Хајнрих II Свети — разлика између измена

'''Хајнрих II Свети''' или '''ХенрикХајнрих II Свети''' ({{јез-нем|Heinrich II.}}; [[972]]—[[13. јул]] [[1024]]) је био [[цар Светог римског царства]] (1014—1024) и краљ Немачке (1002—1024). Био је последњи цар из Саксонске односно [[Отонска династија|Отонске династије]].

Отац му је био [[Хајнрих II, војвода Баварске|ХенрикХајнрих II Баварски]], који се често бунио против два претходна цара. Због тога је млади ХенрикХајнрих II Свети често био у егзилу. Цркви се окренуо још у младом добу, најпре у егзилу код бискупа Абрахама у Фрајзингу. Касније се образовао у катедралској школи у Хилдесхајму. Постао је војвода Баварске [[995]]. године.

Био је на путу према [[Рим]]у да спаси свог рођака, опседнутог цара [[Отон III, цар Светог римског царства|Отона III]], али цар је умро јануара [[1002]]. године. Пошто је знао да је отпор његовом именовању за краља врло јак, ХенрикХајнрих је одузео краљевске ознаке од пратилаца мртвог краља.

[[Датотека:Kronung Heinrich II.jpg|мини|200п||ХенрикХајнрих II Свети на минијатури]]

Неколико година је провео у консолидацији политичке моћи на границама краљевине. [[Болеслав I Храбри|Болеслав Храбри]] је заузео [[Лужица|Лужице]] и [[Мајсен]]. Искористио је ХенриковуХајнрихову заузетост свађама око наследства, тако да је преузео царске територије. Болеслав је и раније подржавао ХенрикаХајнриха II против краља Отона III. Подржавао га је и током борбе за наслеђе, али је заузео територије на истоку.

Болеслав Храбри је освојио [[Чешка (Бохемија)|Бохемију]] и постао је војвода Чешке и Моравске. ХенрикХајнрих II је неколико пута ратовао против Болеслава. ХенрикХајнрих није имао проблема само на истоку, него и у Италији, тако да се враћао из похода у поход. У првом походу против њега повратио је неке територије. Посебно му је био значајан Мајсен.

ХенрикХајнрих је стално ратовао против Болеслава и на крају је [[1018]]. склопљен [[Будишински мир]] по коме Лужице и [[Моравска]] припадају Болеславу, а [[Чешка (Бохемија)|Бохемија]] и Мајсен припадају ХенрикуХајнриху. Болеслав се осим тога обавезује да признаје да је ХенриковХајнрихов вазал, а да те земље припадају Болеславу као феуд.

Чим је постао краљ имао је проблема у Италији са [[Ардуин Иврејски|Ардуином Иврејским]], који се прогласио краљем Италије. У почетку је ХенрикХајнрих послао Ота Корушког против Ардуина, али Ардуин је успешно победио. ХенрикХајнрих је дошао са великом војском у марту [[1004]]. и срео се са Ардуином крај [[Верона|Вероне]]. Ардуину није дошла очекивана подршка, па је побегао.

ХенрикХајнрих је крунисан као [[краљ Италије]] у Павији [[15. мај]]а 1004. године. ХенрикХајнрих је веома сурово поступио спаливши град, који је Ардуину пружио заштиту. Цела Италија је била запрепаштена и уплашена, тако да је ХенрикХајнрих овладао великим делом Италије. Ардуин поступа једнако сурово према онима, који му нису били верни. Уништио је тако многа места, али без успеха јер је ипак ХенрикХајнрих надјачао.

[[Датотека:Bamberg Maximiliansbrunnen 2.jpg|мини|Статуа ХенрикаХајнриха II Светог у Бамбергу]]

ХенрикХајнрих се [[1013]]. поново враћа у Италију. [[Папа Бенедикт VIII]] га крунише [[14. фебруар]]а [[1014]]. за [[цар Светог римског царства|цара Светог римског царства]]. ХенрикХајнрих поставља Немце да управљају Италијом. Подржава бискупе против манастира и помаже бискупима да успоставе секуларну власт на ширим територијама. Присилио је свештенике да [[целибат]] буде строго очуван унутар цркве. На тај начин кад додели земљу неком од бискупа, не може ту земљу наследити нико од наследника, јер се ови не смеју женити. Додељивањем земље осигурао је лојалност бискупа.

Оснива бискупију у [[Бамберг]]у [[1007]], која брзо постаје центар школства и уметности. Папа је брзо након тога посветио [[1020]]. у Бамбергу нову катедралу. ХенрикХајнрих је бискупији дао велике комаде земље, а касније је са женом Кунингундом ту и сахрањен.

Папа је замолио ХенрикаХајнриха да му помогне у јужној Италији. [[Византијско царство|Византија]] је на југу Италије постала главна сила под вођством способног генерала Васила Војаниса. То је било први пут после неколико векова слабљења Византије на том подручју. [[Папа]] је подстицао побуне на југу Италије. Византија се суочавала са побунама, па је током [[1018]]. Васил победио ломбардског генерала Мелуса Барског и његову норманску војску у другој бици код Кане. После тога Васил је саградио велику тврђаву названу Троја, која је штитила планински пролаз у [[Апулија|Апулију]], која је била под влашћу Византије. Као посаду Троје Васил користи Нормане.

Побуне на југу Италије подстицао је папа, па је кршењем тих побуна, односно јачањем Византије постао незадовољан. [[Папа Бенедикт VIII]] отишао је [[1020]]. код ХенрикаХајнриха II да тражи помоћ. ХенрикХајнрих није био вољан да одмах помогне.

Васил и његов савезник Пандулф од Капуе успевају да [[1021]]. победе Мелусовог рођака и заузму нове територије. ХенрикХајнрих II је зато [[1022]]. кренуо са великом царском армијом. Заузео је Капу и заробио Пандулфа од Капуе. Безуспешно је покушао да заузме Троју, као тврђаву стратешког значаја на превоју за Апулију. Гарнизон у Троју се одржао и никад није пао.

На повратку са похода на југу Италије присуствовао је црквеном синоду у [[Павија|Павији]], где се ХенрикХајнрих залагао за црквену реформу. Затим је радио заједно са папом на новом црквеном концилу, који би потврдио нови систем политичко-црквене контроле. Међутим, изненада умире [[1024]]., па тај рад остаје незавршен. Он и његова жена Кунингунда нису имали деце, па се тако окончава Отонска или Саксонска династија.

| 8 = 8. [[ХенрикХајнрих I Птичар]]

* [http://genealogics.org/getperson.php?personID=I00080217&tree=LEO ХенрикХајнрих II Свети], његови [http://genealogics.org/pedigree.php?personID=I00080217&tree=LEO преци] и [http://genealogics.org/descend.php?personID=I00080217&tree=LEO потомци] {{Ен}}