Имунски систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 95.155.11.40 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Ред 7:
Патогени могу да брзо [[еволуција|еволуирају]] и да се адаптирају, и стога да избегну детекцију и неутрализацију имунским системом; међутим, вишеструки одбрамбени механизми су такође еволуирали да препознају патогене. Чак и једноставни [[микроорганизам|једноћелијски]] организми као што су [[бактерија|бактерије]] поседују рудиментарни имунски систем, у облику [[ензим]]а који их заштићују од [[бактериофаг]]них инфекција. Други базични имунски механизми су еволуирали код древних [[еукариота]] и задржали су се код њихових модерних потомака, као што су биљке и инсекти. Ти механизми обухватају [[фагоцитоза|фагоцитозу]], [[антимикробни пептид|антимикробне пептиде]] зване [[дефенсин]]и, и [[Систем комплемента|комплементни систем]]. [[Чељустоусте|Чељустоусти]] кичмењаци, укључујући људе, имају још софистицираније одбрамбене механизме,<ref name=Beck>{{cite journal | last = Beck | first = Gregory |author2=Gail S. Habicht |title=Immunity and the Invertebrates | journal =Scientific American |pages=60–66 |date= 1996 |url=http://www.scs.carleton.ca/~soma/biosec/readings/sharkimmu-sciam-Nov1996.pdf | format = [[PDF]] | accessdate = 1. 1. 2007 | doi = 10.1038/scientificamerican1196-60 | volume = 275 | issue = 5}}</ref> укључујући способност да се адаптирају током времена тако да ефективније препознају специфичне патогене. [[Адаптивни имунски систем|Адаптивна (или стечена) имуност]] креира [[Имунитет|имунску меморију]] након иницијалног респонса на специфични патоген, доводећи до појачаног респонса при каснијим сусретима са истим патогеном. Овај процес стечене имуности је основа [[вакцинација|вакцинације]].
 
Болести имунског система могу да резултирају у [[аутоимунска болест|аутоимунским болестима]], [[Запаљење|инфламаторним обољењима]] и [[Карциногенеза|канцерима]].<ref>[http://jem.rupress.org/content/193/6/F23.full "Inflammatory Cells and Cancer"], Lisa M. Coussens and Zena Werb, ''Journal of Experimental Medicine'', March 19, 2001, vol. 193, no. 6, pages F23–26, Retrieved Aug 13, 2010</ref><ref>[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2364095 "Chronic Immune Activation and Inflammation as the Cause of Malignancy"], K.J. O'Byrne and A.G. Dalgleish, ''British Journal of Cancer'', August 2001, vol. 85, no. 4, pages 473–483, Retrieved Aug 13, 2010</ref> До [[Имунодефицијенција|имунодефицијенције]] долази кад је имунски систем мање активан него што је нормално. То доводи до понављајућих и по живот опасних инфекција. Код људи, имунодефицијенција може да буде било резултат [[генетичка болест|генетичке болести]] као што је [[тешка комбинована имунодефицијенција]], стеченог обољења попут [[ХИВ]]/[[АИДС]], или употребе имуносупресивних лекова. У контрасту с тим, [[Аутоимуне болести|аутоимуност]] доводи до формирања хиперактивног имунског система који напада нормална ткива као да су страни организми. Честе аутоимуне болести обухватају [[Хашимотов тироидитис]], [[реуматоидни артритис]], [[диабетес мелитус тип 1]], и [[Лупус|системски лупус еритематосус]]. [[Имунологија]] обухвата изучавање свих аспеката имунског система. :)
 
== Историја имунологије ==