Википедија

Светска банка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
.
Ред 15:
| веб_страница = {{URL|www.worldbank.org}}
}}
 
{{рут}}
'''Светска банка''' је међународна [[организација]], основана децембра 1945. године која је [[одговор]]на за обезбеђивање финансија<ref>{{cite web |title=About Us |publisher=World Bank |date=14 October 2008 |url=http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0,,pagePK:50004410~piPK:36602~theSitePK:29708,00.html |accessdate=9 November 2008}}</ref> и давање савета [[држава|земљама]] како би се повећао економски развој и смањило сиромаштво, али и очувале међународне инвестиције. Седиште се налази у Вашингтону, а локалне канцеларије постоје у 124 [[земља|земље]]. Састоји се од две институције: [[Међународна банка за обнову и развој|Међународне банке за обнову и развој]] (-{IBRD}-), и [[Међународна асоцијација за развој|Међународне асоцијације за развој]] (-{IDA}-). Светска банка је компонента ''[[Група светске банке|Групе светске банке]]''.
 
Ред 25:
Иако су многе земље представљене на конференцији у Бретон Вудсу, САД и Велика Британија су најмоћнији у присуству и доминирали су преговорима.<ref>Голдман, Мајкл . Империал Природа: Светска банка и Борбе за социјалну правду у доба глобализације. Нев Хавен, ЦТ: Иале Университи Пресс. {{page|year=2005|isbn=978-0-300-11974-9|pages=}}</ref>
 
=== {{anchor|Early History|1944|1974|1944-1974}} 1944–1974 ===
Before 1974, the reconstruction and development loans provided by the World Bank were relatively small. The Bank's staff were aware of the need to instill confidence in the bank. [[Fiscal conservatism]] ruled, and loan applications had to meet strict criteria.<ref name="Goldman 2005">{{Cite book | title = Imperial Nature: The World Bank and Struggles for Social Justice in the Age of Globalization | author = Goldman, Michael | year = 2005 | publisher = Yale University Press | location = New Haven, CT | isbn = 978-0-300-11974-9}}</ref>{{rp|56–60}}▼
 
▲BeforeПре 1974, theкредити reconstructionза andреконструкцију developmentи loansразвој providedкоје byје theобезбедила WorldСветска Bankбанка wereсу relativelyбили small.релативно Theсу Bank'sмали. staffОсобље wereбанке awareбило ofје theсвесно needпотребе toуспостављања instillповерења confidenceу in the bankбанку. [[Fiscal conservatism|Фискални консервативизам]] ruledје владао, andи захтеви за loanкредит applicationsсу hadморали toда meetиспуњавају strictстроге criteriaкритеријуме.<ref name="Goldman 2005">{{Cite book | title = Imperial Nature: The World Bank and Struggles for Social Justice in the Age of Globalization | author = Goldman, Michael | year = 2005 | publisher = Yale University Press | location = New Haven, CT | isbn = 978-0-300-11974-9}}</ref>{{rp|56–60}}
The first country to receive a World Bank loan was France. The Bank's president at the time, [[John J. McCloy|John McCloy]], chose France over two other applicants, Poland and Chile. The loan was for US$250&nbsp;million, half the amount requested, and it came with strict conditions. France had to agree to produce a balanced budget and give priority of debt repayment to the World Bank over other governments. World Bank staff closely monitored the use of the funds to ensure that the French government met the conditions. In addition, before the loan was approved, the [[United States State Department]] told the French government that its members associated with the Communist Party would first have to be removed. The French government complied and removed the [[Communist Party of Ghana|Communist]] [[coalition government]] - the so-called [[Tripartite system (politics)|tripartite]]. Within hours, the loan to France was approved.<ref name="Bird 1992">{{Cite book | title = The Chairman: John J. McCloy, the Making of the American Establishment | author = Bird, Kai | year = 1992 | publisher = Simon & Schumpeter | location = New York, NY | isbn = 978-0-671-45415-9}}</ref>{{rp|288, 290–291}}
 
