|
}}
[[Датотека:AMD X2 3600.jpg|десно|250п|мини|Изглед двојезграрног АМД процесора]]
{{рут}}
'''Централна процесорска јединица''' (-{''CPUЦПУ''}-) је сет [[elektronsko kolo|електронских кола]] унутар [[рачунар]]а на којима се извршавају [[Скуп инструкција|инструкције]] [[Рачунарски програм|рачунарског програма]] путем извођења основних [[аритметика|аритметичких]], логичких, контролних и [[Ulazno/izlazne jedinice|улазно/излазних]] (-{I/O}-) операција спецификованих инструкцијама. Рачунарска индустрија је користила термин „централна процесорска јединица” још од раних 1960-тих.<ref name="weik1961">{{cite journal | author = Weik, Martin H. | title = A Third Survey of Domestic Electronic Digital Computing Systems | publisher = [[Ballistic Research Laboratory]] | url = http://ed-thelen.org/comp-hist/BRL61.html | year = 1961 }}</ref> Традиционално, термин „ЦПУ” се односи на '''процесор''', специфичније на његову процесорску јединицу и [[Управљачка јединица|контролну јединицу]] (-{CU}-), при чему се прави разлика између тих сржних елемената рачунара и спољашњих компоненти као што су [[Computer data storage|главна меморија]] и [[Ulazno/izlazne jedinice|I/O]] електронска кола.<ref name="kuck">{{cite book|last1= Kuck|first1= David|title= Computers and Computations, Vol 1|date= 1978|publisher= John Wiley & Sons, Inc.|isbn= 0471027162|page= 12}}</ref>
Процесор (у [[рачунарство|рачунарству]]) је извршна јединица — прима и извршава инструкције прочитане из одговарајуће меморије. Када се каже само „процесор“ најчешће се мисли на ''централни процесор'' ({{јез-енг|central processing unit — CPU}}, централна процесорска јединица), али постоје и процесори специјалних намена као што су [[процесори сигнала]], разни [[графички процесори]], итд. Сам по себи процесор не чини [[рачунар]], али је један од најважнијих делова сваког рачунара.
Форма, [[Processor design|дизајн]], и имплементација централних процесорских јединица су се променили током њихове историје, али њихов фундаментални оперативни мод је остао скоро непромењен. Главне ЦПУ компоненте су [[arithmeticаритметичко-логичка logic unitјединица]] (ALUАЛУ) thatкоја performsврши arithmeticаритметичке andи [[logicБулова operationалгебра|логичке операције]]s, [[processorРегистар register(рачунарство)|процесорски регистри]]s thatкоји supplyснабдевају [[operandоперанд]]sима toАЛУ theи ALUчувају andрезултате storeАЛУ the results of ALU operationsоперација, andи aконтролна controlјединица unitкоја thatоркестрира orchestrates the fetchingпреузимање (fromиз memoryмеморије) and execution of instructions by directingи theизвршава coordinatedинструкције operationsусмеравајући ofкоординисане theоперације ALUАЛУ, registersрегистара andи otherдругих componentsкомпоненти.
