Википедија

Nuklearna energija vezanja — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
 
prevod sa srodnog južnoslovenskog na srpski
Ред 1:
[[Datoteka:Binding energy curve - common isotopes.svg|мини|desno|400 px|Nuklearna energija vezanja po nukleonu za neke izotope.]]
 
'''Nuklearna energija vezanja''' je [[energija]] koja drži [[nukleon]]e ([[proton]]e i [[neutron]]e) na okupu u [[Атомско језгро|atomskom jezgru]]. Ta energija ima različite vrednosti za različita jezgra, a raste s porastom [[Atomski broj|atomskog broja]] (Z). Zbog takve razlike u energiji vezanja, neka su jezgra nestabilna i raspadaju se, pretvarajući se u druga, stabilnija jezgra. Učestalost raspada je povezana uzsa [[vreme poluraspada|vremenom poluraspada]], koje se određuje kao [[Vreme (fizika)|vreme]] koje je potrebno da se raspadne polovina jezgara nekog uzorka. Vreme poluraspada različitih jezgara može imati vrednosti izmeđuod delića [[sekunda|sekunde]] pa sve do nekoliko milijardi godina.<ref>-{[http://personal.unizd.hr/~mdzela/nastava/KTF.pdf] "Ionizirajuće zračenje u biosferi", Mile Dželalija, Kemijsko-tehnološki fakultet, Sveučilište u Splitu, 2011.}-</ref>
 
BudućiMeđu suprotonima, protonikao pozitivno naelektrisanenaelektrisanim česticečesticama, a neutronivlada bezodbojna [[Električnielektromagnetna naboj|električnog nabojasila]], zaključujedok seizmeu daprotona jei stabilnostneutraona stomske(kao jezgrenenaelektrisanih omogućenačestica) samonema nekimelektromagnetne vrlointerakcije. jakimSila [[sila]]ma,koja koje održavajudrži nukleone zbijene u atomskojjezgru jezgrina okupu je ([[rezidualna jaka nuklearna sila]]). Nuklearna energija vezanjavezivanja jeodgovara uradu stvarikoji [[Radje (fizika)|rad]]potrebno potrebanuložiti da bi se atomsko jezgro rastavirastavilo na svoje sastavne delove: protone i neutrone. Taj isti rad treba izvršiti pri zbližavanju nukleona u postupku stvaranja atomskog jezgranukleone.
 
== Defekt mase ==
Merenja [[Relativna atomska masa|atomskih masa]] atomskih jezgri pomoću [[Masena spektrometrija|masenog spektrografa]], pokazala su da je masa svakog atomskog jezgra uvek manja od zbira masa njegovih slobodnih nukleona (protona i neutron), od kojih je sastavljena. Razlika između zbira masa protona i neutrona, koji grade neko atomsko jezgro, i same mase tog atomskog jezgra, naziva se '''defekt mase'''. S obzirom na [[Алберт Ајнштајн|Ajnštajnovu]] [[Једнакост масе и енергије|ekvivalentnost mase i energije]] (-{E = m &middot; c<sup>2</sup>}-), proizlazi da se pri stvaranju neke atomske mase, jedan deo mase pretvorio u energiju, i to u nuklearnu energiju vezivanja.<ref>[http://eskola.hfd.hr/fiz_sva_stva/nek/fisija.html] "4.1 FIZIKA NEK-a - Fisija", Nuklearna elektrana Krško, e-škola, 2011.</ref>
 
=== Nuklearna energija vezanja po nukleonu ===
Ako se vrednost nuklearne energije vezanja podeli s brojem [[nukleon]]a u atomskom jezgru, dobija se nuklearna energija vezanja po nukleonu ili specifična nuklearna energija vezanja. Tako na primer ona za [[neon]]-20 iznosi 8,031 -{M[[eV]]}-, dok za [[olovo]]-208 je 7,865 -{MeV}-. Iako su ova dva [[Hemijski element|hemijska elementa]] na različitim stranama [[Periodni sistem elemenata|periodnog sistema elemenata]], nuklearna energija vezanja po nukleonu im je gotovo jednaka.
 
Nuklearna energija vezanja po nukleonu brzo raste u području lakih elemenata i sve do materija koje imaju [[Relativna atomska masa|atomsku masu]] oko 60, gde iznosi oko 9 -{MeV}-. Nakon toga dolazi do pada vrednosti, da bi za [[uranijum]] bila oko 7 -{MeV}-. Između atomskih masa 1 i 20 primećuje se izlomljenost krivulje, s oštrim prelazima između najmanjih i najvećih vrednosti. Najmanje vrednosti u tom području imaju [[litijum]]-6 i [[bor]]-10, jer sadrže neparan broj protona i neutrona. Najveće vrednosti u tom području imaju [[helijum]]-4, [[ugljenik]]-12 i [[kiseonik]]-16, koji imaju paran broj nukleona. Možemo zaključiti da stabilnost atomskeatomskog jezgrejezgra ovisizavisi i ood tometoga da li ima paran ili neparan broj nukleona. Vidljivo je da među lakim atomskim jezgramajezgrima, atomskaatomsko jezgrajezgro helijahelijuma-4 ([[alfa-čestica]]) ima najveću nuklearnu energiju vezanja po nukleonu, pa možemo zaključiti da alfa-čestice imaju vrlo stabilno atomsko jezgro.<ref> [http://www.fer.unizg.hr/_download/repository/UNE_compl_r1_-_ver_4_DF.pdf] "Uvod u nuklearnu energetiku", Prof. dr. sc. Danilo Feretić, 2011.</ref>
 
Osim toga, vidljivo je da najveću vrednost nuklearne energije vezanja po nukleonu imaju atomska jezgra s atomskom masom od 40 do 100. Kod njih energija vezanja iznosi oko 8,7 -{M[[eV]]}-.
Ред 18:
|+ Najjače nuklearne energije vezanja po nukleonu<ref>-{Jagdish K. Tuli: "Nuclear Wallet Cards, 7th edition", 2005., Brookhaven National Laboratory, US National Nuclear Data Center}- </ref>
|-
! AtomskaAtomsko jezgrajezgro || -{P}- || -{N}- || Defekt mase || Ukupna masa || Ukupna masa / nukleon || Nuklearna energija vezanja / nukleon || Nuklearna energija vezanja || Energija vezanja || Energija vezanja / nukleon
|-
| [[ŽeljezoGvožđe|<sup>56</sup>-{Fe}-]] || 26 || 30 || -60,6054 -{MeV}- || 55,934937 [[Atomska jedinica mase|-{u}-]] || 0,9988382 u || 9,1538 -{MeV}- || 0,528479 -{u}- || 492,275 -{MeV}- || 8,7906 -{MeV}-
|-
| <sup>58</sup>-{Fe}- || 26 || 32 || -62,1534 -{MeV}- || 57,933276 -{u}- || 0,9988496 -{u}- || 9,1432 -{MeV}- || 0,547471 -{u}- || 509,966 -{MeV}- || 8,7925 -{MeV}-
Ред 45:
|}
 
Za atomskeatomska jezgrejezgra koje imaju atomsku masu veću od 100, nuklearna energija vezanja po nukleonu pomalo opada, tako da pri kraju [[uranijum]]-238 ima vrednost oko 7,5 MeV.
 
== Izvori ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_energija_vezanja”