Прва земља која је добила зајам Светске банке била је Француска. Председник банке у то време, [[John J. McCloy|Џон Mаклој]], изабарао је Француску уместо два друга подносиоца пријаве, Пољску и Чиле. Зајам је био за УС$250&nbsp;милиона, половину тражене суме, и дошао је са строгим условима. Француска морала да се сложи да произведе уравнотежен буџет и да прида приоритет отплати дуга Светској банци над другим владама. Особље Светске банке је пажљиво пратило коришћење средстава како би се осигурало да француска влада испуњава услове. Поред тога, пре одобрења кредита, [[стејт департмент]] је наложио француској влади да њени чланови који су повезани са комунистичком партијом би прво требали бити уклоњени. Француска влада се сложила и уклонила [[Communist Party of Ghana|комунистичку]] [[coalition government|каоалициону владу]] - такозвани [[Подјела власти|трипартит]]. У року од неколико сати, одобрен је зајам за Француску.<ref name="Bird 1992">{{Cite book | title = The Chairman: John J. McCloy, the Making of the American Establishment | author = Bird, Kai | year = 1992 | publisher = Simon & Schumpeter | location = New York, NY | isbn = 978-0-671-45415-9}}</ref>{{rp|288, 290–291}}
When the [[Marshall Plan]] went into effect in 1947, many European countries began receiving aid from other sources. Faced with this competition, the World Bank shifted its focus to non-European countries. Until 1968, its loans were [[Earmark (finance)|earmark]]ed for the construction of infrastructure works, such as seaports, highway systems, and power plants, that would generate enough income to enable a borrower country to repay the loan. In 1960, the [[International Development Association]] was formed (as opposed to a UN fund named SUNFED), providing soft loans to developing countries.
 
Кад је [[Маршалов план]] ступио на слагу 1947. године, многе европске земље су почеле да примају помоћ из других извора. Суочена са овом компетицијом, Светска банка је померила свој фокус на неевропске земље. До 1968, њени зајмови су били [[Earmark (finance)|намењени]] за извођење инфраструктурних радова, као што су луке, аутопутеви и електране, који би произвели довољно прихода да омогући земљи зајмопримаоца враћање кредита. Године 1960, [[International Development Association|Међународна асоцијација за развој]] је формирана (за разлику од УН фонда званог СУНФЕД), која је пружала меке зајмове (испод тржишне каматне стопе) земљама у развоју.
 
===1974–1980===
FromОд 1974 toдо 1980 theбанка bankсе concentratedконцентрисала onна meetingиспуњавање the basicосновних [[Need|needsпотреба]] ofљуди people in theу [[DevelopingZemlja Worldu razvoju|developingземљама worldу развоју]]. The size andВеличина numberи ofброј loansзајмова toје borrowersзнатно wasувећана greatlyбудући increasedда asсу loanциљеви targetsзадуживања expandedпроширени fromса infrastructureинфраструктуре intoу socialсоцијалне servicesуслуге andи otherдруге sectorsсекторе.<ref name="World Bank Historical Chronology 1970-1979">{{cite web | title = World Bank Historical Chronology: 1970–1979 | publisher = World Bank Group | author = World Bank | url = http://go.worldbank.org/847R4CBE80 | accessdate = 31 May 2012}}</ref>
 