Већина модерних процесора су [[микропроцесор]]и, што значи да су садржани на јединичном [[интегрално коло|интегралном колу]] (ИЦ) или чипу. Један чип који садржи ЦПУ може исто тако да садржи меморију, [[Периферно устројство|периферне]] интерфејсе, и друге компоненте рачунара; такви интегрисани уређаји се различито називају [[микроконтролер]]има или [[System on a chip|системима на чипу]] (СоЦ). Неки рачунари примењују [[вишејезгарни процесор]], који је једноставан чип састављен од два или више процесора званих „језгра”; у том контексту, може се говорити о таквим појединачним чиповима као [[CPU socket|„утичницама”]].<ref name="intel-pcm">{{cite web
Most modern CPUs are [[microprocessor]]s, meaning they are contained on a single [[integrated circuit]] (IC) chip. An IC that contains a CPU may also contain memory, [[peripheral]] interfaces, and other components of a computer; such integrated devices are variously called [[microcontroller]]s or [[System on a chip|systems on a chip]] (SoC). Some computers employ a [[multi-core processor]], which is a single chip containing two or more CPUs called "cores"; in that context, one can speak of such single chips as [[CPU socket|"sockets"]].<ref name="intel-pcm">{{cite web
| url = https://software.intel.com/en-us/articles/intel-performance-counter-monitor-a-better-way-to-measure-cpu-utilization
| title = Intel Performance Counter Monitor – A better way to measure CPU utilization
| author1 = Thomas Willhalm | author2 = Roman Dementiev | author3 = Patrick Fay
| website = software.intel.com
}}</ref> Редни процесори или [[векторски процесор]]и имају вишеструке процесоре који паралелно делују, при чему се ни један не сматра централним. Постоји и концепт [[Central processing unit#Virtual CPUs|виртуалних процесора]] коју су вид примене динамички агрегираних рачунарских ресурса.<ref>
}}</ref> Array processors or [[vector processor]]s have multiple processors that operate in parallel, with no unit considered central. There also exists the concept of [[Central processing unit#Virtual CPUs|virtual CPUs]] which are an abstraction of dynamical aggregated computational resources.<ref>
{{Cite book
|title= VMware vSphere Performance: Designing CPU, Memory, Storage, and Networking for Performance-Intensive Workloads
== Историја ==
Први процесори су били механички и практично нису били засебан део рачунара (нпр. какве је пројектовао [[Чарлс Бебиџ]]) затим електромеханички ([[релеј]]ни) па на бази [[електронска цијев|електронских вакуумских цеви]] и били су јако велики. До значајног смањења димензија и повећања перформанси дошло је употребом [[транзистор]]а ([[минипроцесор]]и) и, у другој половини 20. века, [[интегрисано коло|интегралних кола]] ([[микропроцесор]]и).
[[Датотека:Edvac.jpg|thumb|250px|-{[[EDVAC]]}-, oneједан ofод theпрвих firstрачунара stored-programкоји су могли да сачувају computersпрограм]]
EarlyРани computersрачунари suchкао asшто theје -{[[ENIAC]]}- су морали hadда toсе beфизички physicallyизмене rewiredда toби performобављали differentразличите tasksзадатке, whichте causedсу theseстога machinesте toмашине beназиване called„рачунарима "fixed-programса фиксним computers"програмом”.<ref>{{cite book|last1=Regan|first1=Gerard|title=A Brief History of Computing|isbn=1848000839|page=66|url=https://books.google.com/books?isbn=1848000839|accessdate=26 November 2014}}</ref> SinceПошто theје termтермин "CPU"„ЦПУ” isгенерално generallyдефинисан definedкао asуређај aза device forизвршавање [[softwareсофтвер]]а (computerрачунарског programпрограма) execution, theнајранији earliestуређаји devicesкоји thatсе couldс rightlyправом beмогу calledназивати CPUsпроцесорским cameсу withбили the[[рачунари adventса of the [[stored-programсачуваним computerпрограмом]].
