Википедија

Стварност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
.
Ред 1:
{{рут}}
'''Стварност''', '''реалност''' или '''збиља''' је појам који означава оно што стварно (односно збиљски) постоји..<ref>{{Cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/reality|title=reality {{!}} Definition of reality in English by Oxford Dictionaries|website=Oxford Dictionaries {{!}} English|access-date=2017-10-28}}</ref> Стварност се различито тумачи у [[наука|науци]], [[филозофија|философији]], [[теологија|теологији]] и сл. [[Физика]] обично говори о стварности као целокупности [[појава]]. Филозофија и [[психологија]] радије говоре о спољној, физичкој стварности, и о унутрашњој, психичкој или менталној стварности (представе, мисли, сећања, снови), као и о друштвено-политичкој и културној стварности, која почива на интеракцији ова два вида стварности. Теологија и [[онтологија]] говоре о [[биће|бићу]], као јединој стварности која јесте.
 
[[Филозоф]]иФилозофи, [[математичар]]и, и други антички и модерни мислиоци, као што су [[Аристотел]], [[Платон]], [[Готлоб Фреге|Фреге]], [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]], и [[Бертранд Расел|Расел]], су правили разлику између [[Мисао|мисли]] које кореспондирају реалности, кохерентних апстракција (мисли о стварима које се могу замислити, али нису стварне), и оних које не могу да буду чак ни [[Разум|рационално]] замишљене. У контрасту с тим, ''[[постојање]]'' се често ограничава само на оно што [[природа|физички постоји]].
 
Реалност се често ставља у контраст са оним што је имагинарно, [[Илузија|илузорно]], [[Делузија|делузионо]], (само) на [[ум]]у, [[сан|сновима]], оним што је [[лаж]]но, што је [[фикција|фикционо]], или што је [[апстракција|апстрактно]]. У исто време, то што је апстрактно игра улогу у свакодневном животу и у [[Академија|акадамским]] истраживањима. На пример, [[узрочност]], [[врлина]], [[живот]], и [[дистрибутивна правда]] су апстрактни концепти које је тешко дефинисати, али се они веома ретко поистовећују са чистим делузијама. Постојање и реалност апстракција су спорни: једна екстремна позиција их сматра пуким речима; друга позиција их сматра вишим видом истина од мање апстрактних концепата. Ово неслагање је основа филозофског [[Проблем универзалија|проблема универзалија]].
Линија 40 ⟶ 39:
=== Ибн Араби ===
 
Такозвана стварност, односно свет чула који нас окружује и који смо навикли да сматрамо стварношћу, за исламског суфи мустика [[Ибн Араби]]ја није ништа друго него сан.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija">TošikoТошико IzucuИзуцу, SanСан iи stvarnostстварност kodкод IbnИбн ArabijaАрабија, ZbornikЗборник radovaрадова „San„Сан, javaјава iи buđenje“буђење“ (priredioприредио DušanДушан PajinПајин), DečjeДечје novineновине, GornjiГорњи MilanovacМилановац, 1991.</ref> Наша чула примају утиске које разврставамо и уређујемо својим умом, успостављајући чврст поредак ствари. Ова конструисана творевина ума затим се назива стварношћу. Међутим, према Ибн Арабију, то није стварност у правом смислу те речи, односно није [[биће]] ([[{{јез-арап.]] ''|wujud''}}) какво јесте. Људима у свету чула биће је једнако неприметно као што су објекти чула неприметни човеку који спава.
 
{{цитат3|Овај свет је тек пуки привид: он нема стварно постојање. И то је оно што се назива уобразиљом ({{јез-арап. ''|khayal''}}) ... Знајте да сте и ви сами само једна уобразиља. И све што опажате и када кажете сами себи „то нисам ја“, такође је уобразиља. Према томе, читав свет постојања је уобразиља унутар уобразиље.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija"/>|[[Ибн Араби]]}}
 
