Отуђење — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Automatski uvoz clanaka
 
Нема описа измене
Ред 1:
'''Отуђење''' (или '''алијенација''' (лат.) је један од средишњих [[став]]ова филозофскоантрополошке концепције и друштвене [[теорија|теорије]]. Отуђење у свом есенцијалном значењу јесте стање у коме неко дело или производ постаје [[човек]]у супротстављена моћ која га потчињава, уместо да он њоме влада. Односи се и на појединчево отуђење од традиционалног друштва и других [[људи]] уопште. Сматра се да савремено потрошачко [[друштво]] води отуђењу и отежаној адаптацији и тзв. „комодификацији” читавог друштва кроз промоцију потрошње као највеће [[вредност]]и.<ref>Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]<ref/>
 
У психологији, алијенација је осећање одвојености, усамљености или бивања странцем. Њу у свом искуству имају [[особа|особе]] које бораве у културним и социјалним окружењима која су им непозната, неприхватљива или непредвидљива. У ширем смислу употребљавао га је Платон, говорећи о отуђењу језика у политици, касније Хегел, као отуђење [[човек]]овог [[мишљење|мишљења]] од реалности, а у садашњем, најчешће коришћеном смислу, као отуђење [[човек]]а од његове сопствене природе и друштва.
'''Отуђење''' (алијенација) је један од средишњих [[став]]ова филозофскоантрополошке концепције и друштвене [[теорија|теорије]]. Отуђење у свом есенцијалном значењу јесте стање у коме неко дело или производ постаје [[човек]]у супротстављена моћ која га потчињава, уместо да он њоме влада. Односи се и на појединчево отуђење од традиционалног друштва и других [[људи]] уопште. Сматра се да савремено потрошачко [[друштво]] води отуђењу и отежаној адаптацији и тзв. „комодификацији” читавог друштва кроз промоцију потрошње као највеће [[вредност]]и.
 
== Историја појма ==
{{РСР}}
 
Појам алијенација је првотно имао правно значење продаје или уступање неког добра. Филозофско му значење даје већ [[Тома Аквински]]. Појам отуђење уводи у модерну филозофију [[Жан Жак Русо]], у значењу отуђења од самог себе, духовног стања отуђености, изгубљености властитог ја. Појам је особито важан за [[Хегел]]а, [[Фејербах]]а и [[Маркс]]а. За Хегела алијенација је стављање духовне стварности као објект. За Фејербаха отуђење је чин којим човек ствара божанство коме се подвргава. Карл Маркс отуђење ставља у капиталистичке производне односе.
==Спољашње везе==
* [http://en.wikipedia.org/wiki/Social_alienation Енглеска Википедија о друштвеној алијенацији]
 
[[Категорија:Филозофска терминологија]]
[[en:alienation]]
[[Категорија:Психологија]]
 
[[da:Fremmedgørelse]]
[[de:Entfremdung]]
[[en:Social alienation]]
[[es:Alienación]]
[[fr:Aliénation]]
[[gl:Alienación]]
[[is:Firring]]
[[it:Alienazione]]
[[he:ניכור]]
[[ja:疎外]]
[[nl:Vervreemding]]
[[no:Fremmedgjøring]]
[[nn:Framandgjering]]
[[pl:Alienacja]]
[[pt:Alienação]]
[[ro:Alienare (dezambiguizare)]]
[[ru:Отчуждение (философия)]]
[[sr:Алијенација]]
[[fi:Sosiaalinen vieraantuminen]]
[[sv:Alienation]]
[[tr:Yabancılaşma]]