TheseОве changesпромене canсе beмогу attributed toприписати [[Robert McNamara|Роберту Макнамари]], whoкоји wasје appointedименован toза theпредседништво presidency1968. inгодине 1968 byодлуком [[LyndonЛиндон B.Џонсон|Линдона JohnsonЏонсона]].<ref name="Goldman 2005" />{{rp|60–63}} McNamaraМакнамара imploredзамолио bankбанкарског treasurerризничара [[Eugene Rotberg|Јуџина Ротберга]] toда seekтражи outнове newизворе sourcesкапитала ofизван capitalсеверних outsideбанака ofкоје theсу northernбиле banksпримарни thatизвори had been the primary sources of fundingфинансирања. RotbergРотберг usedје theкористио globalглобално bondтржиште marketобвезница toда increaseповећа theкапитал capitalкоји availableје to theдоступан bankбанци.<ref name="Rotberg 1994">{{Cite encyclopedia | title = Financial Operations of the World Bank | author = Rotberg, Eugene | encyclopedia = Bretton Woods: looking to the future: commission report, staff review, background papers | year = 1994 | publisher = Bretton Woods Commission | location = Washington, D.C. | url = http://external.worldbankimflib.org/uhtbin/cgisirsi/x/0/0/5/?searchdata1=219610%7Bckey%7D#_}}</ref> OneЈедна consequenceпоследица ofпериода theублажавања periodсиромаштва ofје povertyбио alleviationбрз lending was the rapid rise ofраст [[developing countries' debt|thirdдуга worldТрећег debtсвета]]. FromОд 1976. toдо 1980. developingдуг worldземаља debtу roseразвоју atрастао anје averageпросечном annualгодишњом rateстопом ofод 20%.<ref name="Mosley et al. 1995">{{Cite book | title = Aid and Power: The World Bank and Policy Based Lending, 2nd Edition | author = Mosley, Paul | author2 = Harrigan, Jane | author3 = Toye, John | year = 1995 | volume = 1 | publisher = Routledge | location = Abington, UK | isbn = 978-0-415-13209-1}}</ref><ref name="Toussaint 1999">{{Cite book | title = Your Money or Your Life!: The Tyranny of Global Finance | author = Toussaint, Eric | year = 1999 | publisher = Pluto Press | location = London, UK | isbn = 978-0-7453-1412-9}}</ref>
 
InГодине 1980. theје Worldуспостављен BankУправни Administrativeсуд TribunalСветске wasбанке establishedда toодлучује decideу onспоровима disputesизмеђу betweenГрупе theСветске Worldбанке Bankи Groupњеног andособља itsу staffслучајевима whereтврдњи allegationо ofнепоштовању non-observanceуговора ofо contractsзапошљавању ofили employmentуслова orименовања termsна of appointment had not been honoredфункцију.<ref name="World Bank Admin Tribunal 2012">{{cite web | title = World Bank Administrative Tribunal | publisher = World Bank Group | author = World Bank | url = http://lnweb90.worldbank.org/crn/wbt/wbtwebsite.nsf/%28resultsweb%29/about?opendocument | accessdate = 14 August 2011}}</ref>
 
===1980–1989===
In 1980 McNamara was succeeded by US [[President of the United States|President]] [[Jimmy Carter]]'s nominee, [[Alden W. Clausen]].<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2013/01/26/business/aw-clausen-former-bank-of-america-chief-dies-at-89.html |date=January 25, 2013 |publisher=''[[The New York Times]]'' |title=A.W. Clausen, Former Bank of America Chief, Dies at 89 |author=NELSON D. SCHWARTZ |accessdate=October 27, 2016 |quote=Mr. Clausen was chosen by President Jimmy Carter to lead the World Bank shortly before Mr. Carter was defeated by Ronald Reagan in 1980, but the new administration supported Mr. Clausen's nomination.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.sfgate.com/bayarea/article/Tom-Clausen-BofA-World-Bank-head-dies-4218430.php |title=Tom Clausen, BofA, World Bank head, dies |publisher=SFGate |accessdate=October 27, 2016 |quote=That focus paid dividends when President Jimmy Carter nominated him in 1980 to succeed Robert McNamara as president of the World Bank. |date=January 23, 2013}}</ref> Clausen replaced many members of McNamara's staff and crafted a different mission emphasis. His 1982 decision to replace the bank's Chief Economist, [[Hollis B. Chenery]], with [[Anne Krueger]] was an example of this new focus. Krueger was known for her criticism of development funding and for describing [[Third World]] governments as "[[rent-seeking]] states."▼
 
