm |title=Nok Terracottas (500 B.C.–200 A.D.) &#124; Thematic Essay &#124; Heilbrunn Timeline of Art History &#124; The Metropolitan Museum of Art |publisher=Metmuseum.org |date =2014-06- 02. 06. 2014. |accessdate =2014-07- 16. 07. 2014.}}</ref>
 
Северном је Нигеријом од [[9. век]]а током више од 600 година доминирало трговачко царство [[Канем-Борну]] са седиштем око [[језеро Чад|језера Чад]]. Своју је моћ темељило на прекосахарској трговини са северноафричким [[Бербери]]ма. [[Ифе]] и [[Ојо]], краљевства народа [[Јоруба]] у јужном Нигерији, су постала значајна у 12,<ref name="Falola1">{{harvnb|Falola|Heaton|2008|p=23}}</ref>{{sfn|Laitin||1986|p=111}}, односно 14. веку{{sfn|MacDonald|Paren|Shillington|Stacey|Steele|2000|p=385}}, а на југоистоку царство [[Краљевство Бенин|Бенин]] народа [[Едо (народ)|Едо]].<ref>{{cite web|last=Metz|first=Helen Chapin|title=Nigeria: A Country Study – The Slave Trade|publisher=[[Library of Congress Country Studies]]|year=1991|url=http://countrystudies.us/nigeria/7.htm|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref>
 
Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили постаје за трговину [[ропство|робовима]] које су транспортирали на амерички континент. Први Европљани који су видели обалу данашње Нигерије били су чланови посаде једне [[Португалци|португалске]] лађе [[1472]].<ref name="diverse-slavery">{{harvnb|Gordon|2003|pp=44–54}}</ref> године. Године [[1786]]. у Нигерији се могао купити роб за 2 фунте, а продати у Америци за 65 фунти. У том је добу годишње превожено преко Атлантика и више од 100 000 робова.<ref name="diverse-slavery"/><ref name="slave-trade">{{harvnb|Falola|Genova|2009|p=328}}</ref> The majority of those enslaved and taken to these ports were captured in raids and wars.<ref>{{Cite book|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Adam |last2=Paddock|title=Environment and Economics in Nigeria |publisher=Routledge |year=2012|id=ISBN 978-1-136-66247-8 |url=https://books.google.com/books?id=ANzFx1O95eAC&pg=PA78 |access-date = 2015-03-29. 03. 2015.|pages=78}}</ref> Још [[1847]], након што су многе државе начелно забраниле трговину робљем,<ref>{{cite news|title=10 things about British slavery |publisher=BBC News |year=2005|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/4742049.stm |accessdate= 28. 5. 2011}}</ref> из Африке је у цели свет одаслано преко 80.000 припадника робља. У 19. су веку робови као главна роба замењени другим добрима, на пример палминим уљем. Робовање у Нигерији стављено је ван закона тек [[1901]]. године, а кућни робови постојали су и раних 1950-их.<ref>{{cite web|title=Slavery – Historical survey – Slave societies|work=Encyclopædia Britannica's Guide to Black History|publisher=[[Encyclopædia Britannica]]|year=2011|url=http://www.britannica.com/blackhistory/article-24157|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref> Почетком [[19. век]]а [[ислам]]ски реформатор [[Усман дан Фодио]] подвргнуо је контроли народа [[Фулани]] велик део нигеријског севера.
 
На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала је [[Уједињено Краљевство]], испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе су колоније уједињене [[1914]]. Британци су локалним поглаварима оставили значајна овлашћења, посебно на исламском северу,<ref>Garba, Safiya J., "[http://www.mcser.org/images/stories/JESR-Special-Issues/JESR%202012%20Special%20Issue%20vol%202%20no%207/Safiya%20J%20Garba.pdf The Impact of Colonialism on Nigerian Education and the Need for E-Learning Technique for Sustainable Development]", ''Journal of Education and Social Research,'' MCSER-Mediterranean Center of Social and Educational Research (Rome; Vol. 2 (7) October 2012); pp. 56 ({{ISSN|2239-978X}})</ref> док је југ [[хришћанство|христијанизован]], а донекле и поевропљен, што је погодовало економском развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованим. Лагос, стављен под британску управу тек [[1906]]., имао је раних 1950-их 270.000 становника. Од тога су тек 4.000 били Европљани, а у самоме средишту града живело је 28.000 људи на 24 ха земље.
Ред 76:
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] Британија је као одговор на растући нигеријски национализам започела пренос власти на домаће становништво у оквиру федералне структуре условљене антагонизмом великог броја етничких група и две главне религија, хришћанства и ислама. Поткрај колонијалнога доба у Нигерији су од око 35.000.000 становника тек 1.750 били белци.<ref>Јохн Гунтхер-Непозната Африка, Зора, Загреб (1966). стр. 22., 531.67.</ref> Године [[1960]]. земља је постала независна федерација три регија које су задржале велик ступањ самоуправе.<ref name=JBS>{{cite journal|title=Nigerian Political Parties: Their Role in Modernizing the Political System, 1920–1966|author=Udofia, O. E. |journal=Journal of Black Studies|volume=11|issue=4 |year=1981|doi=10.1177/002193478101100404 |jstor=2784073|pages=435–447}}</ref> Од [[1933]]. до [[1954]]. нигеријски национални доходак је ушестостручен. Те године земља је имала 509 лекара, 41 [[биоскоп]] и 12 дневних листова. Само око 20.000 житеља имало је завршену средњу школу, а око 95% је било [[неписменост|неписмено]]. Универзитетски колеџ у Ибадану отворен је [[1952]]. године, а поседовао је библиотеку од 100.000 књига. Постојала је само 1.600 -{km}- дуга жељезничка пруга од Лагоса до Порто Харкорта.
 
