Џунтаран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47:
Никола Ђ. Вукићевић у чланку: "Судба православне цркве у источној Угарској" пише о насилном поунијаћењу српског православног живља и у Адоњу. Од њих су постали бројни "Шокци", који одрођени, не знају за своје српско порекло.<ref>"Даница", Нови Сад 3/1862. године</ref>
Дописник новосадског листа оглашавао се крајем седамдесетих година 19. века дописима из Адоња. Тако се јавља поводом већих православних празника у месту 1877-1878. године. За Адоњ вели да је "весело гњиздо бесних Мађара који желе пропаст не само Србима". Ту је мало Срба преостало, али постоји црквена општина којој је председник трговац Јован Пајчић. Реч је о пожртвованом појединцу који неуморно тражи начин да ту сваком помогне.<ref>"Застава", Нови Сад 1877. године</ref> Пајчићев син млади Александар умро је 1876. године, и то је био велики ударац за ту сиромашну црквену општину и његовог оца. Адоњци Срби су годину дана чекали да добију нешто од завештања Наума и Јелене Бозде, фонда којим су руководили Срби Будимци.<ref>"Застава", Нови Сад 1878. године</ref>
У српском листу изашао је 1882. године оглас трговца Јована Пајчића из Адоња. Тражио је за његову тамошњу мешовиту трговину једног доброг трговца - помоћника, вичног немачком и мађарском језику.<ref>"Застава", Нови Сад 1882. године</ref> Огласи ће излазити и касније, а фирма ће имати нови назив: "Мешовита шпецерајска мануфактурна трговина Јована Пајчића и синау Дуна Адоњу" (1901). Пајчић је тражио младог помоћника који се разумевао у мануфактурну робу и знао мађарски језик. Овај је требао да замени његовог покојног сина.<ref>"Застава", Нови Сад 1901. године</ref>
Умро је 1893. године парох Адоњски, Симеон Степанац, родом из Мокрина. Починуо је у 77 години, без икаквог одликовања и признања. Током каријере почео је од појца у Мартоношу, преко учитеља у Ловри и Калазу, да би постао свештеник и живео у Дунафелдвару, Бати и Адоњу. Бавио се по српским листовима и са књижевним покушајима, али без некаковог успеха.
| |||