▲InГодине 1980. McNamaraМакнамара wasје succeededуступио byместо US[[Alden W. Clausen|Олдену Клаузену]] кога је номиновао амерички [[President of the United States|Presidentпредседник]] [[JimmyЏими Carter]]'s nominee, [[Alden W. ClausenКартер]].<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2013/01/26/business/aw-clausen-former-bank-of-america-chief-dies-at-89.html |date=January 25, 2013 |publisher=''[[The New York Times]]'' |title=A.W. Clausen, Former Bank of America Chief, Dies at 89 |author=NELSON D. SCHWARTZ |accessdate=October 27, 2016 |quote=Mr. Clausen was chosen by President Jimmy Carter to lead the World Bank shortly before Mr. Carter was defeated by Ronald Reagan in 1980, but the new administration supported Mr. Clausen's nomination.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.sfgate.com/bayarea/article/Tom-Clausen-BofA-World-Bank-head-dies-4218430.php |title=Tom Clausen, BofA, World Bank head, dies |publisher=SFGate |accessdate=October 27, 2016 |quote=That focus paid dividends when President Jimmy Carter nominated him in 1980 to succeed Robert McNamara as president of the World Bank. |date=January 23, 2013}}</ref> ClausenКлаузен replacedје manyзаменио membersмноге ofчланове McNamara'sМакнамариног staffособља andи craftedнаправио aје differentдругачији missionакценат emphasisмисије. HisЊегова 1982одлука decisionиз to1982. replaceда theзамени bank'sглавног Chiefекономисту Economistбанке, [[Hollis B. Chenery|Халис Ченери]], withса [[Anne Krueger|Аном Кругер]] wasје anпример exampleтог ofновог thisфокуса. newКругер focus.је Kruegerбила wasпозната knownпо forњеном herкритицизму criticismфинансирања ofразвоја developmentи fundingпо andописивању for describingвлада [[ThirdТрећи Worldсвет|Трећег света]] governmentsкао as„земље које "[[rent-seeking|траже закуп]] states”."
During the 1980s the bank emphasized lending to service Third-World debt, and [[structural adjustment]] policies designed to streamline the economies of developing nations. [[UNICEF]] reported in the late 1980s that the structural adjustment programs of the World Bank had been responsible for "reduced health, nutritional and educational levels for tens of millions of children in Asia, Latin America, and Africa".<ref name="Cornia et al. 1987">{{Cite book | title = Adjustment with a Human Face: Protecting the Vulnerable and Promoting Growth | editor = Cornia, Giovanni Andrea | editor2 = Jolly, Richard | editor3 = Stewart, Frances | year = 1987 | publisher = Oxford University Press USA | location = New York, NY | isbn = 978-0-19-828609-7}}</ref>
 
Током 1980-тих банка је наглашавала кредитирање сервисирања дуга Трећег света, и политике [[structural adjustment|структуралног прилагођавања]] дизајниране да се рационализују економије земаља у развоју. [[УНИЦЕФ]] је известио током касних 1980-тих да су програми структуралног прилагођавања Светске банке били одговорни за „редуковане здравствене, нутриционе и образовне нивое десетине милиона деце у Азији, Латинској Америци и Африци”.<ref name="Cornia et al. 1987">{{Cite book | title = Adjustment with a Human Face: Protecting the Vulnerable and Promoting Growth | editor = Cornia, Giovanni Andrea | editor2 = Jolly, Richard | editor3 = Stewart, Frances | year = 1987 | publisher = Oxford University Press USA | location = New York, NY | isbn = 978-0-19-828609-7}}</ref>
 
===1989–садашњост===
 
Почевши од 1989, као одговор на оштре критике многих група, банка је почела са укључивањем група за заштиту животне средине и невладиних организација у зајмове ради ублажавање ранијих ефеката својих развојних политика које су изазвале критике.<ref name="Goldman 2005" />{{rp|93–97}} Такође је формирала имплементациону агенцију, у складу са Монтреалским протоколима, да би се зауставило оштећење озонског слоја Земљине атмосфере путем укидања употребе 95% хемикалија које оштећују озонски омотач, са циљним датумом 2015. године. Од тада, у складу са својих такозваних „Шест стратешких тема”, банка је успоставила различите додатне регулације ради заштите животне средине уз промовисање развоја. На пример, 1991. године банка је најавила да ради заштите од дефорестације, посебно у Амазону, неће финансирати никакве комерцијалне сече или инфраструктурне пројекте који штете околини.
===1989–present===
Beginning in 1989, in response to harsh criticism from many groups, the bank began including environmental groups and NGOs in its loans to mitigate the past effects of its development policies that had prompted the criticism.<ref name="Goldman 2005" />{{rp|93–97}} It also formed an implementing agency, in accordance with the Montreal Protocols, to stop ozone-depletion damage to the Earth's atmosphere by phasing out the use of 95% of ozone-depleting chemicals, with a target date of 2015. Since then, in accordance with its so-called "Six Strategic Themes", the bank has put various additional policies into effect to preserve the environment while promoting development. For example, in 1991 the bank announced that to protect against deforestation, especially in the Amazon, it would not finance any commercial logging or infrastructure projects that harm the environment.
 
