Франсиско Мадеро — разлика између измена

 

== Биографија ==

 

Године 1903. се, након што је присуствовао насилном гушењу демонстрација, придружује опозиционој партији чији је главни циљ био борба против диктатуре [[Порфирио Дијаз|Порфирија Дијаза]]. 1908. године је издао књигу ''Смјена власти 1910.'' о будућим предсједничким изборима у Мексику. У књизи је оштро критиковао дугогодишњу диктатуру Дијаза и предвиђао побједу опозиције на демократским изборима 1910. године и позвао на оснивање јединствене Демократске партије; књига је исте године постала бестселер у Мексику у била широко прихваћена у ширим масама. У наредним годинама је доживио велики притиссак од стране Дијаза који је тежио да финансијски упропасти породицу Мадеро, али је одолио притисцима и 1910. године био изабран за вођу опозиције, када је изјавио да ће „На употребу силе узвратити силом“. Након спровођења успјешне кампање је био ухапшен у јуну 1910. заједно са 5000 својих присталица. За вријеме Мадеровог боравка у затвору су одржани избори и Дијаз је поново побједио. Ипак, Мадеро је успјео да побјегне уз помоћ свог ујака и стационира се у [[Сан Антонио|Сан Антонију]] у [[Тексас]]у одакле планира револуцију али има слаб одазив људи у Мексику. У фебруару 1911. године се враћа у Мексико и наставља револуцију, овај пут успјешно, те се до априла револуцији придружује 18 покрајина, укључујући и Морелос на челу са [[Емилијано Запата|Емилијаном Запатом]]. До 21. маја су се водиле водиле борбе против Дијазових снага и упоредо су вршени преговори. 21. маја су револуционари побједили у кључној бици за Сијудад Хуарез и потписали примирје са Дијазовом владом. Дијаз се повукао са власти 25. маја а Мадеро је тријумфално ушао у [[Мексико Сити]] 7. јуна. Ипак, власт је испрва препустио свом колеги Франсиско Леону де ла Бари, што је дало времена његовим противницима да се организују. Власт коначно преузима у новембру исте године.