Википедија

Митра — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Превођење именских простора и/или магичних речи
sređivanje
Ред 1:
{{прерађивање}}
[[Слика:Fresque_Mithra_Doura_Europos.jpg‎|200п|десно|мини|Митра убија бика, фреска из града Марино, Италија.]]
'''Митра''' (-{Mithras}-) је персијско божанство светлости, испољено у [[бик]]у и често спарено са Анахитом, божанством вода које је стари [[маздаизам]] доводио у везу с реком [[Оксус]], које је касније аријанизовано.
'''Митра''' је праисторијско мушко божанство, земаљски израз сунца оплодитеља живота, испољено у бику и често спарено са Анахитом, божанством вода које је стари маздаизам доводио у везу с реком Оксус, касније је аријанизован. Као мушки Бог рата, [[Митра]] ће играти прворазредну улогу у маздаистичком пантеону и народској религији Персије, све до Римског царства које ће га усвојити. Истовремено, Ахура Мазда биће изнад њега само у зороастризму и у краљевској религији Ахеменида у којој ће велики персијски Бог тек узгред признавати надмоћ сунчанога Бога, час одуховљеног у Воху Манаху, зороастерској доброј мисли, да би био присаједињен синкретизму Мага, час хеленизованог и поистовећеног са [[Аполон]]ом. Заратустра је био први који је са гнушањем одбацио суровост и бескорисност приношења ових жртви, које су биле достојне једино примитивним племенима.
 
Као мушки Бог рата, [[Митра]] игра важну улогу у маздаистичком [[пантеон]]у и религији [[Персија|Персије]], све до [[Римско царство|Римског царства]] које ће га усвојити.
 
Митра штити људски род и посредује између бога и људи.
 
==Мит о Митри==
Митра је се према [[мит]]у родио из стене, »као што небеска светолост извире из огромног каменог свода који наткриљује Земљу«. Одмах по рођењу пастири су му указивали почасти. Поред њега су [[дадофори]] (бакљоноше), [[Каутер]] и [[Каутопатес]].
 
По једном тумачењу[[ Ахура Мазда]] је обљубио сопствену мајку и тако је зачет Митра, који се по рођењу хранио [[смоква]]ма и ставио [[фригијска капа|фригијску капу]], а у руке узео нож, лук и стрлу.
 
Први његов подвиг био је борба са Сунцем у којој Митра побеђује. Друга борба била је са дивљим [[бик]]ом, кога је савладао и однео га у пећину, али је животиња побегла. Сунце му је по [[гавран]]у поручило да га поново ухвати. Митра је то успео и из тела мртвог бика никле су [[биљке]], из [[кост]]ију - [[жито]], а из [[крв]]и - [[винова лоза]].
Зли дух је послао [[змија|змију]] да попије крв и [[шкорпион]]а да отрује божанско семе. Али су ови покушаји осујећени.
 
Истовремено настају први људи. [[Ариман]] шаље сушу, али Митра погодивши стену стрелом, ствара извор.
 
У миту о Митри помиње се и [[велики потоп]], током кога изабрани човек гради лађу и спасава се од несреће. Такође се помиње и велика ватра, али ни она није уништила људе.
 
Митра на крају улази у Сунчеве кочије и преко [[Океан]]а одлази боговима.
 
==Митраистичка религија==
Митраистичка религија је заснована на [[дуализам|дуалистичком]] учењу [[маздаизам|маздаизма]] о сталној борби добра ([[Ахура Мазда]]) и зла ([[Ариман]]).
 
Истовремено, Ахура Мазда биће изнад њега само у [[зороастризам|зороастризму]] и у краљевској религији [[Ахемениди|Ахеменида]], у којој ће велики персијски Бог тек узгред признавати надмоћ сунчанога Бога, час одуховљеног у Воху Манаху, да би био присаједињен [[синкретизам|синкретизму]] Мага (У хеленизму поистовећеног са [[Аполон]]ом).
 