InУ orderциљу toпромовисања promoteглобалних globalјавних public goodsдобара, theСветска Worldбанка Bankпокушава triesда toконтролише controlзаразне communicableболести diseaseпопут such as malariaмаларије, deliveringиспоручујући vaccinesвакцине toу severalнеколико partsделова ofсвета theи worldпридружујући andсе joiningпревентивним combat forcesснагама. InГодине 2000. theбанка bankје announcedобјавила a„рат "warпротив on[[АИДС]]-а”, AIDS" and inа 2011. theбанка Bankсе joinedпридружила theпартнерству Stopза Tuberculosisзаустављање Partnership[[Туберкулоза|туберкулозе]].<ref name="World Bank Results 2012">{{cite web |title = Results|publisher = World Bank Group|author = World Bank|url = https://www.worldbank.org/results/|accessdate = 31 May 2012}}</ref>
 
Традиционално, на темељу прећутног разумевања између Сједињених Држава и Европе, [[World Bank presidential election, 2012|председник Светске банке]] је увек био изабран међу кандидатима које су номиновале Сједињене Државе. Године 2012, по први пут, два кандидата који нису САД грађани су била номинована.
Traditionally, based on a tacit understanding between the United States and Europe, the [[World Bank presidential election, 2012|president of the World Bank]] has always been selected from candidates nominated by the United States. In 2012, for the first time, two non-US citizens were nominated.
 
OnДана 23. Marchмарта 2012, U.S.САД Presidentпредседник [[BarackБарак ObamaОбама]] announcedнајавио thatје theда Unitedће StatesСједињене wouldДржаве nominateноминовати [[Jim Yong Kim|Џим Јонг Кима]] asкао theследећег nextпредседника president of the Bankбанке.<ref name="Office of the Press Secretary 2012">{{Cite news | title = President Obama Announces U.S. Nomination of Dr. Jim Yong Kim to Lead World Bank | author = Office of the Press Secretary | date = 23 March 2012 | publisher = The White House | url = http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2012/03/23/president-obama-announces-us-nomination-dr-jim-yong-kim-lead-world-bank | accessdate = 23 March 2012}}</ref> JimОн Yongје Kim was elected onизабран 27. Aprilаприла 2012.
 
== Мисија Светске банке ==
Линија 80 ⟶ 83:
== Табела одобрења ==
 
Следећа табела наводи 15 највиших ДАЦ петоцифрених сектора<ref>{{cite web |url=http://iatistandard.org/202/codelists/Sector/ |title=DAC 5 Digit Sector |publisher=The IATI Standard |accessdate=September 4, 2016}}</ref> toкојима whichје theСветска Worldбанка Bankдоделила has committed fundingсредства, asкао recordedшто byје itнаведено inу itsњеним публикацијама [[International Aid Transparency Initiative|Иницијативе за транспарентност међународне помоћи]] (IATIИАТИ) publications. TheСветска Worldбанака Bankнаводи statesна onвебсајту theИАТИ IATIрегистра Registryда websiteће thatдодељене theсуме amounts "will cover„покрити 100% of [[InternationalМеђународна Bankбанка forза Reconstructionобнову andи Developmentразвој|IBRDИБРД]] andи [[International Development Association|IDAИДА]] developmentразвојних токова” flows"али butда willдруги notразвојни coverтокови otherнеће developmentбити flowsпокривени.<ref>{{cite web |url=https://iatiregistry.org/publisher/about/worldbank |title=About - The World Bank - IATI Registry |accessdate=September 4, 2016}}</ref>
 
