Отворите главни мени

Промене

Без промене величине, пре 1 године
#1Lib1Ref
{{bez_izvora}}
'''Видовдан''' је непокретни верски празник кога празнују [[Српска православна црква]] ([[15. јун]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]], [[28. јун]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском]]) и [[Бугарска православна црква]] и један је од највећих [[Српски празници|српских празника]]. Код [[Срби|Срба]] је познат под називом ''Видовдан'', а код [[Бугари|Бугара]] ''Видовден'' или ''Видов ден''.
 
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији [[Косовска битка|Косовски бој]], погибија [[кнез]]а [[Лазар Хребељановић|Лазара]] ([[1371]]-[[1389]]) и тзв. ''пропаст [[Српско царство|Српског царства]]'', па се тог дана, поред [[амос|светог Амоса]], од почетка [[20. век]]а слави и црквени празник ''Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика''{{чињеница|date=11. 2009.}}.
 
== О празнику ==
 
Празник је посвећен [[Цар Лазар|Цару Лазару]], једном од српских великана који су владали [[Српско царство|српским царством]] након смрти [[Душан Силни|Душана Силног]].
 
Накн смрти [[Цар Урош|цара Уроша]], патријарх Јефрем је тадашњег [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]], [[Крунисање|крунисао]] за [[Српски цар|српског цара]]. Лазар је слао изасланство у [[Цариград]] са [[Исаија|монахом Исаијом]] и молио се да се скине [[анатема]] са српског народа. Наон погибије 28. јуна на [[Косово|Косову]], српска војска изгубила је битку од тадашње турске силе, након чега је турски [[Мурат|цар Мурат]] посекао светог мученика Лазара. Његово тело пренето је и [[Сахрањивање|сахрањено]] у [[Манастир Раваница|манастиру Раваница]] код [[Ћуприја (град)|Ћуприје]]. https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28
 
Када је почела [[сеоба Срба]], народ је његове свете [[мошти]] склонио и преселио у манастир Раваницу на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]].
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], 1942. године, његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године када је пренет у манастир [[Манастир Грачаница|Грачаницу]] на Косову. Одатле је 1989. године, пренето у Лазареву задужбину [[Манастир Раваница|манастира Раваницу]], надомак Ћуприје, где и данас почива.
 
Саградио је многе [[Црква|цркве]] и [[Манастир|манастире]]. Најпознатији су [[Раваница]] и [[Лазарица]]. Такође, обновио је и манастире [[Хиландар ]]и Горњак, а био је и ктитор руског манастира [[Манастир Пантелејмон|Пантелејмона]].
 
== Икона ==
 
На српским православним [[Икона|иконама]] свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без [[Круна|круне]], са [[Крст|крстом]] у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти.
 
== Празновање ==
 
Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови.<ref>[[ http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/pravoslavlje/sveti-mucenik-knez-lazar-i-sveti-srpski-mucenici-vidovdan|Сокобања - занимљивости и легенде]]</ref>
За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима.
Видовдан је [[Државни празници у Србији|државни празник]] у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на [[Косовска битка|Косовску битку]], која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на [[Газиместан|Газиместану]] и представља сећање на погинуле у свим ратовима. <ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2784693/danas-je-vidovdan.html Видовдан]</ref>
 
== Предања и веровања ==
 
Према предању цркве, уочи [[Бој на Косову|боја на Косову]] кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове речи забележио је народни песник: ''„Којем ћеш се привољети царству дал’ земаљском или небескоме?“''
 
На месту битке на [[Газиместан|Газиместану]], као [[ендемска врста]] постоји црвени [[Божур|косовски божур]]. Према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно.<ref>[[ https://www.in4s.net/danas-je-vidovdan/|Веровања ]]</ref>
== О пореклу назива ==
[[Датотека:Svantevit-Statue.jpg|мини|100п|[[Световид]]]]
[[Датотека:Vitus CXXVr.jpg|мини|100п|[[Свети Вид]]]]
О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена.
О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења [[Стара словенска вера|словенског паганског божанства]] [[Световид]]а, који је био бог обиља и [[Бог рата|рата]] и који је можда био [[врховни бог Срба (многобоштво)|српски врховни бог]]. По другој интерпретацији су поштовање [[Свети Вид|светог Вида]] ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}) донели са собом [[Немци|немачки]] [[Католичка црква|католички]] [[рударство|рудари]] [[Саси]], а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у [[Полабље|Полабљу]] где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена [[Црква (грађевина)|црквама]] посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.
 
Можда је најближе истини то што је код Тројанаца Вид био део изворног Светог Тројства. Тројство се састојало од: Створитеља, Одржитеља и Уништитеља живота. Они су три функције Бога, Његови појавни облици, па су стога сматрани Његовим неодвојивим деловима. И док су Одржитељ и Уништитељ живота деловали само у тренутку стварања, односно уништења, дотле је Одржитељ био уз човека све време његовог постојања. Због тога је Он био највише слављен у народу. Веровало се да сваки грех, макар и најмањи, води човека у сигурну смрт. Зато је Одржитељ живота био увек уз човека, како би видео сваки његов грех и како би му одмах опраштао. Једино тако човек успева да опстане у животу. Пошто је видео све, Орджитељ је радо зван и Видом. Он је такође, да би испунио своју функцију одржања живота, лечио (видао) човека и давао му неопходна знања (увиде). Он није био "свети", јер је био више од Свеца. Крст са 4 знака "С", који је и данас део српског грба је управо симбол Вида. Јер знакови "С" гледају на све четири стране света - симболизујући тако Вида који гледа свуд и види све. Знакови "С" су унутар крста, а крст је одувек био симбол светлости Божје - Илијине. (Име Ил - Илија је иначе најстарије име за Бога. Од Ила(Илија) долази и име јеврејског врховног Бога Ели, односно муслиманског Илах - Алах.) Крст са 4 "С" нам дакле открива истину да је Вид део Бога Илије. Због тога је Вид Имануил, јер је Он иман-у-Илији. То што се Видовдан слави и данас код Срба и Бугара није ништа необично, јер су у они остатци северног дела старог тројанског царсва. Кроз историју су били познати и као Трибали - Тројични Бели, или као Трачани. Трачани је погрешан назив, јер су Римљани територију централног Балкана звали Тракија не по Трачанима, већ по Трајанима, односно Тројанима.
Видовдан је фикснинепокретни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}, у преводу са латинског свети Витус, т. ј. свети Вид), а сам култ св. Вида је био врло јак на Јадранском приморју. И данас на Јадранском приморју постоје топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке ({{јез-ит|Fiume}}, у преводу са италијанског река(на ијекавском говору ријека)) која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара).
 
== Догађаји ==
* {{бг}} Иванова, Радост. [http://www.rastko.rs/rastko-bg/folklor/rivanova-vidov.php Видовдан у Бугара и Срба]. Пројекат Растко Бугарска.
 
== Извор ==
* "Српске славе и верски обичаји" - Посебно издање;"Глас цркве" ("Александрија" Ваљебво) - Љубомир Ранковић, протођакон - Шабац, 2003.
{{Српски празници}}
{{Државни празници у Србији}}
[[Категорија:Хришћански празници]]
[[Категорија:Српски народни празници]]
[[Категорија:Српска православна црква]]