Међутим, такозвану стварност не треба сматрати потпуно неоснованом, јер она ипак одражава истинску стварност на нивоу представе. Такозвана стварност је сан, али не и пуки привид. Она је облик јављања (''{{јез-арап|tajalli''}}) апсолутне стварности коју Ибн Араби назива истина (''{{јез-арап|al-haqq''}}). Стога Ибн Араби сматра да је стварност потребно протумачити на правилан начин, баш као што тумачимо снове.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija"/> Променљиви свет постојања и настајања, са мноштвом појавних облика, представа је која делимично открива и саму стварност. Онај ко је у стању да спозна испољавање једне стварности у различитим облицима мноштвености, досегао је најдубље мистерије суфијског пута (''{{јез-арап|tariqah''}}). Међутим, ова спознаја углавном остаје недоступна већини људи који су уверени да је чулни свет нешто материјално и чврсто. Ибн Араби примећује да у погледу чулног нема никакве разлике између сна и стварности јер је „функција уобразиље да производи чулне ствари и ништа више“.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija"/>
 
== Физичке науке ==
Линија 50 ⟶ 49:
=== Научни реализам ===
 
[[Scientific realism|Научни реализам]] је, на најопштијем нивоу, становиште да је свет описан науком (можда идеалном науком) реални свет, као што постоји, независно од тога шта ми можда мислимо о томе. У оквиру [[Филозофија науке|филозофије науке]], itто isсе oftenчесто framedуоквирује asкао anодговор answerна toпитање the„како questionсе "howможе isобјаснити theуспех success of science to be explainedнауке?"” TheРасправа debateо overтоме whatшта theуспех successнауке ofобухвата scienceпрвенствено involvesје centersцентрирана primarilyна onстатусу theентитета statusкоји of entities that areнису [[unobservable|notдиректно directly observableприметни]], discussedкоји byсу дискутовани у [[scientific theory|scientificнаучним theoriesтеоријама]]. GenerallyГенерално, thoseособе whoкоје areсу scientificнаучни realistsреалисти stateнаводе thatда oneсе canмогу makeизвести reliableпоуздане claimsтврдње aboutо theseтим entitiesентитетима (viz., thatда theyони haveимају the sameисти [[OntologyОнтологија|ontologicalонтолошки]] statusстатус) asкао directlyи observableдиректно entitiesуочљиви ентитети, asза opposedразлику toод [[instrumentalismИнструментализам|инструментализма]]. TheТеорије mostкоје usedсу andу studiedданашње scientificвреме највише theoriesкориштене todayи stateстудиране moreвише orили lessмање theнаводе truthистину.
 
=== Реализам и локалитет у физици ===
 
''Реализам'' у смислу у коме га користе физичари није исто што и [[Realizam (filozofija)|реализам]] у [[метафизика|метафизици]].<ref>[https://arxiv.org/abs/quant-ph/0607057v2 Norsen, T. – Against "Realism"]</ref> Каснији је тврдња да је свет независтан од ума: да чак и ако резултати мерења не постоје пре мерења, то не захтева да су они креација посматрача. Осим тога, својство које је независно од ума не мора да буде вредност неке физичке променљиве, као што је позиција или [[Импулс|моменат]]. Својство може да буде ''[[Диспозиција|диспозиционо]]'' (или потенцијално), i.e. оно може да буде тенденција: попут начина на који стаклени предмети имају тенденцију да се ломе, или су склони лому, чак и ако нису ''заправо'' поломљени. На исти начин, од ума независна својства квантних система се могу састојати од тенденције да одговоре на одређена мерења са одређеним вредностима са предвидивом вероватноћом.<ref>[http://www.generativescience.org/ Ian Thomson's dispositional quantum mechanics]</ref> Таква онтологија би била метафизички реална, мада није реална у физичком смислу „локалног реализма” (што би захтевало да појединачна вредност буде произведена са сигурношћу).
''Реализам'' in the sense used by physicists does not equate to [[Philosophical realism|realism]] in [[metaphysics]].<ref>[https://arxiv.org/abs/quant-ph/0607057v2 Norsen, T. – Against "Realism"]</ref>
The latter is the claim that the world is mind-independent: that even if the results of a measurement do not pre-exist the act of measurement, that does not require that they are the creation of the observer. Furthermore, a mind-independent property does not have to be the value of some physical variable such as position or [[momentum]]. A property can be ''[[disposition]]al'' (or potential), i.e. it can be a tendency: in the way that glass objects tend to break, or are disposed to break, even if they do not ''actually'' break. Likewise, the mind-independent properties of quantum systems could consist of a tendency to respond to particular measurements with particular values with ascertainable probability.<ref>[http://www.generativescience.org/ Ian Thomson's dispositional quantum mechanics]</ref> Such an ontology would be metaphysically realistic, without being realistic in the physicist's sense of "local realism" (which would require that a single value be produced with certainty).
 
