Википедија

Нормална расподела — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: sl:Normalna porazdelitev
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Normal distribution pdf.png|десно|мини|Густина вероватноће нормалне расподеле са различитим параметрима. Зеленом бојом је представљена стандардна нормална нормирана расподела.]]
'''Нормална расподела''' или '''Гаусова расподела''', је важна фамилија [[непрекидна расподела вероватноће|непрекидних расподела вероватноће]], са применама у многим пољима.
'''Гаусова крива''' је посебан облик статистичке обраде [[податак]]а [[помоћ]]у којег се показује функционална дистрибуција расподеле учесталости неког феномена или броја погрешака који треба очекивати у једном покушају. Често се користи и у [[социјални рад|социјалном раду]], посебно у израчунавању вероватноће неке појаве или [[проблем]]а.
Чланови фамилије нормалне расподеле су дефинисани преко два параметра, ''математичко очекивање'', и [[варијанса]] (дисперзија) ''σ''<sup>2</sup>.
'''Нормална нормирана расподела''' је нормална расподела са очекивањем једнаким нули, и варијансом једнаком један (зелена крива на слици десно).
[[Карл Фридрих Гаус]] се доводи у везу са овим скупом расподела, јер је помоћу њих анализирао астрономске податке<ref>Havil, 2003</ref>, и дефинисао једначину функције густине расподеле нормалне расподеле.
 
Важност нормалне расподеле као модела квантитативних феномена у [[природне науке|природним]] и [[друштвене науке|друштвеним наукама]] је услед [[централна гранична теорема|централне граничне теореме]]. Многа [[психологија|психолошка]] мерења и [[физика|физички]] феномени се могу добро апроксимирати нормалном расподелом. Иако су механизми који леже у основи ових феномена често непознати, употреба нормалног модела се теоретски оправдава претпоставком да много малих, независних утицаја адитивно доприносе свакој обзервацији.
 
Нормална расподела се јавља и у многим областима [[статистика|статистике]]. На пример, узорачка средина има приближно нормалну расподелу, чак и ако расподела популације из које се узорак узима није нормална. Нормална расподела је најчешће коришћена фамилија расподела у статистици, и многи статистички тестови су базирани на претпоставци нормалности. У [[теорија вероватноће|теорији вероватноће]], нормалне респоделе се јављају као [[конвергенција случајних променљивих|граничне расподеле]] више непрекидних и случајних фамилија расподела.
 
 
{{РСР}}
 
{{клица-мат}}
Линија 8 ⟶ 15:
[[Категорија:Теорија вероватноће]]
[[Категорија:Статистика]]
[[Категорија:Расподеле вероватноће]]
 
[[ar:توزيع احتمالي طبيعي]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нормална_расподела”