TheИдеја ideaрачунара ofса aсачуваним stored-programпрограмом computerје wasвећ alreadyбила presentприсутна in the design ofу [[J. Presper Eckert|Џон Преспер Екеретовом]] andи [[John William Mauchly|Џон Вилијам Моклијевом]]'s дизајну [[ENIACЕНИАЦ]] рачунара, butали wasје initiallyиницијално omittedбила soизостављена thatда itби couldсе beраније finishedзавршила soonerизградња.<ref>{{cite web|title=Bit By Bit|url=http://ds.haverford.edu/bitbybit/bit-by-bit-contents/chapter-five/5-1-stored-program-computing/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121013210908/http://ds.haverford.edu/bitbybit/bit-by-bit-contents/chapter-five/5-1-stored-program-computing/|publisher=Haverford College|accessdate=August 1, 2015|archivedate=October 13, 2012}}</ref> OnДана June 30,. јуна 1945, beforeпре ENIACнего wasшто madeје ЕНИАЦ био направљен, mathematicianматематичар [[JohnЏон vonфон NeumannНојман]] distributedје theдистрибуирао рад paperпод entitledнасловом ''[[First Draft of a Report on the EDVAC|Први нацрт извештаја о ЕДВАЦ-у]]''. ItТо wasје theбио outlineпреглед ofкомпјутера aса stored-programускладиштеним computerпрограмом thatкоји wouldби eventuallyсе beевентуално completedзавршио inу Augustавгусту 1949. године.<ref>{{cite journal | title = First Draft of a Report on the EDVAC | publisher = [[Moore School of Electrical Engineering]], [[University of Pennsylvania]] | url = http://www.virtualtravelog.net/entries/2003-08-TheFirstDraft.pdf | year = 1945 }}</ref> [[EDVACЕДВАЦ]] wasје designedбио toдизајниран performда aизвршава certainодређени number ofброј instructionsупутстава (orили operationsоперација) of variousразличитих typesтипова. Significantly,Значајно theје programsда writtenсу forпрограми EDVACнаписани wereза toЕДВАЦ beтребали storedда inбуду high-speedускладиштени у [[MemoryРачунарска (computers)меморија|computerрачунарској memoryмеморији]] ratherвелике thanбрзине specifiedуместо byда theбуду physicalспецификовани wiringфизичким of theожичавањем computerрачунара.<ref>{{cite web|title=The Modern History of Computing|url=http://plato.stanford.edu/entries/computing-history/|author=Stanford University|publisher=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|accessdate=September 25, 2015}}</ref> ThisТиме overcameје aпревазиђено severeозвиљно limitationограничење of ENIACЕНИАЦ-а, whichшто wasје theбило considerableзнатно timeвреме andи effortнапор requiredкоји toсу reconfigureбили theпотребни computerза toреконфигурацију performрачунара aза обављање newновог taskзадатка. WithСа vonфон Neumann'sНојмановим designдизајном, theпрограм programкоји thatје EDVACЕДВАЦ ranизвршавао couldсе beмогао changedпроменити simplyједноставном byпроменом changingконтента the contents of the memoryмеморије. EDVACЕДВАЦ, howeverмеђутим, wasније notбио theпрви firstрачунар stored-programса сачуваним computerпрограмом; the [[Manchester Small-Scale Experimental Machine|Манчестерска експериментална машина малих размера]], aмали smallпрототип prototypeрачунара stored-programса сачуваним computerпрограмом, ranизвршио itsје firstсвој programпрви onпрограм 21. Juneјуна 1948,<ref>{{citation |last=Enticknap |first=Nicholas |title=Computing's Golden Jubilee |journal=Resurrection |issue=20 |publisher=The Computer Conservation Society |date=Summer 1998 |url=http://www.cs.man.ac.uk/CCS/res/res20.htm#d |issn=0958-7403 |accessdate=19 April 2008}}</ref> and theа [[Manchester Mark 1|Манчестер Марк 1]] ranје itsизвршио firstсвој programпрви duringпрограм theтоком night ofноћи 16–17 Juneјуна 1949.<ref>{{cite web|title=The Manchester Mark 1|url=http://curation.cs.manchester.ac.uk/digital60/www.digital60.org/birth/manchestercomputers/mark1/manchester.html|work=The University of Manchester|accessdate=September 25, 2015}}</ref>
