Физика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 105:
Одатле се може закључити да до потпуне предаје импулса и енергије од стране куглице м1 куглици м2, у коју погађа , може доћи у више случајева када је успостављен одговарајући однос маса и брзина, а не само у случају када је маса наилазеће куглице једнака маси куглице у коју погађа, а која је била у мировању.
То се може видјети из решења тј. уколико се пође од услова у1=0, односно да се након судара наилазеће тијело зауставља. Одатле слиједи: односно одатле прозилази следећи однос: Уколико то прикажемо на графику с тим што на једној оси нанесемо однос м1/м2 а на другој оси однос В2/В1 може се из тог графика закључити да ће однос маса м1/м2 обавезно бити мањи од 1 , а однос брзина В2/В1 мањи од ½ да би се нашло неко оптимално решење које би задовољавало поменути услов о потпуној предаји енергије и импулса са једне на другу куглицу. Може се видјети да би то било испуњепо при нпр. : м1=2кг в1=4м/с, м2=4кг, в2=1м/с. Тада би, како је речено произашло даје у1=0, а у2=3м/с. Полазећи од ове чињенице могло би се закључити како би фотони, наравно посматрајући их као честице да би фотони могли у потпуности извршити предају своје енергије слободним електронима, али релативистичким,који би били ослобођени термоелектронском емисијом унутар вакуумске цијеви, и који би били додатно убрзани напоном око неколико десетина кВ. Сдруге стране ако би свјетлост, односно зрачење, посматрали искључиво као електромагнетни талас, онда би постојао притисак тог зрачеа на слободне електроне, те би се , сходно томе, вршила стална али поступна предаја енергије тим електронима. То би изазвало поступно убрзавање електрона те би то, уједно, значило и поступну промјену таласне дужине датог зрачења. Могли би смо сада замислити и један експеримент, у којем би користили једну уску дугу металну цијев облика спирале која би имала веома изражен огледалски ефекат на својим унутрашњим зидовима. При том би се у наставку могла искористити једна такође врло дуга стаклена цијев, а која би спајала крајеве спиралне цијеви. У праволинијском дијелу тј. краку био би уграђен извор темоелектонске емисије тј. катода и вишестепена анода, што би све играло улогу једне врсте електронског топа којим би се слободни електрони убрзали до релативистичких брзина. Тај праволинијски дио стаклене цијеви треба да има што већу дужину како би се обезбиједио што већи слободан пут електронима и фотонима, те да би што прије тражени ефекат дошао до изражаја. Наравно, при том се подразумијева да у цијеви треба да влада вакуум. Дуж осе стаклене цијеви био би постављен ласер који би ласерки зрак усмјеравао кроз облак слободних електрона, дуж осе те цијеви у смјеру кретања тих електрона ,убрзаних помоћу поменутог електронског топа. Даља теоријска разматрања би била сувишна. Могућности регистровања тог ефекта могле би се првјерити искључиво експериментално.Постоји,наиме. могућност пропратних ефеката као што су рендгенско зрачење,флуоресценција итд. Предпоставка је да уколико би тражени ефекат био присутан у значајнијој мјери да би то било праћено и прилично јаким магнетним пољем у околини спирале. Овај ефекат би се могао испробати и у случају извора обичне свјетлости, а не само ласерске.Овдје је извор ласерског зрачења поменут искључиво из разлога велике концетрације енергије ласера, те могућности да тражени ефекат тим прије дође до изражаја. На крају крајева, могло би се претпоставити да би се поменути процес потпуне предаје енергије фотона слободним електронима након успостављања термодинамичке равнотеже, могао и самоодржавати након одређеног времена, тј. и бсз присуства електронског топа. Поменути график зависности односа брзина и односа маса као и скица помекуте апаратуре за извођење замишљеног експеримента приказани су у прилогу, на следећој страници.