Блиско сродни термин је [[counterfactual definiteness|противречна дефинитивност]] (ЦФД), која се односи на тврдњу да неко може да смислено да говори о дефинитивности резултата мерења која нису извршена (i.e. способност претпостављања постојања објеката и особина објеката, чак и када нису били измерени).
A closely related term is [[counterfactual definiteness]] (CFD), used to refer to the claim that one can meaningfully speak of the definiteness of results of measurements that have not been performed (i.e. the ability to assume the existence of objects, and properties of objects, even when they have not been measured).
 
[[Principle of locality|Локални реализам]] је значајно својство класичне механике, [[Општа теорија релативности|опште релативности]], и [[Klasičan elektromagnetizam|електродинамике]]; мада је [[квантна механика]] показала да је [[quantum entanglement|квантно спрезање]] могуће. [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] је то одбацио, предлажући [[ЕПР парадокс]], али је то накнадно било квантификовано путем [[Bell's theorem|Белових неједнакости]].<ref>[http://bendov.info/eng/crucial.htm Ben Dov, Y. Local Realism and the Crucial experiment.]</ref> Ако су Белове неједнакости прекршене, било локални реализам ''или'' [[counterfactual definiteness|противречна дефинитивност]] морају бити некоректни. Неки физичари оспоравају да су екпериментално демонстрирана кршења Белових неједнакости, по основи да поткласа нехомогених Белових неједнакости није била тестирана или услед [[Loopholes in Bell test experiments|експерименталних ограничења тестова]]. Различите [[Interpretations of quantum mechanics|интерпретације квантне механике]] нарушавају различите делове локалног реализма и/или [[counterfactual definiteness|противречне дефинитивности]].
[[Local realism]] is a significant feature of classical mechanics, of [[general relativity]], and of [[electrodynamics]]; but [[quantum mechanics]] has shown that [[quantum entanglement]] is possible. This was rejected by Einstein, who proposed the [[EPR paradox]], but it was subsequently quantified by [[Bell's inequalities]].<ref>[http://bendov.info/eng/crucial.htm Ben Dov, Y. Local Realism and the Crucial experiment.]</ref> If Bell's inequalities are violated, either local realism ''or'' [[counterfactual definiteness]] must be incorrect; but some physicists dispute that experiments have demonstrated Bell's violations, on the grounds that the sub-class of [[Bells Theorem#Two classes of Bell inequalities|inhomogeneous Bell inequalities]] has not been tested or due to [[Bell test loopholes|experimental limitations in the tests]]. Different [[interpretation of quantum mechanics|interpretations of quantum mechanics]] violate different parts of local realism and/or [[counterfactual definiteness]].
 
=== Улога посматрача у квантној механици ===
{{see also|Квантна декохеренција}}
 
Квантни проблем ума и тела се односи на филозофске дискусије [[Ум-мозак проблем|проблема ума и тела]] у контексту [[Квантна механика|квантне механике]]. Будући да квантна механика обухвата [[quantum superposition|квантне суперпозиције]], које посматрач [[Measurement in quantum mechanics|не спознаје]], неке [[interpretations of quantum mechanics|интерпретације квантне механике]] стављају свесне посматраче у специјалну позицију.
The quantum mind–body problem refers to the philosophical discussions of the [[mind–body problem]] in the context of [[quantum mechanics]]. Since quantum mechanics involves [[quantum superposition]]s, which [[Measurement in quantum mechanics|are not perceived by observers]], some [[interpretations of quantum mechanics]] place conscious observers in a special position.
 
