Друштво Свети Сава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 3:
== Историјат ==
По свој прилици краљ [[Милан Обреновић]] и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Гарашанинова]] влада дали су подстицај за оснивање Друштва Светога Саве. Оно је настало 1886. године, након српског пораза у рату са Бугарском, на Сливници. То родољубво удружење је у том тешком националном тренутку "окуражило националисте и патриоте да не клону духом већ да продуже рад свој и претходника".<ref>"Време", Београд 1937. године</ref> Друштво је основано
Друштво је у почетку сву пажњу усмерило на Стару Србију и Македонију. Настојало је што хитније да помогне српским школама, црквама, учитељима, свештеницима и ђацима у угроженим крајевима у којима се услед бугарске пропаганде а уз турску подршку нагло смањивао број српских школа и цркви. Друштво је у та подручја почело да шаље велики број књига родољубиве садржине. Снабдевали су цркве и школе, а поред тога слали и новац учитељима и свештеницима. Министар просвете [[Владан Ђорђевић]] је 1888. од друштва тражио да направе нацрт плана шире српске акције у тим подручјима.
Друштво Светога Саве се поред тога посветило оснивању просветних установа у Београду на којима су се образовали младићи пореклом из Старе Србије и Македоније или они који би дошли по препоруци српских конзула из тих крајева. Од познатих питомаца Друштва Светога Саве касније су се истакле четничке војводе [[Јован Бабунски]] и [[Јован Станојковић-Довезенски|Јован Довезенски]]. Влада [[Сава Грујић|Саве Грујића]] [[1890]]. одлучила је да се национални рад у Старој Србији препусти министарству спољњих послова, односно српским конзулима. Дошло је до неслагања друштва и министарства спољњих послова, а на друштво се жалила и Призренска богословија. Министар спољњих послова је због тога [[1891]]. укинуо државну помоћ Друштву а њихове питомце разместио по другим државним школама. Друштво је престало да ради на пољу националне политике у Старој Србији. Рад ће поново обновити тек [[1903]].
| |||