EarlyДизајн CPUsраних wereпроцесора customје designsбио usedприлагођен asда partбуду ofкоришћени aкао largerдео andвећег sometimesи distinctiveпонекад computerособеног рачунара.<ref>{{cite web|title=The First Generation|url=http://www.computerhistory.org/revolution/birth-of-the-computer/4/92|publisher=Computer History Museum|accessdate=September 29, 2015}}</ref> HoweverМеђутим, thisовај methodметод ofдизајнирања designingприлагођених customпроцесора CPUsза forодређену aапликацију particularје applicationу hasвеликој largelyмери givenуступио wayместо toразвоју theвишенаменских developmentпроцесора ofпроизведених multi-purposeу processorsвеликим produced in large quantitiesколичинама. ThisСа standardizationтаквом beganстандардизацијом inсе theпочело eraу ofери discreteдискретних [[transistorтранзистор]]ских [[MainframeМејнфрејм computerрачунар|mainframesмејнфрејмова]] andи [[minicomputer|минирачунара]]s, andа hasтренд rapidlyје acceleratedзнатно withубрзан the popularization of theпопуларизацијом [[integratedИнтегрисано circuitколо|интегрисаних кола]] (ICИЦ). TheОна ICсу hasомогућила allowedдизајнирање increasinglyи complexпроизводњу CPUsсве toкомплекснијих beпроцесора designedса andзадовољавајућом manufacturedтолеранцијама toреда tolerances on the order ofвеличине [[NanometreНанометар|nanometersнанометра]].<ref name="nobel">{{cite web|title=The History of the Integrated Circuit|url=https://www.nobelprize.org/educational/physics/integrated_circuit/history/|website=Nobelprize.org|accessdate=September 29, 2015}}</ref> BothМиниатуризација theи miniaturizationстандардизација andпроцесора standardizationсу ofувећали CPUsприсуство haveдигиталних increasedуређаја theу presenceмодерниом ofживоту digitalдалеко devicesизван inограничене modernпримене lifeнаменских farрачунарских beyondмашина. theМодерни limitedмикропроцесори applicationсе of dedicated computing machines. Modern microprocessorsјављају appearу inелектронским electronicуређајима devicesу rangingопсегу fromод automobilesаутомобила<ref>{{cite web|last1=Turley|first1=Jim|title=Motoring with microprocessors|url=http://www.embedded.com/electronics-blogs/significant-bits/4024611/Motoring-with-microprocessors|publisher=Embedded|accessdate=November 15, 2015}}</ref> toдо cellphonesмобилних телефона,<ref>{{cite web|title=Mobile Processor Guide – Summer 2013|url=http://www.androidauthority.com/mobile-processor-guide-summer-2013-234354/|publisher=Android Authority|accessdate=November 15, 2015}}</ref> andа понекад sometimesчак evenи inу toysиграчкама.<ref>{{cite web|title=ARM946 Processor|url=https://www.arm.com/products/processors/classic/arm9/arm946.php|publisher=ARM|accessdate=November 15, 2015}}</ref>
WhileДок vonсе Neumannфон isНојману mostнајчешће oftenприписују creditedзаслуге withза theдизајн designрачунара ofса theускладиштеним stored-programпрограмом computerзбог becauseњеговог ofдизајна his design of EDVACЕДВАЦ-а, andи theтај designдизајн becameје knownпостао asпознат theкао [[vonФон NeumannНојманова architectureархитектура]], othersдруги beforeсу himпре њега, such asпопут [[KonradКонрад ZuseЦузе|Конрада Цуза]], hadпредложили suggested andи implementedспровели similarсличне ideasидеје.