У [[1966]]. у земљи су се догодила два узастопна државна удара у којима су доминацију преузели војни официри, прво с југа, а онда са севера земље. Недуго након тога југоисточна је регија у којој је већину чинио народ [[Игбо]], изложен прогонима на северу, прогласила је независност као Република [[Биафра]],<ref>{{cite news|last=Murray|first=Senan|title=Reopening Nigeria's civil war wounds|publisher=BBC News|date= 30. 5. 2007|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/6657259.stm|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref> чиме је започео троипогодишњи грађански рат; Биафра је уз велике људске жртве побеђена.<ref>{{cite web|last=Metz|first=Helen Chapin|title=Nigeria: A Country Study – Civil War|publisher=[[Library of Congress Country Studies]]|year=1991|url=http://countrystudies.us/nigeria/23.htm|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.litencyc.com/theliterarymagazine/biafra.php |title='&#39;The Biafra War and the Age of Pestilence'&#39; |publisher=Litencyc.com |date= |accessdate =2014-07- 28. 07. 2014.}}</ref><ref>''Shadows : Airlift and Airwar in Biafra and Nigeria 1967–1970'', by Michael I. Draper</ref> У Нигерији је 1960-их вођен грађански рат након којег је влада генерала Јакобуа успоставила мир поделивши земљу на 12 савезних држава уместо на дотадашње 4 потпуно вештачке покрајине, оставштину колонијалног доба у којем су белци исцртали границе нимало не поштујући историју и етничку мапу континента.<ref>Basil Davidson - Afrika u povijesti: teme i osnove razvoja, Globus/Zagreb, 1984.</ref> У седамдесетима је у Нигерији почело вађење [[Нафта|нафте]], али приходи од њене продаје нису значајније допринели побољшању животног стандарда већине становништва.
 
Од [[1970]]. до [[1998]]. на власти су се смењивале војне и корумпиране цивилне владе. Посебно је злогласан био режим генерала [[Сани Абача|Санија Абача]] (1993—1998) за време којег су погубљени бројни политички противници, међу њима и познати новинар [[Ken Saro-Wiwa|Кен Саро-Вива]]. Након Абачине смрти одржани су слободни председнички избори на којима је победио председник [[Олусегун Обасањо]]. Крајем маја [[2007]]. године, након одржаних избора, председник Нигерије постао је [[Умару Јар'Адуа]].
Ред 118:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref= harv|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Ann |last2=Genova|title=Historical Dictionary of Nigeria |publisher=Scarecrow Press |year=2009|id=ISBN 978-0-8108-6316-3 |url=https://books.google.com/books?id=rdDKeMEwPdMC&pg=PA328 |access-date =2015-03- 29. 03. 2015.|pages=328}}
* {{Cite book|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Adam |last2=Paddock|title=Environment and Economics in Nigeria |publisher=Routledge |year=2012|id=ISBN 978-1-136-66247-8 |url=https://books.google.com/books?id=ANzFx1O95eAC&pg=PA78 |access-date = 2015-03-29. 03. 2015.|pages=78}}
* {{Cite book|ref= harv|first1=Fiona|last1=MacDonald|first2=Elizabeth|last2=Paren|first3=Kevin|last3=Shillington|first4=Gillian|last4=Stacey|first5=Philip|last5=Steele| publisher= Marshall Cavendish |year=2000|id=ISBN 978-0-7614-7158-5|url=https://books.google.com/books?id=joh5yHfcF-8C&pg=PA385|title= Peoples of Africa|volume=1}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Hegemony and culture: politics and religious change among the Yoruba|first=David D.|last=Laitin|publisher=[[University of Chicago Press]] |year=1986|isbn=978-0-226-46790-0|url=https://books.google.com/books?id=dHbrDvGQEbUC&pg=PA111|pages=111}}
* {{Cite book|ref= harv|first=April A. |last=Gordon|title=Nigeria's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook |publisher=ABC-CLIO |year=2003|isbn=978-1-57607-682-8|url=https://books.google.com/books?id=H26pO3vwmHoC&pg=PA54 |access-date =2015-03- 29. 03. 2015.|pages=44–54}}
* {{Cite book|ref= harv|title=A history of Nigeria |first1=Toyin|last1=Falola|first2=Matthew M.|last2=Heaton|publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2008|url=https://books.google.com/books?id=XygZjbNRap0C&pg=PA23 |isbn=978-0-521-68157-5|pages=23}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Kleiner|first= Fred S.|last2=Mamiya|first2=Christin J. |title=Gardner's Art Through the Ages: Non-Western Perspectives|publisher=[[Cengage Learning]]|edition=13, revised|year=2009|url=https://books.google.com/?id=TlVeuxIgjwQC&dq=Nok+terracotta+earliest|id=ISBN 978-0-495-57367-8|pages=194}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нигерија”