Дервента — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ћирилизовано, Владо настави : |
м линкови |
||
Ред 3:
==Географски положај==
Општина Дервента се налази на сјеверу Републике Српске. Граничи се са општинама [[Српски Брод]], [[Модрича]], [[Добој]], [[Прњавор]] и [[Србац]], а на сјеверу је ријека [[Сава]] која представља десет километара дугу границу са Републиком Хрватском. На простору површине 517 квадратних километара у педесет седам села и граду Дервенти, прије рата живјело је 57 хиљада становника.
==Историја==
Када је ријеч о историји Дервенте мора се признати да је остало мало забиљежених података. Из турских извора сазнајемо да се на мјесту данашњег града налазило село [[Горња Укрина]], које је хиљаду шестоте године имало двије стотине петнаест кућа. Крајем деветнаестог вијека био је то већ град са три хиљаде двјеста домаћинстава. Прва основна школа почела је да ради 1864. а градска болница двадесетак година касније. До краја деветнаестог вијека већ су развијени и први индустријски погони. Изградјен је парни млин, ткачница, штапара, водовод, а кроз Дервенту је прошла и пруга уског колосјека која је повезивала Српски Брод и [[Сарајево]]. Почетком овога вијека Дервента је већ постала и богато трговачко мјесто, а њена околина важила је као један од најплоднијих крајева тадашње Босне. Пред Први свјетски рат у Дервенти су отворене гимназија, учитељска и пољопривредна школа. Након Другог свјетског рата у коме је живот изгубило око хиљаду људи са овог подручја и знатних разарања, Дервента осамдесетих година достиже врхунац у свом развоју и сврстава се у горњи дио љествице средње развијених општина [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Пред последњи рат од 57 хиљада становника општине у индустрији текстила, коже и обуће, црне металургије и металопрераде, пољопривредне производње, грађевинарству, графичкој индустрији и другим пратећим дјелатностима било је тринаест и по хиљада запослених. Дервента је имала 17 хиљада становника, а са свим центрима мјесних заједница била је повезана категорисаним путевима. До важнијих центара у ширем окружењу и центара сусједних општина водили су магистрални путеви. То је са њеним географским положајем чинило посебну погодност за проток роба, људи и брзу комуникацију са већим регионалним центрима бивше [[Југославија|Југославије]].
==Привреда==
У последњем рату који се одвијао на већем дијелу подручја општине било је много жртава, а разорена су и уништена огромна материјална добра. У директним борбеним дејствима оштећен је или уништен већи дио стамбених зграда, индустријска опрема, посебно прерадјивачки капацитети Текстилне индустрије "[[Укрина]]", као и материјална добра пољопривреде. Према непотпуним подацима материјална ратна штета процењује се на преко пет стотина милиона долара. По престанку ратних дејстава са скромним властитим материјалним могућностима приступило се санацији објеката који су били неопходни за успостављање најважнијих животних функција. Уз помоћ донатора саниран је дио водовода, електро и ПТТ система, школских објеката, обданиште и дом здравља, као и већи дио локалних путева и саобраћајница магистралног значаја. Покренут је и дио привредних капацитета. Предратни привредни капацитети Дервенте и производња чијих је шездесет процената било намјењено страном тржишту, те значајна по-љопривредна производња, уз добре саобраћајне везе и кадровски потенцијал представљају основу привредне обнове и даљег развоја ове општине.
Када је ријеч о улагању у привреду Дервенте посебну пажњу свакако привлачи "Укрина" са деведесет година дугом традицијом у производњи тканина и плетенина са убаченом потком. Та производња достигла је 1991. године 10 милиона метара квадратних тканине, а производјени су и заштитна опрема, кухињска галантерија и постељина. У фабрици је радило хиљаду 800 радника. Но, "УКРИНА" је највише и погодјена ратним разарањима. Ткачница је потпуно уништена, а предионица, дорада и конфекција дјелимично оштећене. У фабрици тренутно четрдесет запослених производи заштитну одјећу и постељину. Фабрика шавних цијеви "УНИС" имала је годишњу производњу од 40 хиљада тона цијеви, цијевних елемената и производа финалне прераде. Тренутно се производни капацитети ове фабрике користе са 25 процената. То јасно указује које су могућности улагања у ту фабрику, посебно у финалну прераду, поготово што тржиште за производе "УНИС"-а постоји, а сачуван је и кадровски потенцијал. У Фабрици обуће "ДЕМОС" производјено је прије рата 15 хиљаде пари обуће дневно, од чега 90 процената за извоз. Фабрика данас ради са 23 процента капацитета, а већи дио производње намјењен је страним партнерима. Имајући у виду инфраструктурну опремљеност објеката и кадровски потенцијал додатна улагања омогућила би знатно проширење производње. Потребе за додатним капиталом постоје и у осталим предузећима у Дервенти. Значајне су могућности повећања производње и ширења производних програма у Фабрици аутодијелова "Механика", затим Грађевинском предузећу "Рад", штампарији "Искра", Предузећу за производњу, монтажу и пројектовање метелних конструкција и опреме "Технорад" и низу других приватних предузећа којих је све више у Дервенти. Она су комплементарна већим индустријским капацитетима и допуњују производне програме. Развоју тих предузећа доприносе и стимулативне олакшице у планској градњи, како стамбеног, тако и пословног простора.
Област пољопривреде у друштвеном и индивидуалном сектору такодје представља битну основу економског развоја општине. Додатним улагањем у ратарску производњу, производњу сточне хране, дораду сјемена, товне капацитете, откуп и прераду млијека, кланичке капацитете и прераду меса, може се значајно повећати обим производње, јер сировине постоје, а пласман производа је обезбјеђен. На подручју општине постоји близу три стотине мини фарми за пет стотина музних крава, тов десет хиљада јунади и четири стотине хиљада пилића. Ако се томе додају и прије рата изградјени капацитети фабрике сточне хране која је производила 57 тона хране у једној смјени са складишним простором за хиљаду тона, затим фабрика сјемена за десет тона крмног биља, двадесет хиљада картица поврћа и осам тона сјемена на линији дораде у једној смјени, те податак да је фабрика располагала са стотину педесет хектара уредјеног земљишта и капацитетом за тов шест стотина јунади у турнусу, јасно је да су расположиви капацитети у пољопривреди изузетно велики, али неискориштени. Географски положај и природне каратеристике подручја општине Дервента пружају значајне могућности за развој ловног и сеоског туризма. Цијела територија богата је дивљачи ниског лова а обронци Мотајице познати су по срнећој дивљачи. И чиста и незагадјена ријека [[Укрина]] која протиче кроз Дервенту богата је рибом, а у летњим мјесецима популарно излетиште Дервенчана.
| |||