<ref>{{cite web|title=Konrad Zuse|url=http://www.computerhistory.org/fellowawards/hall/bios/Konrad,Zuse/|publisher=Computer History Museum|accessdate=September 29, 2015}}</ref> The so-calledТакозвана [[HarvardХарвардска architectureархитектура]] of theрачунара [[HarvardХарвард MarkМарк 1 (рачунар)|Харвард Марк -{I}-]], whichкоји wasје completedзавршен beforeраније EDVACод ЕДВАЦ-а,<ref>{{cite web|title=Timeline of Computer History: Computers|url=http://www.computerhistory.org/timeline/computers/|publisher=Computer History Museum|accessdate=November 21, 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=A Brief History of Computing - First Generation Computers|url=http://trillian.randomstuff.org.uk/~stephen/history/timeline-GEN1.html|last=White|first=Stephen|accessdate=November 21, 2015}}</ref> alsoисто utilizedтако aје stored-programкористила designдизајн usingса сачувани програмом путем [[Punched tape|punchedбушене paperпапирне tapeтраке]] rather thanуместо electronicелектричне memoryмеморије.<ref>{{cite web|title=Harvard University Mark - Paper Tape Punch Unit|url=http://www.computerhistory.org/collections/catalog/102698407|publisher=Computer History Museum|accessdate=November 21, 2015}}</ref> TheКључна keyразлика differenceизмеђу betweenфон theNојманове vonи NeumannХарвардске andархитектуре Harvardје architecturesда isкаснија thatраздваја theскладиштење latterи separatesтретман theпроцесорских storageинструкција and treatment of CPU instructions andи dataподатака, whileдок theранија formerкористи usesисти theмеморијски sameпростор memoryза space for bothоба.<ref>{{cite web|title=What is the difference between a von Neumann architecture and a Harvard architecture?|url=http://infocenter.arm.com/help/index.jsp?topic=/com.arm.doc.faqs/3738.html|publisher=ARM|accessdate=November 22, 2015}}</ref> MostВећина modernмодерних CPUsпроцесора areимају primarilyпревасходно von Neumannфон inНојманов designдизајн, butмада CPUsсе withпроцесори theса HarvardХарварским architectureдизајном areисто seenтако as wellсрећу, especiallyпосебно inкод embeddedуграђених applicationsапликација; forна instanceпример, the -{[[Atmel AVR]]}- microcontrollersмикроконтролери areимају Harvardпроцесоре architectureса Харвардском processorsархитектуром.<ref>{{cite web|title=Advanced Architecture Optimizes the Atmel AVR CPU|url=http://www.atmel.com/technologies/cpu_core/avr.aspx|publisher=Atmel|accessdate=November 22, 2015}}</ref>
[[RelayРелеј]]sи andи [[vacuumЕлектронска tubeцијев|електронске цеви]]s (thermionicтермионске tubesцеви) wereсу били у commonlyширокој usedупотреби asкао switchingпрекидачки elementsелементи;<ref>{{cite web|title=Switches, transistors and relays|url=http://www.bbc.co.uk/schools/gcsebitesize/design/electronics/switchesrev5.shtml|publisher=BBC|accessdate=7 February 2016}}</ref><ref>{{cite web|title=Introducing the Vacuum Transistor: A Device Made of Nothing|url=http://spectrum.ieee.org/semiconductors/devices/introducing-the-vacuum-transistor-a-device-made-of-nothing|publisher=IEEE Spectrum|accessdate=7 February 2016}}</ref> aза usefulрад computerрачунара requiresсу thousandsнеопходне orхиљаде tensили ofдесетине thousandsхиљада ofпрекидачких switching devicesелемената. TheСвеукупна overallбрзина speedсистема ofје aзависна systemод isбрзине dependentпрекидача. onЦевни theрачунари speedпопут of the switches. TubeЕДВАЦ-а computersсу likeу EDVACпросеку tendedрадили toоко averageосам eightсати hoursбез between failuresкварова, whereasдок relayсу computersсе likeрелејски theрачунари попут (slowerспоријег, butали earlierранијег) [[HarvardХарвард MarkМарк 1 (рачунар)|Харварда Марк -{I}-]] failedвеома veryретко rarelyкварили.<ref name="weik1961" /> InНа theкрају endсу, tube-basedпроцесори CPUsбазирани becameна dominantцевима becauseпостали theдоминантни, significantјер speedсу advantagesзначајне affordedпредности generallyу outweighedпогледу theбрзине reliabilityуопштено problemsнадмашиле проблеме поузданости. MostВећина ofових theseраних earlyсинхроних synchronousпроцесора CPUsје ranрадила atса lowниском [[clock rate|радном фреквенцијом]]s comparedу toпоређењу modernса microelectronicсавременим designsмикроелектронским дизајном. ClockСатне signalфреквенције frequenciesсигнала rangingу fromраспону од 100 [[HertzХерц|-{kHz}-]] toдо 4 -{MHz}- wereсу veryбиле commonвеома atчесте thisу timeто време, limitedограничене largelyу byвеликој theмери speedбрзином ofпрекидачких theуређаја switchingса devicesкојима theyсу wereрачунари builtбили withизграђени.<ref>{{cite web|title=What Is Computer Performance?|url=http://www.nap.edu/read/12980/chapter/5#55|publisher=The National Academies Press|accessdate=May 16, 2016}}</ref>
