Друштво Свети Сава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 3:
 
== Историјат ==
По свој прилици краљ [[Милан Обреновић]] и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Гарашанинова]] влада дали су подстицај за оснивање Друштва Светога Саве. Оно је настало 1886. године, након српског пораза у рату са Бугарском, на Сливници. То родољубво удружење је у том тешком националном тренутку "окуражило националисте и патриоте да не клону духом већ да продуже рад свој и претходника".<ref>"Време", Београд 1937. године</ref> Друштво је основано уна скупштини 24. августуавгуста [[1886]]. године, са циљем да ради на одржавању и заштити српскога народа у Отоманском царству. Професор Велике школе Светомир Николајевић је изабран за председника Главног одбора друштва. Рад друштвени је у својој основи имао најпре просветни карактер, и био усмерен на још не ослобођене српске крајеве. Друштво су основали [[Светомир Николајевић]], [[Стеван Владислав Каћански]], Ђ. Миловановић, Д. Јовановић, [[Ђуро Козарац]], [[Љубомир Ковачевић]], М. Маринковић и протосинђел [[Фирмилијан Дражић|Фирмилијан]].<ref name="НАР"/> Друштвена правила је потврдио тадашњи српски министар просвете и црквених послова Милан Кујунџић, 13.јула 1886. године у Београду. Друштво је првенствено требало да заштити наш народ од терора [[бугарска егзархија|бугарскога егзархата]] у [[Стара Србија|Старој Србији]].<ref name="НАР"/> Требало је и да пружи подршку Србима у Босни и Херцеговини. Задатак друштва је био да шире просвету и његују националне осећаје у целом српском народу без обзира на веру, тако да су наступали са девизом: {{Цитат|Брат је мио, које вере био.<ref name="НАР"/>}}
 
Друштво је у почетку сву пажњу усмерило на Стару Србију и Македонију. Настојало је што хитније да помогне српским школама, црквама, учитељима, свештеницима и ђацима у угроженим крајевима у којима се услед бугарске пропаганде а уз турску подршку нагло смањивао број српских школа и цркви. Друштво је у та подручја почело да шаље велики број књига родољубиве садржине. Снабдевали су цркве и школе, а поред тога слали и новац учитељима и свештеницима. Министар просвете [[Владан Ђорђевић]] је 1888. од друштва тражио да направе нацрт плана шире српске акције у тим подручјима.
Друштво Светога Саве се поред тога посветило оснивању просветних установа у Београду на којима су се образовали младићи пореклом из Старе Србије и Македоније или они који би дошли по препоруци српских конзула из тих крајева. Од познатих питомаца Друштва Светога Саве касније су се истакле четничке војводе [[Јован Бабунски]] и [[Јован Станојковић-Довезенски|Јован Довезенски]]. Влада [[Сава Грујић|Саве Грујића]] [[1890]]. одлучила је да се национални рад у Старој Србији препусти министарству спољњих послова, односно српским конзулима. Дошло је до неслагања друштва и министарства спољњих послова, а на друштво се жалила и Призренска богословија. Министар спољњих послова је због тога [[1891]]. укинуо државну помоћ Друштву а њихове питомце разместио по другим државним школама. Друштво је престало да ради на пољу националне политике у Старој Србији. Рад ће поново обновити тек [[1903]].