Кћерке Педра I, Констанца и Исабел, биле су удате за два сина енглеског краља [[Едвард III|Едварда III]], [[Џон од Гента|Џона од Гента, војводе од Ланкастера]], и [[ЕмдундЕдмунд Лагли|ЕдмондаЕдмунда од Ланглија, војводе од Јорка]]. Кад је Хуан дошао на престо, оне су, сматрајући се легитимним наследницама свог оца, па самим тим и кастиљанског престола, тражиле право на престо које су сматрале да им припада. Сукоби су престали 1388. године када се склопио брак између Хуановог сина, Енрикеа (будућег [[Енрике III од Кастиље|Енрикеа III]]), и Каталине, кћерке [[Констанца од Кастиље]]|Констанце и [[Џон од Гента|Џона од Гента, војводе од Ланкастера]]. Млади брачни пар је, према одредбама споразума из Бајоне, новоформирану титулу [[Принц од Астурије|принца и принцезе од Астурије]], титула коју ће од тада, па све до данас, носити престолонаследници прво Кастиље, а потом и Шпаније.