=== Tranзistorски процесори ===
===Transistor CPUs===
[[Датотека:IBM PPC604e 200.jpg|thumb|250px|-{IBM PowerPC 604e}- processorпроцессор]]
{{main article | TransistorТранзисторски computerрачунар }}
TheКомплексност designдизајна complexityпроцесора ofсе CPUsповећала, јер increasedсу asразне variousтехнологије technologiesомогућиле facilitatedизградњу buildingсве smallerмањих andи moreсве reliableпоузданијих electronicелектронских devicesуређаја. TheПрво firstтакво suchпобољшање improvementдошло cameје withса the advent of theнапретком [[transistorтранзистор]]а. TransistorizedТранзисторисани CPUsпроцесори duringтоком the1950-тих 1950sи and1960-тих 1960sвише noнису longerморали hadда toсе beправе builtод out of bulky, unreliableгломазних, andнепоузданих fragileи switchingкрхких elementsпрекидача likeпопут [[vacuumЕлектронска tubeцијев|вакуумских цеви]]s andи [[relayрелеј]]sа.<ref>{{cite web|title=1953: Transistorized Computers Emerge|url=http://www.computerhistory.org/siliconengine/transistorized-computers-emerge/|work=Computer History Museum|accessdate=June 3, 2016}}</ref> WithСа thisтим improvementпобољшањем moreизграђени complexсу andкомплекснији reliableи CPUsпоузданији wereпроцесори builtна ontoједној oneили or severalнеколико [[printedШтампана circuitплоча|штампаних boardплоча]]s containingкоји су садржали discreteдискретне (individualиндивидуалне) componentsкомпоненте.
InГодине 1964, [[IBMИБМ]] introducedје itsувео своју -{[[IBM System/360]]}- computerрачунарску architectureархитектуру thatкоја wasје usedкористила inсерију aрачунара seriesспособну ofда computersизвршава capableисте ofпрограме runningса theразличитим sameбрзинама programs with different speed andи performanceперформансама.<ref>{{cite web|url=http://www-03.ibm.com/ibm/history/exhibits/mainframe/mainframe_FS360.html|title=IBM System/360 Dates and Characteristics|publisher=IBM}}</ref> ThisТо wasје significantбило atзначајно aу timeто whenвреме mostкад electronicје computersвећина wereелектронских incompatibleрачунара withбила oneмеђусобно anotherинкомпатибилна, evenчак thoseи madeони byкоје theје израдио sameисти manufacturerпроизвођач. ToДа facilitateби thisсе improvement,омогућило IBMово utilizedпобољшање, theИБМ conceptје ofкористио aконцепт [[microprogramмикропрограм]]а (oftenчесто calledназиваних "microcode"„микрокод”), whichкоји су још stillувек seesу widespreadширокој usageупотреби inу modernмодерним CPUsпроцесорима.<ref name="amdahl1964">{{cite journal | last1 = Amdahl | first1 = G. M. | authorlink1 = Gene Amdahl | last2 = Blaauw | first2 = G. A. | authorlink2 = Gerrit Blaauw | last3 = Brooks | first3 = F. P. Jr. | authorlink3 = Fred Brooks | title = Architecture of the IBM System/360 | journal = IBM Journal of Research and Development | volume = 8 | issue = 2 | pages = 87–101 | issn = 0018-8646 | publisher = [[IBM]] | date = April 1964 | doi = 10.1147/rd.82.0087 }}</ref> The -{System/360}- architectureархитектура wasје soбила popularтолико thatпопуларна itда dominatedје theдеценијама доминирала тржиште [[mainframeмејнфрејм computerрачунар]]а marketи forоставила decadesнаслеђе andкоје leftсе aјош legacyувек thatнаставља isпутем stillсличних continuedмодерних byрачунара, similarкао modernшто computersје like the IBMИБМ -{[[IBM System z|zSeries]]}-.