Нуклеарна реакција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
sazeto, puno puno sazeto bolji tekst od proslog
м Враћене измене 77.238.195.194 (разговор) на последњу измену корисника Marijamiletic
Ред 1:
{{чишћење}}
'''Nuklearna reakcija
 
[[Nuklearna reakcija je proces u kome se dva atoma ili čestice sudaraju da bi proizvele nove čestice, različite od inicijatorskih. U principu, reakcija ne mora da bude između dve čestice. Može ih biti i više ali time se smanjuje verovatnoća sudara. Ova transformacija je spontana u slučaju radioaktivnog raspada dok je u slučaju nuklearne reakcije potrebna inicirajuća čestica. Ukoliko se čestice sudare i odvoje bez promena, proces se naziva elastični sudar.'''
У нуклеарној физици, '''нуклеарна реакција''' је процес у коме се два [[атом]]а или [[честица|честице]] сударају да би произвеле нове честице, различите од иницијаторских. У принципу, реакција не мора да буде између две честице. Може их бити и више али тиме се смањује вероватноћа судара. Ова трансформација је спонтана у случају [[радиоактивни распад|радиоактивног распада]] док је у случају нуклеарне реакције потребна иницирајућа честица. Уколико се честице сударе и одвоје без промена, процес се назива еластични судар.
 
 
==Једначина нуклеарне реакције==
Нуклеарна реакција може да се напише помоћу једначине, исто као и код [[хемијска реакција|хемијских реакција]]. Нуклеарни распад може слично да се напише, али на левој страни ће постојати само један елемент односно један атом(језгро).
Свака честица која учествује у реакцији може да се представи хемијским симболом, атомским бројем и атомском масом. Неутрон се пише -{"n"}- а протон -{"p"}- или "<sup>1</sup>H" }-.
 
Једначина је тачна, једино у случају када су сума атомских маса са обе стране једнаке и када су суме атомских бројева са обе стране једнаке.
Пример:
 
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}\ +\ ?</math>.
 
Како би суме биле једнаке, друго језгро на десној страни мора да има атомски број 2 и атомску масу 4, зато је то [[Хелијум]]-4. Потпуна једначина би значи изгледала овако:
 
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}+{}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>,
 
или једноставније:
 
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow2\ {}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>.
 
== Енергија ==
 
Енергија која се ослободи приликом нуклеарне реакције има три облика:
 
* кинетичка енергија продукта реакције
* емисија фотона с високом енергијом, названа гама зраци
* енергија може да остане у нуклеусу, у случају када је језгро у ексцитованом енергетском нивоу
 
Када је продукт језгро метастабилно (ексцитовано) означава се " * " поред његовог атомског броја. Ова енергија се углавном ослобађа нуклеарним распадом.
Мала количина енергије може да се ослободи и у облику [[Рендгенско зрачење|-{X}- зрака]].
 
{{клица-физика}}
 
[[ca:Reacció nuclear]]
[[cs:Jaderná reakce]]
[[de:Kernreaktion]]
[[en:Nuclear reaction]]
[[et:Tuumareaktsioon]]
[[el:Πυρηνική αντίδραση]]
[[es:Procesos nucleares]]
[[fr:Réaction nucléaire]]
[[id:Reaksi nuklir]]
[[it:Reazione nucleare]]
[[lt:Branduolinė reakcija]]
[[hu:Magreakció]]
[[nl:Kernreactie]]
[[ja:原子核反応]]
[[no:Kjernereaksjon]]
[[pt:Reação nuclear]]
[[ru:Ядерная реакция]]
[[simple:Nuclear reaction]]
[[sv:Kärnreaktion]]
[[th:ปฏิกิริยานิวเคลียร์]]
[[vi:Phản ứng hạt nhân]]
[[tr:Çekirdek tepkimesi]]
[[ur:مرکزی تعامل]]