[['''О могућностима абсорбције [[фотона]] на слободним [[електронима]]''']]
[[Аутор-Влајко Јањић]]
Позната је чињеница да у случају централног судара једне куглице масе м1, која се креће брзином В1 са другом куглицом масе м2 која се креће брзином В2, у истом смјеру да ће обје куглице након таквог судара попримити нове брзине у1 и у2 чији би изрази били :
Одатле се може закључити да до потпуне предаје импулса и енергије од стране куглице м1 куглици м2, у коју погађа , може доћи у више случајева када је успостављен одговарајући однос маса и брзина, а не само у случају када је маса наилазеће куглице једнака маси куглице у коју погађа, а која је била у мировању.
То се може видјети из решења тј. уколико се пође од услова у1=0, односно да се након судара наилазеће тијело зауставља. Одатле слиједи: односно одатле прозилази следећи однос: Уколико то прикажемо на графику с тим што на једној оси нанесемо однос м1/м2 а на другој оси однос В2/В1 може се из тог графика закључити да ће однос маса м1/м2 обавезно бити мањи од 1 , а однос брзина В2/В1 мањи од ½ да би се нашло неко оптимално решење које би задовољавало поменути услов о потпуној предаји енергије и импулса са једне на другу куглицу. Може се видјети да би то било испуњепо при нпр. : м1=2кг в1=4м/с, м2=4кг, в2=1м/с. Тада би, како је речено произашло даје у1=0, а у2=3м/с. Полазећи од ове чињенице могло би се закључити како би фотони, наравно посматрајући их као честице да би фотони могли у потпуности извршити предају своје енергије слободним електронима, али релативистичким,који би били ослобођени термоелектронском емисијом унутар вакуумске цијеви, и који би били додатно убрзани напоном око неколико десетина кВ. Сдруге стране ако би свјетлост, односно зрачење, посматрали искључиво као електромагнетни талас, онда би постојао притисак тог зрачеа на слободне електроне, те би се , сходно томе, вршила стална али поступна предаја енергије тим електронима. То би изазвало поступно убрзавање електрона те би то, уједно, значило и поступну промјену таласне дужине датог зрачења. Могли би смо сада замислити и један експеримент, у којем би користили једну уску дугу металну цијев облика спирале која би имала веома изражен огледалски ефекат на својим унутрашњим зидовима. При том би се у наставку могла искористити једна такође врло дуга стаклена цијев, а која би спајала крајеве спиралне цијеви. У праволинијском дијелу тј. краку био би уграђен извор темоелектонске емисије тј. катода и вишестепена анода, што би све играло улогу једне врсте електронског топа којим би се слободни електрони убрзали до релативистичких брзина. Тај праволинијски дио стаклене цијеви треба да има што већу дужину како би се обезбиједио што већи слободан пут електронима и фотонима, те да би што прије тражени ефекат дошао до изражаја. Наравно, при том се подразумијева да у цијеви треба да влада вакуум. Дуж осе стаклене цијеви био би постављен ласер који би ласерки зрак усмјеравао кроз облак слободних електрона, дуж осе те цијеви у смјеру кретања тих електрона ,убрзаних помоћу поменутог електронског топа. Даља теоријска разматрања би била сувишна. Могућности регистровања тог ефекта могле би се првјерити искључиво експериментално.Постоји,наиме. могућност пропратних ефеката као што су рендгенско зрачење,флуоресценција итд. Предпоставка је да уколико би тражени ефекат био присутан у значајнијој мјери да би то било праћено и прилично јаким магнетним пољем у околини спирале. Овај ефекат би се могао испробати и у случају извора обичне свјетлости, а не само ласерске.Овдје је извор ласерског зрачења поменут искључиво из разлога велике концетрације енергије ласера, те могућности да тражени ефекат тим прије дође до изражаја. На крају крајева, могло би се претпоставити да би се поменути процес потпуне предаје енергије фотона слободним електронима након успостављања термодинамичке равнотеже, могао и самоодржавати након одређеног времена, тј. и бсз присуства електронског топа. Поменути график зависности односа брзина и односа маса као и скица помекуте апаратуре за извођење замишљеног експеримента приказани су у прилогу, на следећој страници.
Влајко Јањић,П.Пљевља--[[Корисник:Влајко Јањић|Влајко Јањић]] ([[Разговор са корисником:Влајко Јањић|разговор]]) 15:05, 2. јун 2008. (CEST)
== Види још ==
| |||