Википедија

Ваљевски партизански одред — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
[[Слика:valjevski nop odred.jpg|десно|мини|250п|Група бораца Ваљевског НОП одреда у лето 1941. године]]
 
Командант одреда је био [[Здравко Јовановић]], [[народни херој]], а политички комесар [[Милосав Милосављевић]], [[народни херој]]. Од стране [[Врховни штаб|Врховног штаба]] у овај крај био је послат [[Милош Минић]], [[народни херој]].
 
Овај одред је био један од најјачих у [[Србија|Србији]] и он је, у сарадњи са [[Мачвански НОП одред|Мачванским одредом]], извршио низ успешних акција и великим победама над окупатором много допринео развоју устанка у [[Србија|Србији]].
 
Ваљевски одред је своје нападе усмерио нарочито на железничку пругу [[Београд]]-[[Чачак]] и [[Лајковац]]-[[Ваљево]]. Значајна акција је и напад на немачки воз у железничкој станици [[Лајковац]], затим напад на [[Љиг]] извршен [[9. августа]] и напад на Лајковац извршен [[15. августа]] [[1941.]] године. У Лајковцу је уништена железничка ложионица, железничка водоводна инсталација и две локомотиве. Извршени су такође и напади на немачке колоне у [[Мушићи|Мушићу]] и [[Врачевић|Врачевићу]], где су [[Немци]] претрпели велике губитке, што је такође у оне дане представљало значајан успех.
 
После низа успелих акција на комуникације и нападе на немачке колоне, Ваљевски одред добија од [[Врховни штаб|Врховног штаба]] задатак да, очисти територију до линије [[Ваљево]]-[[Сувобор]], да се тамо споји са [[Ужички НОП одред|Ужичким]] и [[Чачански НОП одред|Чачанским одредом]]. У бојевима за извршење овог задатка најзначајније су борбе за рудник [[Столице]] и [[Крупањ]]. Напад на рудник Столице извршен је [[30. августа]] [[1941.]] године. [[Рудник]] је ослобођен, а немачки гарнизон уништен. Битка за [[Крупањ]], отпочела је [[1. септембра]] [[1941.]] године, трајала је два дана и две ноћи. Немачки бомбардери помагали су одбрану гарнизона у Крупњу. Међутим, ни то није помогло фашистичким освајачима. Борба се завршила ослобођењем Крупња и потпуним уништењем немачког гарнизона. Само заробљених Немаца било је око 40, а заплењен је и велики материјал.
 
Тако је у првој половини августа [[1941.]] године била ослобођена цела територија рађевачког, азбуковачког и јадарског среза, сем градова [[Крупањ|Крупња]], [[Љубовија|Љубовије]] и [[Бања Ковиљача|Бање Ковиљаче]], које су Немци успели да задрже још неко време.
 
Један од значајнијих догађаја у борби Ваљевског партизанског одреда јесте блокада [[Ваљево|Ваљева]]. Блокада Ваљева трајала је око два месеца. У њој је учествовао Ваљевски одред и један батаљон [[Посавски НОП одред|Посавског одреда]]. У блокираном Ваљеву био је немачки гарнизон у јачини 3000-5000 војника. скоро свакодневно су вођене Борбе како са јединицама гарнизона у Ваљеву, тако и са немачким јединицама које су се пробијале у Ваљево по помоћ опкољеном гарнизону. [[Немци]] су били присиљени да и [[авион]]има добацују храну опкољеном гарнизону у [[Ваљево|Ваљеву]].
 
== Литература ==
'''Преглед Народноослободилачке борбе у Србији''', [[Мома Марковић]], Београд 1947. година
 
[[Категорија:НОП одреди у Србији|Ваљевски]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ваљевски_партизански_одред”