Ласте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
| image = Barn Swallow 800.jpg
| image_width = 250px
| image_caption = [[Сеоска ласта]]<br />
 
''-{(Hirundo rustica)}-''
| regnum = [[Животиње|Animalia]]
Линија 27 ⟶ 26:
Све ластавице имају сличан облик тијела, али се он разликује од оног других врапчарки. Прилагодиле су се ловљењу [[Инсекти|инсеката]] у лету развивши витко тијело са дугим шиљатим крилима, што омогућава лако маневрисање и издржљивост, као и честе периоде једрења. Такав облик тијела им омогућава врло ефикасан лет, са 49-72% мањом потрошњом енергије од врапчарки исте величине.<ref name="Hails">{{cite journal |last1=Hails|first1=C.J |year=1979|title=A comparison of flight energetics in hirundines and other birds |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0300962979901993?via%3Dihub |journal=Comparative Biochemistry and Physiology Part A: Physiology |volume=63 |issue=4 |doi=10.1016/0300-9629(79)90199-3 |pages=581–585}}</ref> Обично лете брзином од 30-40 км на сат, али могу достићи брзину и од 50-65 км на сат.
 
Као и несродне [[Праве чиопе|чиопе]] и [[легњеви]], који лове на сличан начин, имају кратке кљунове, али снажну вилицу и широк гркљан. Тијело је дуго 10-24 цм, а тежина им је 10-60 грама. На крилима имају девет примарних летних пера. Реп се састоји од 12 пера и може бити рачваст или четвртаст.<ref name="HBW">{{citeCite book|last=Turner|first=Angela |editor=Josep del Hoyo |editor2=Andrew Elliott |editor3=David A. Christie |year=2004|title=Handbook of the Birds of the World. Volume 9 |chapter=Family Hirundinidae (Swallows and Martins) |publisher=Lynx Edicions |id=ISBN 84-87334-69-5 |pages=602–638}}</ref> Дуг реп повећава могућност маневрисања,<ref>{{cite journal |last1=Norberg|first1=R. Ake |year=1994|title=Swallow Tail Streamer is a Mechanical Device for Self Deflection of Tail Leading Edge, Enhancing Aerodynamic Efficiency and Flight Manoeuvrability |journal=Proc. R. Soc. Lond. B |volume=257 |issue=1350 |doi=10.1098/rspb.1994.0119 |pages=227-233}}</ref><ref name="Buchanan"/> а дужина му се може разликовати међу половима.<ref name="Buchanan">{{cite journal |last1=Buchanan|first1=Katherine L. |last2=Evans|first2=Matthew R. |year=2000|title=The effect of tail streamer length on aerodynamic performance in the barn swallow |journal=Behavioral Ecology |volume=11 |issue=2 |doi=10.1093/beheco/11.2.228 |pages=228-238}}</ref> Женке [[Сеоска ласта|сеоске ласте]] бирају мужјаке са дужим репом.<ref name="Moller">{{cite journal |last=Møller|first=Anders pape |year=1992|title=Sexual selection in the monogamous barn swallow (''Hirundo rustica''). II. Mechanisms of sexual selection |journal=Journal of Evolutionary Biology |volume=5 |issue=4 |doi=10.1046/j.1420-9101.1992.5040603.x |pages=603–624}}</ref>
 
Ноге су кратке, а стопала више прилагођена стајању него ходању, јер су предњи прсти делимично спојени при бази. Ножни мишићи птица рода ''-{Pseudochelidon}-'' су снажније, али робустније од оних осталих ластавица.<ref name="HBW"/>
Линија 34 ⟶ 33:
 
== Распрострањеност ==
Ластавице настањују све континенте осим [[Антарктик]]а. Једна се врста појављује на тихоокеанским острвима,<ref name = "Pratt">{{cite book|last1=Pratt|first=H. |last2=Bruner|first2=P |last3=Berrett|first3=D. |title=The Birds of Hawaii and the Tropical Pacific | publisher=Princeton University Press |year=1987|location=Princeton |id=ISBN 0-691-08402-5|pages=|pages=229}}</ref> а друга на [[Маурицијус]]у у Индијском океану.<ref>{{cite book|last1=Sinclair|first1=Ian |last2=Olivier|first2=Langrand |title=Birds of the Indian Ocean Islands |publisher=Struik |year=2005|isbn=978-1-86872-956-2|pages=|pages=118}}</ref> Многе имају невјероватну распрострањеност попут сеоске ласте, која се размножава на већини [[Северна хемисфера|сјеверне хемисфере]] и зимује на већини [[Јужна хемисфера|јужне]].
 
Прилагодиле су се многим стаништима. Често се виђају око воде, али се могу наћи и на априлацима, саванама, мочварама, мангровим шумама и шикарама, од нивоа мора до алпских подручја. Многе живе на фармама, па чак и у градовима. Врсте које настањују умјерене регије мигрирају у току зиме када популације инсеката значајно опадну. Тропске врсте углавном не мигрирају, али има неких које праве краће селидбе. [[Аристотел]] је сматрао да ласте, роде па чак и луње хибернирају током зиме.
Линија 68 ⟶ 67:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Turner|first=Angela |editor=Josep del Hoyo |editor2=Andrew Elliott |editor3=David A. Christie |year=2004|title=Handbook of the Birds of the World. Volume 9 |chapter=Family Hirundinidae (Swallows and Martins) |publisher=Lynx Edicions |id=ISBN 84-87334-69-5 |pages=602–638}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ласте