TheОснивачи foundersквантне ofмеханике quantumрасправљали mechanicsсу debatedо theулози role of the observer, and of them,посматрача. [[WolfgangВолфганг PauliПаули]] andи [[WernerВернер HeisenbergХајзенберг]] believedсу thatсматрали itда wasје theпосматрач observer that producedузрочник [[wave function collapse|collapseколапса]]. ThisОву pointтачка of viewгледишта, whichкоју wasникад neverније fullyу endorsedпотпуности byподржао [[NielsНилс BohrБор]], wasје denounced[[Алберт asАјнштајн]] mysticalпрогласио andмистичним anti-scientificи by [[Albert Einstein]]антинаучном. PauliПаули acceptedје theприхватио termтермин, andи describedописао quantumквантну mechanicsмеханику asкао ''lucidлуцидни mysticismмистицизам''.<ref>{{cite journal|journal= European Journal of Physics|volume= 30|issue= 4|pages=807–822|year =2009| title ='Mysticism' in quantum mechanics: the forgotten controversy|author= Juan Miguel Marin|doi= 10.1088/0143-0807/30/4/014|bibcode = 2009EJPh...30..807M }} [http://www.iop.org/EJ/article/0143-0807/30/4/014/ejp9_4_014.pdf?request-id=9350419a-e5ea-42e2-b5f3-7878a09dfe42 link], summarized here [http://www.physorg.com/news163670588.html%7care/] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110606092933/http://www.physorg.com/news163670588.html%7Care/ |date=2011-06-06 }}</ref>
 
HeisenbergХајзенберг andи BohrБор alwaysсу describedувек quantumописивали mechanicsквантну inмеханику у смислу [[logical positivism|logicalлогичког positivistпозитивизма]] terms. BohrБор alsoсе tookтакође anактивно activeинтересовао interestза inфилозофске the philosophical implications of quantumимпликације theoriesквантне suchтеорија asкао hisњене [[Complementarity (physics)|complementarityкомплементарности]], forна exampleпример.<ref>{{cite journal |journal=Zygon: Journal of Religion & Science |author=John Honner |title= Niels Bohr and the Mysticism of Nature |volume=17-3 |pages=243–253 |year=2005}}</ref> HeОн believedје quantumсматрао theoryда offersквантна aтеорија completeнуди descriptionкомплетан ofопис natureприроде, albeitмада oneтај thatопис isније simplyподесан ill-suitedза forсвакодневна everyday experiencesискуства&nbsp;– whichкоја areсу betterбоље describedописана byкласичном classicalмехаником mechanicsи and probabilityвероватноћом. BohrБор neverникад specifiedније aспецифицирао demarcationдемаркациону lineлинију aboveизнад whichкоје objectsобјекти ceaseпрестају toда beбуду quantumквантни andи becomeпостају classicalкласични. HeОн believedје thatверовао itда wasто notније aпитање question of physicsфизике, but one ofнего philosophyфилозофије.
 
[[Eugene Wigner|Јуџин Вигнер]] је реформулисао мисаони експеримент „[[Шредингерова мачка|Шредингерове мачке]]” као „[[Wigner's friend|Вигнеров пријатељ]]” и предложио да је свест посматрача линија демаркације која доводи до [[Wave function collapse|колапса таласне функције]], независно од било које реалистичне интерпретације. Обично познат као „[[Von Neumann–Wigner interpretation|свешћу узрокован колапс]]”, ова [[Interpretations of quantum mechanics|интерпретација]] квантне механике наводи да [[Посматрање|опсервација]] [[Свест|свесног]] посматрача је то што доводи до колапса таласне функције.
[[Eugene Wigner]] reformulated the "[[Schrödinger's cat]]" [[thought experiment]] as "[[Wigner's friend]]" and proposed that the consciousness of an observer is the demarcation line which precipitates [[Wave function collapse|collapse of the wave function]], independent of any realist interpretation. Commonly known as "[[consciousness causes collapse]]", this [[Interpretation of quantum mechanics|interpretation]] of quantum mechanics states that [[observation]] by a [[conscious]] observer is what makes the wave function collapse.
 