[[Заратустра]] је био први који је са гнушањем одбацио суровост и бескорисност приношења ових жртви, које су биле достојне једино примитивним племенима.
[[Слика:Mithras_tauroctony.jpg|200п|мини|десно|‎Митра убија бика, скулпура из [[Палермо|Палерма]].]]
Ако нисмо свесни универзалног значаја култа дивинизованог бика као оплодитељског симбола, и његовог жртвовања упоредо са жртвовањем других животиња (коња, оваца), нећемо моћи да разумемо ни колики је преврат Заратустрина реформа увела у примитивно религијско мишљење. Ова жртва-паљеница праћена је хтонским обичајима, како у Персији, тако и у Индији, са Нандијем, богом-биком, или са [[Дионис]]ом, његовим видом на западу, богом опојних пића, плесачем на сатурналијама и баханалијама. У доба Заратустре митско-ратничке мушке заједнице, окупљене под знаком Митре, прошириле су своје сурове поступке даљем целог индо-иранског света. Ова братства младих ратника названих "курјаци" мешала су оргијастичке обреде с крвавим жртвама под знамењем змаја или вука. Посвећеници ових чета организованих изван феудалних структура ходали су и борили се безмало наги, имали коврџаву косу и распознавали се по црној боји своје заставе, одеће и кациге. Ове ратоборне обичаје персијски ће феудални поредак мало помало искористити и усмерити да би послужили под видом дисциплиноване борбености у ахеменидској војсци, све до "краљеве свите" персијских династија. У Заратустрино доба, те банде су биле солидарне са карапанима (врачима) и кавијима (владарчићима) које је он подједнако осуђивао. Ово доба високог персијског феудалног система поприма вид свеопште анархије, у којој су се утврђене оазе у долинама и тврђаве по планинама морале бранити, истовремено, и од пљачкашких упада номадских коњаника и од пустошења фанатичних банди које су се покоравале оном ко да више. Код Заратустре ће [[традегија]] те слике искрснути с патетичном очигледношћу: [[ратарство]] које оплемењујућим радом заузима земљу јемац је друштвеног мира и мирољубивих [[обичај]]а, како за људе тако и у њиховом односу према животињама. После аријевских родова који су прихватили седелачки начин живота на рубовима источне Персије и азијских степа, сакијска племена усталила су се у оазама које су створили њихови претходници и бавећи се земљорадњом и занатством, интегрисала се у персијско друштво. Друга која се нису могла приклонити земљорадњи, наставила су с номадским животом у целом оном пространом, безмало пустињском крају који је у Авести означен називом Туран, а протезао се од Аралског мора и реке Јаксарт до Алтајских планина које обрубљују [[Монголија|Монголију]], и у којем ће у VI. веку пре Хриоста настати једна врло самосвојна [[цивилизација]], Саки и Масагети. Али безмало потпуна једнодушност варварских поступака у заратустранско доба, било да су посреди Туранци или Асирци, обичаји због којих је пророк био огорчен и кад су погађали људе и кад су погађали животиње које им служе, судариће се са бедемима једне натчовечанске [[етика|етике]], успостављене насред античког света, на начин исто толико категоричан колико и неочекиван и ванвремен: узвишени [[морал]], који је попут грома пао с неба, и који задивљује и дан данас.
 
Ова жртва-паљеница праћена је хтонским обичајима у Персији и у Индији, са [[Нанди]]јем, богом-биком, или са [[Дионис]]ом, његовим видом на западу, богом опојних пића, плесачем на [[сатурналије|сатурналијама]] и [[баханалије|баханалијама]].
 
У доба Заратустре митско-ратничке мушке заједнице, окупљене под знаком Митре, прошириле су своје сурове поступке широм целог индо-иранског света. Ова братства младих ратника названих »курјаци« мешала су оргијастичке обреде с крвавим жртвама под знамењем [[змај]]а или вука. Карактеристичне су њихове [[застава|заставе]], [[кацига|кациге]] и одећа црне боје,
 
Ове ратоборне обичаје персијски феудални поредак ће искористити и усмерити да би послужили под видом дисциплиноване борбености у ахеменидској војсци.
У Заратустрино доба, те банде су биле солидарне са [[карапани]]ма (врачима) и [[кавији|кавијима]] (владарчићима) које је он подједнако осуђивао. Ово доба високог персијског феудалног система поприма вид свеопште [[анархија|анархије]], у којој су се утврђене [[оаза|оазе]] у долинама и [[тврђава|тврђаве]] по планинама морале бранити и од пљачкашких упада номадских коњаника и од пустошења фанатичних банди.
 
После аријевских родова који су прихватили седелачки начин живота на рубовима источне Персије и азијских степа, сакијска племена усталила су се у оазама које су створили њихови претходници и бавећи се земљорадњом и занатством, интегрисала се у персијско друштво.
 
Друга су наставила с номадским животом у крају који је у Авести означен називом [[Туран]], а протезао се од [[Аралског море|Аралског мора]] и реке [[Јаксарт]] до [[Алтајске планине|Алтајских планина]] на граници са [[Монголија|Монголију]], и у којем ће у VI. веку п. н е. настаје [[цивилизација]] - [[Саки]] и [[Масагети]].
 
==Види још==
*[[Персија]]
*[[Заратустра]]
 
==Литература==
*Д. Срејовић, А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчко римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1979. ст.270.
[[Категорија:Религија]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Митра”