Хипостаза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
убачен шаблон
мНема описа измене
Ред 1:
'''Ипостас''' или '''хипостаза''' (грч. ''υποστασις''лицеподметање, стављање под; подлога, основа<ref>[http://www.vokabular.org/?search=%D1%85%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0 хипостаза (vokabular.org)]</ref>) је израз којим се у хришћанској теологији одређује особеност сваког лица свете Тројице – Оца, [[Исус Христос - Син Божји|Сина]] и [[Свети Дух|Светог Духа]].
{{Хришћанство}}
'''Ипостас''' или '''хипостаза''' (грч. υποστασις – лице) је израз којим се у хришћанској теологији одређује особеност сваког лица свете Тројице – Оца, [[Исус Христос - Син Божји|Сина]] и [[Свети Дух|Светог Духа]].
 
==Ипостас у античкој философији==
Линија 6 ⟶ 5:
У грчкој философији, израз "ипостасис" увек је био везан са изразом суштина (грч. ουσια), што је био узрок свих расправа о [[Света Тројица|Светој Тројици]] све до 4. века. Потреба да се старим терминима обезбеди нови садржај, уз јасну дефиницију, водио је ка раздвајању тих термина.
 
==Ипостас у Православљухришћанству ==
{{Хришћанство}}
 
Да би се уклонили неспоразуми због различитог разумевања и употребе термина υποστασις и ουσια, на захтев [[Свети Атанасије Велики|Св. Атанасија Великог]], сазван је сабор у Александрији ([[362]]), на коме је одлучено да термин ουσια (суштина) означава оно што је заједничко за сва три лица [[Света Тројица|Свете Тројице]], а термин υποστασις (лице), означава оно што је тројично у суштини. Држећи се ове терминологије, оци [[Други Васељенски Сабор|Другог Васељенског Сабора]], у посланици Римској цркви (Римска [[Епархија]] тада заједничке цркве), изразили су се о вери у [[Света Тројица|Свету Тројицу]]: [[Црква]] верује у једног [[Бог]]а (у једну суштину), који је у трима савршеним ипостасима (трима савршеним лицима).