Библиотека Бодлеана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 36:
Библиотека се у том периоду проширује. Ново крило је додато у састав зграде и било је намењено смештању књига из уметности. Како је број књига растао, што путем донирања тако и на иницијативу саме библиотеке, ускоро је било дограђено још једно крило, а у периоду од [[1613]]. до [[1618]]. године. Универзитет додаје просторије за предавања које су биле у склопу зграде библиотеке. Библиотека се у том периоду непрестано ширила да би на крају био додат још један спрат, а у периоду од [[1737]]. до [[1749]]. године изграђена је још једна зграда библиотеке, такозвана Редклиф Камера.
 
Редклиф Камера добила је име по лекару Редклифу који је финансирао њену изградњу и која ће се од 1860. налазити у склопу Бодлеанске библиотеке. Архитектура ове зграде била је инспирисана италијанским бароком, те је била изграђена у облику ротонда с куполом на врху. Године 1788., све собе на првом спрату су ушле у састав библиотеке, а до [[1859]]. и просторије које су биле у склопу зграде, а које су служиле за предавања ушла су у њен састав. [[1860|Године 1860.]] она постаје део Бодлеанске библиотеке. У њој су данас смешетена дела везана за антропологију, археологију, историју уметности, женске науке.
 
Почетком 20. века неколико стотина људи је дневно посећивало библиотеку, а до [[1914]]. њен фонд је достигао један милион библиотечких јединица. Како би се обезбедио додатан смештај за књиге у периоду од [[1909]]. до [[1912]]. испод Редклиф Камере је ископано складиште. Међутим, како је број читалаца и књига непрестано растао, дошло је до потребе за даљим проширивањем. Године [[1931]]. донета је одлука да се изгради нова библиотека, са довољним простором за пет милиона књига, и просторијама за библиотечка одељења и читаонице. Нова Бодлеана, како је тада звана, градила се у периоду од [[1937]]. до [[1940]].