Спољашњи слушни канал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Infobox Anatomy |
Name = '''Спољашњи слушни канал''' |
Latin =
GraySubject = 229 |
GrayPage = 1033 |
Ред 21:
== Функција спољашњег слушног канала ==
Спољашњи слушни канал има и ту особину на известан начин селективно појачање у неким областима фреквенцију примљеног звука, шти има за последицу појаву резонанци у цеви која утиче на повећање нивоа звука на бубној опни. Како спољашњи слушни канал представља цев
затворену са једне стране, у њему се јављају резонанце одређеног типа.<ref>Шупляков В. С. Глава 3. ''Физиология периферического отдела слуховой системы'' // Слуховая система / ред. Я. А. Альтман. — Л.: Наука, 1990. — С. 156—223. — 620 с. — (Основы современной физиологии). — 1800 экз. —.
Са дужином коју просечно има овај канал, прва резонанца канала је у области 3-4 kHz. Индивидуалне варијације димензија слушног канала од особе до особе утичу на то да и фреквенције његових резонанци варирају у неком малом интервалу. Појачање у првој резонанци које слушни канала уноси у његову функцију преноса, реда је величине 10 dB. Друга резонанца канала јавља се у области изнад 10 kHz, и њен утицај је такође условљен индивидуалним карактеристикама ува.
Ред 35:
Спољашњи слушни канал је цев дужине 25-30 мм и пречника око 7 мм, која се пружа од ушне шкољке ({{јез-лат|concha auricularis}}) до бубне опне ({{јез-лат|membrane tympatica}}), која одваја канал од бубне дупље ({{јез-лат|cavitas tympatica}}). Он је на једном крају отворен и слободно комуницира са спољашњом средином а на другом затворен тј. прекривен бубном опном.<ref>Faddis, B. T. (2008). ''"Structural and functional anatomy of the outer and middle ear"''. In W. Clark & K. Ohlemiller (Eds.), Anatomy and physiology of hearing for audiologists (pp. 93–108). Thomson Delmar Learning</ref>
Спољашњи слушни канал орган је опнасто-хрскавичавно-коштане грађе, обложен кожом са спољње стране. Кожа спољашњег ушног канала, која је чврсто срасла за његове зидове, постепено се истањује према бубној опни. У кожа спољашњег ушног канала смештене су лојне и велике знојне жлезде ({{јез-лат|concha auricularis}}).<ref>Анђелковић З., Сомер Љ., Перовић М., Аврамовић В., Миленкова Љ., Костовска Н.,Петровић А.: ''Хистолошка грађа органа'', ГИП Бонафидес, Ниш, 2001</ref> Секрет лојних и церуминозних жлезда, заједно са изумрлим ћелијама епидерма коже чини ушну маст (церумен), која у случају хиперпродукције може да образује чеп и делимично омете слух.<ref>Пенђер И. - ''
Спољну трећину спољашњег слушног канала гради опнасто-хрскавичавни део ({{јез-лат|meatus acusticus externus cartilagineus}}) који се пружа косо, навише, унутра и уназад. Унутрашње две трећине спољашњег слушног канала гради коштани део који почиње од спољашњег слушног отвора ({{јез-лат|porus acusticus externus}}) и пружа се пут унутра, напред и наниже. Опнасто-хрскавични и коштани део међусобно граде туп угао отворен према напред и наниже.<ref>Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). ''Дескриптивна и топографска анатомија човека''. Београд, Загреб: Научна књига.
Унутрашњи промер канала није у свим његовим деловима једнак. Канал је најужи у коштаном делу, и то на граници спољашње три четвртине и унутрашње четвртине канала.
| |||