<ref>{{cite web|last1=Brodkin|first1=John|title=50 years ago, IBM created mainframe that helped send men to the Moon|url=https://arstechnica.com/information-technology/2014/04/50-years-ago-ibm-created-mainframe-that-helped-bring-men-to-the-moon/|publisher=Ars Technica|accessdate=9 April 2016}}</ref><ref>{{cite web|last1=Clarke|first1=Gavin|title=Why won't you DIE? IBM's S/360 and its legacy at 50|url=https://www.theregister.co.uk/2014/04/07/ibm_s_360_50_anniversary/|publisher=The Register|accessdate=9 April 2016}}</ref> InГодине 1965, [[DigitalДиџитал Equipmentеквипмент Corporationкорпорејшон]] (DECДЕЦ) introducedје anotherувела influentialјош computerједан aimedутицајни atрачунар theнамењен scientificнаучним andи researchистраживачким marketsтржиштима, the [[Digital Equipment Corporation PDP-8|ПДП-8]].<ref>{{cite web|title=Online PDP-8 Home Page, Run a PDP-8|url=http://www.pdp8.net/index.shtml|website=PDP8|accessdate=September 25, 2015}}</ref>
[[Датотека:Board with SPARC64 VIIIfx processors on display in Fujitsu HQ.JPG|thumb|250px|FujitsuФуџицу boardплоча withса -{SPARC64 VIIIfx}- processorsпроцесорима]]
Transistor-basedРачунари computersбазирани hadна severalтранзисторима distinctсу advantagesимали overнеколико theirдистинктних predecessorsпредности у односу на своје претходнике. AsideОсим fromшто facilitatingсу increasedбили reliabilityзнатно andпоузданији lowerи powerимали consumption,нижу transistorsпотрошњу alsoенергије, allowedтранзистори CPUsсу toисто operateтако atомогућавали muchпроцесорима higherда speedsраде becauseса ofзнатно theвећим shortбрзинама switchingзбог timeњиховог ofкратког aпрекидачког transistorвремена inу comparisonпоређењу to aса tubeцевима orили relayрелејима.<ref>{{cite web|title=Transistors, Relays, and Controlling High-Current Loads|url=https://itp.nyu.edu/physcomp/lessons/electronics/transistors-relays-and-controlling-high-current-loads/|publisher=ITP Physical Computing|work=New York University|accessdate=9 April 2016}}</ref> TheС increasedповећаном reliabilityпоузданошћу andи dramaticallyдраматично increasedповећаном speedбрзином ofпрекидачких theелемената switching(који elementsсу (whichбили wereскоро almostексклузивно exclusivelyтранзисторски transistorsдо byтог this timeвремена), CPUбрзине clockпроцесорских ratesсатова inод theдесетина tens ofмегахерца megahertzсу wereса easilyлакоћом obtainedостварене duringтоком thisтог periodпериода.<ref>{{cite web|last1=Lilly|first1=Paul|title=A Brief History of CPUs: 31 Awesome Years of x86|url=http://www.pcgamer.com/a-brief-history-of-cpus-31-awesome-years-of-x86/|publisher=PC Gamer|accessdate=June 15, 2016}}</ref> AdditionallyПоред whileтога, discreteдок transistorсу andдискретни ICтранзистори CPUsи wereИЦ inпроцесори heavyбили usageу великој употреби, newнови high-performanceдизајни високих перформанси као designsшто likeсу [[SIMDСИМД]] ({{јез-енг|Single Instruction Multiple Data}}) [[vector processor|векторски процесори]]s beganсу почели да toсе appearјављају.<ref name="patterson">{{cite book|first1=David A.|last1=Patterson|first2=John L.|last2=Hennessy|first3=James R.|last3=Larus|title=Computer Organization and Design: the Hardware/Software Interface|date=1999|publisher=Kaufmann|location=San Francisco|isbn=1558604286|page=751|edition=2. ed., 3rd print.}}</ref> TheseОви earlyрани experimentalекспериментални designsдизајни laterкасније gaveсу riseдовели toдо the era ofере specializedспецијализованих [[supercomputerсуперрачунар]]sа likeкао thoseшто madeсу byони које су направили [[Cray|Cray IncКреј]] andи [[Fujitsu|Fujitsu LtdФуџицу]].<ref name="patterson"/>
== Организација процесора ==
|