{| class="sortable wikitable"
|-
!
! colspan="12" | CommittedНаменско fundingфинансирање (USУС$ millionsмилиона)
|-
! SectorСектор !! BeforeПре 2007 !! 2007 !! 2008 !! 2009 !! 2010 !! 2011 !! 2012 !! 2013 !! 2014 !! 2015 !! 2016 !! SumСума
|-
| Друмски транспорт
| Road transport
| style="text-align:right;" | 4,654.2
| style="text-align:right;" | 1,993.5
Линија 103 ⟶ 106:
| style="text-align:right;" | 34,799.8
|-
| Друштвене/ социјалне услуге
| Social/ welfare services
| style="text-align:right;" | 613.1
| style="text-align:right;" | 208.1
Линија 117 ⟶ 120:
| style="text-align:right;" | 15,303.5
|-
| Електрични пренос / дистрибуција
| Electrical transmission/ distribution
| style="text-align:right;" | 1,292.5
| style="text-align:right;" | 862.1
Линија 131 ⟶ 134:
| style="text-align:right;" | 15,177.8
|-
| Управљање јавним финансијама
| Public finance management
| style="text-align:right;" | 334.2
| style="text-align:right;" | 223.1
Линија 145 ⟶ 148:
| style="text-align:right;" | 14,158.6
|-
| Железнички транспорт
| Rail transport
| style="text-align:right;" | 279.3
| style="text-align:right;" | 284.4
Линија 159 ⟶ 162:
| style="text-align:right;" | 9,862.5
|-
| Рурални развој
| Rural development
| style="text-align:right;" | 335.4
| style="text-align:right;" | 237.5
Линија 173 ⟶ 176:
| style="text-align:right;" | 7,452.4
|-
| Урбани развој и управљање
| Urban development and management
| style="text-align:right;" | 261.2
| style="text-align:right;" | 375.9
Линија 187 ⟶ 190:
| style="text-align:right;" | 7,214.9
|-
| Услуге и институције пословне подршке
| Business support services and institutions
| style="text-align:right;" | 113.3
| style="text-align:right;" | 20.8
Линија 201 ⟶ 204:
| style="text-align:right;" | 6,753.7
|-
| Енергетска политика и административно управљање
| Energy policy and administrative management
| style="text-align:right;" | 102.5
| style="text-align:right;" | 243.0
Линија 215 ⟶ 218:
| style="text-align:right;" | 6,648.0
|-
| Пољопривредни водни ресурси
| Agricultural water resources
| style="text-align:right;" | 733.2
| style="text-align:right;" | 749.5
Линија 229 ⟶ 232:
| style="text-align:right;" | 7,011.0
|-
| Децентрализација и подршка поднационалној влади
| Decentralisation and support to subnational government
| style="text-align:right;" | 904.5
| style="text-align:right;" | 107.9
Линија 243 ⟶ 246:
| style="text-align:right;" | 6,597.3
|-
| Спречавање несрећа и спремност
| Disaster prevention and preparedness
| style="text-align:right;" | 66.9
| style="text-align:right;" | 2.7
Линија 257 ⟶ 260:
| style="text-align:right;" | 5,733.5
|-
| Санитаризација - велики системи
| Sanitation - large systems
| style="text-align:right;" | 441.9
| style="text-align:right;" | 679.7
Линија 271 ⟶ 274:
| style="text-align:right;" | 6,096.3
|-
| Снабдевање водом - велики системи
| Water supply - large systems
| style="text-align:right;" | 646.5
| style="text-align:right;" | 438.1
Линија 285 ⟶ 288:
| style="text-align:right;" | 6,241.3
|-
| Здравствена политика и административно управљање
| Health policy and administrative management
| style="text-align:right;" | 661.3
| style="text-align:right;" | 54.8
Линија 299 ⟶ 302:
| style="text-align:right;" | 5,753.1
|-
! Друго
! Other
! style="text-align:right;" | 13,162.7
! style="text-align:right;" | 6,588.3
Линија 313 ⟶ 316:
! style="text-align:right;" | 140,074.5
|-
! Укупно
! Total
! style="text-align:right;" | 24,602.6
! style="text-align:right;" | 13,069.4
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Светска_банка”