Џунтаран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
У Адоњу, месту у сентандрејском срезу било је 1847. године 74 Србина, а две деценије потом 1867. године само 52 душе.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 36/1872. године</ref>
Никола Ђ. Вукићевић у чланку: "Судба православне цркве у источној Угарској" пише о насилном поунијаћењу српског православног живља и у Адоњу. Од њих су постали бројни "Шокци", који одрођени, не знају за своје српско порекло.<ref>"Даница", Нови Сад 3/1862. године</ref>
У српском листу изашао је 1882. године оглас трговца Јована Пајчића из Адоња. Тражио је за његову тамошњу мешовиту трговину једног доброг трговца - помоћника, вичног немачком и мађарском језику.<ref>"Застава", Нови Сад 1882. године</ref>
Умро је 1893. године парох Адоњски, Симеон Степанац, родом из Мокрина. Умро је у 77 години, без икаквог одликовања и признања. Током каријере почео је од појца у Мартоношу, преко учитеља у Ловри и Калазу, да би постао свештеник и живео у Дунафелдвару, Бати и Адоњу. Бавио се по српским листовима и са књижевним покушајима, али без некаковог успеха.
| |||