Држава Дејановића — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Литература: сређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име =
| Конвенционални_пун_назив =
| Уобичајен_назив =
| Слика_застава =
Ред 24:
| Титула_владара =
| Владајућа_партија =
| Владар1 = [[
| Владар2 = [[Константин Дејановић]]
| Владар3 =
| Председник =
Ред 46:
}}
{{Историје|Србије|Бугарске|Републике Македоније}}
'''Држава Дејановића''' је била [[средњи век|средњовековна]] [[Српске државе|српска држава]], која је постојала од 1371. до 1395. године у југоисточним српским областима источно од реке [[Вардар]]а и око горњег и средњег тока реке [[Струма|Струме]]. Настала је непосредно након [[Маричка битка|Маричке битке]] (1371) и смрти српског цара [[Стефан Урош V|Стефана Уроша V]] (1355-1371), када су цареви најближи рођаци из властеоског рода [[Дејановића]] преузели пуну власт у југоисточним областима дотадашњег [[Српско царство|Српског царства]], створивши тиме посебну државну област која је опстала све до турског освајања 1395. године.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=231}} Браћа Дејановићи, деспот [[Јован Драгаш]] и господин [[Константин Дејановић|Константин]], били су синови тада већ покојног српског [[севастократор]]а, а потом и [[деспот]]а [[Дејан (деспот)|Дејана]] и његове жене [[Теодора Немањић|Теодоре Немањић]], која је била рођена сестра српског цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]] и тетка цара [[Стефан Урош|Стефана Уроша]]. Као најближи сродници владајуће српске династије [[Немањићи|Немањића]], стекли су простране поседе на ширем простору између Вардара и Струме, што им је омогућило да на том простору након нестанка царске власти (1371) створе посебну државну област, која је обухватала градове [[Ћустендил|Велбужд]], [[Велес (град)|Велес]], [[Мелник]], [[Перник]], [[Петрич (град)|Петрич]], [[Струмица]] и [[Штип]]. Услед турске најезде, браћа Дејановићи су морали да прихвате да прихвати [[вазал]]ске обавезе према султану [[Мурат I|Мурату I]] (1359-1389). Након неколико година, деспот Дејан се повукао у манастир, препустивши пуну власт брату Константину. Положај државе Дејановића је временом постајао све тежи, пошто су Турци ширили своју власт напредујући уз долину Вардара, а почетком 1392. године у њихове руке је пало и Скопље,{{sfn|Мишић|2010|p=263}} чиме се област Константина Дејановића нашла у турском окружењу и са западне стране. Иако је настојао да испуњава своје вазалске обавезе према турском султану, Константинов положај је постајао све неповољнији. Држава дејановића постојала је све до Константинове погибије у боју на [[Битка на Ровинама|Ровинама]] у пролеће 1395. године,{{sfn|Острогорски|1969|p=510}} након чега су читаву његову област освојили Турци.
== Види још ==
* [[Распад Српског царства]]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}▼
* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Преглед историјске географије средњовековне Србије|journal=Зборник Историјског музеја Србије|year=1983|volume=20|pages=45-126|url=https://books.google.com/books?id=sFlpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Oд кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
Линија 59 ⟶ 62:
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија Немањића и Хиландар|year=1998|location=Нови Сад|publisher=Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Српска државност у средњем веку|year=2011|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Иван|authorlink=Иван Ђурић|year=1984|title=Сумрак Византије: Време Јована VIII Палеолога 1392-1448|location=Београд|publisher=Народна књига|url=https://books.google.com/books?id=gPocAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мишић|editor-first=Синиша|editor-link=Синиша Мишић|title=Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима|year=2010|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|url=https://books.google.com/books?id=rkRSAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Nicol|first=Donald|year=1993|title=The last centuries of Byzantium, 1261-1453|edition=2.|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=y2d6OHLqwEsC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Ћирковић|editor-first1=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages)|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
▲* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|
{{colend}}
{{Српске земље у средњем веку}}
| |||