Аустријска школа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Аустријска школа економиста''' је школа економске мисли која сматра да је главни узрок економских проблема мешање државе у тржишне токове. Њихови ставови се сматрају прилично радикалним због тога што они своју критику не ограничавају само на традиционално државне системе као што су [[социјализам]] и [[комунизам]], већ и на широко прихваћене механизме у [[капитализам|капитализму]] као што су [[централне банке]]. Једни од најпознатијих поборника аустријске школе су аустријски економиста [[Лудвиг фон Мизес]] и економиста и филозоф [[Фридрих Хајек]].
{{сређивање}}
 
Једна од најбитнијих особина капитализма је постојање [[пословних циклуса]], који су периоди наизменичних промена између великих успона и падова. Најпознатији пример пада пословних циклуса је [[велика депресија]] која се десила у САД 1929-1933. Разлози постанка велике депресије и економска политика владе САД током и после велике депресије су један од највише студираних тема у историји капитализма. Током овог периода, берза је пала више од 80%, [[бруто национали производ]] је пао више од 30%, док је стопа незапослености скочила преко 25%.
'''Аустријска школа економиста''' је школа економске мисли која сматра да је главни узрок економских проблема мешање државе у тржишне токове. Њихови ставови се сматрају прилично радикалним због тога што они своју критику не ограничавају само на традиционално државне системе као што су социјализам и комунизам већ и на широко прихваћене механизме у капитализму као што су [[централне банке]]. Једни од најпознатијих поборника аустријске школе су аустријски економиста [[Лудвиг фон Мизес]] и економиста и филозоф [[Фридрих Хајек]].
 
Једно од најшире прихваћених објашњења велике депресије је да је изазвана рестриктивном монетарном политиком Америчке централне банке која није брзо реаговала на крах берзе 1929. и тиме веома погоршала његове ефекте. Поборници овог мишљења сматрају да су САД изашле из велике депресије због акција Америчкогамеричког председника [[Френклин Делано Рузвелт|Френклина Рузвелта]] који је спровео у праксу економску политику следећи [[кејнзијанизам]].
Једна од најбитнијих особина капитализма је постојање [[пословних циклуса]], који су периоди наизменичних промена између великих успона и падова. Најпознатији пример пада пословних циклуса је [[велика депресија]] која се десила у САД 1929-1933. Разлози постанка велике депресије и економска политика владе САД током и после велике депресије су један од највише студираних тема у историји капитализма. Током овог периода, берза је пала више од 80%, бруто национали производ је пао више од 30%, док је стопа незапослености скочила преко 25%.
 
Једно од најшире прихваћених објашњења велике депресије је да је изазвана рестриктивном монетарном политиком Америчке централне банке која није брзо реаговала на крах берзе 1929. и тиме веома погоршала његове ефекте. Поборници овог мишљења сматрају да су САД изашле из велике депресије због акција Америчког председника [[Френклин Делано Рузвелт|Френклина Рузвелта]] који је спровео у праксу економску политику следећи [[кејнзијанизам]].
 
Поборници аустријске школе сматрају да је велика депресија директно изазвана веома лабавом монетарном политиком Америчке централне банке током 1920-их година која је довела до веома великог повећања количине новца и кредита у систему. Овај период је у америчкој историји познат као „бесне двадесете“ (-{„roaring twenties“}-). Аустријска школа сматра да су све кризе у капитализму изазване сувише лабавом монетарном политиком у претходном успону.