=== МултиверзМултиверзум ===
The [[multiverseМултиверзум]] is theје [[hypotheticalХипотеза|хипотетични]] setсет ofвишеструких multiple possibleмогућих [[universeсвемир]]sа (includingукључујући theисторијски historicalсвемир universeкоји weми consistentlyконзистентно experienceдоживљавамо) thatкоји togetherзаједно compriseсачињавају everythingсве thatшто [[ExistenceПостојање|existsпостоји]]: the entirety ofцелокупност [[spaceпростор]]а, [[timeвреме]]на, [[matterматерија|материје]], andи [[energyенергија|енергије]], as well asкао theи [[physical law|физичких закона]]s andи [[physicalFizičke constantkonstante|constantsконстанти]] thatкоји describeих themописују. TheОвај termтермин wasје coined inсковао 1895. byгодине theамерички Americanфилозоф philosopherи and psychologistпсихолог [[WilliamВилијам JamesЏејмс]].<ref>James, William, ''The Will to Believe'', 1895; and earlier in 1895, as cited in [[OED]]'s new 2003 entry for "multiverse": "1895 W. JAMES in Internat. Jrnl. Ethics 6 10 Visible nature is all plasticity and indifference, a multiverse, as one might call it, and not a universe."</ref> In theУ [[many-worlds interpretation|тумачењу многих светова]] (-{MWI}-), one ofједној theод mainstreamглавних [[interpretations of quantum mechanics|интерпретација квантне механике]], thereпостоји areбесконачан anброј infiniteсвемира numberи ofсваки universesмогући andквантни everyисход possibleсе quantumодвија outcomeу occursбар inједном at least one universeсвемиру.
 
Структура мултиверзума, природа сваког свемира унутар њега и однос између разних конституената свемира, зависи од специфичних разматраних мултиверзумских хиптеза. Постојање мултиверзума је хипотетски разматрано у [[космологија|космологији]], [[физика|физицу]], [[астрономија|астрономији]], [[религија|религији]], [[филозофија|филозофији]], [[transpersonal psychology|трансперсоналној психологији]] и [[Фикција|фикцији]], а посебно у [[Научна фантастика|научној фантастици]] и [[Фантастика|фантастици]]. У тим контекстима, паралелни свемири се исто тако називају „алтернативним свемирима”, „квантним свемирима”, „интерпенетрирајућим димензијама”, „паралелним димензијама”, „паралелним световима”, „алтернативним реалностима”, „алтернативним временским линијама”, и „димензионим равнима”, између осталог.
The structure of the multiverse, the nature of each universe within it and the relationship between the various constituent universes, depend on the specific multiverse hypothesis considered. Multiverses have been hypothesized in [[cosmology]], [[physics]], [[astronomy]], [[religion]], [[philosophy]], [[transpersonal psychology]] and [[fiction]], particularly in [[science fiction]] and [[fantasy]]. In these contexts, parallel universes are also called "alternative universes", "quantum universes", "interpenetrating dimensions", "parallel dimensions", "parallel worlds", "alternative realities", "alternative timelines", and "dimensional planes," among others.
 
=== Научне теорије о свему ===
[[theory of everything|Теорија свега]] (ТОЕ) је [[теорија]] у [[Теоријска физика|теоријској физици]] која би потпуно објаснила и повезала све познате физичке феномене, и предвидела исход ''сваког'' еxперимента који би се ''у принципу'' могао извести. Теорија свега се назива и '''финалном теоријом'''.<ref>Weinberg (1993)</ref> Многе кандидате за теорију о свему су предложили теоретски физичари током двадесетог века, али ни једна од предложених теорија није била експериментално потврђена. Примарни проблем у произвођењу теорије свега је да је тешко ујединити [[Општа теорија релативности|општу релативност]] и [[Квантна механика|квантну механику]]. То је један од [[List of unsolved problems in physics|нерешених проблема у физици]].
A [[theory of everything]] (TOE) is a putative [[theory]] of [[theoretical physics]] that fully explains and links together all known physical phenomena, and predicts the outcome of ''any'' experiment that could be carried out ''in principle''. The theory of everything is also called the '''final theory'''.<ref>Weinberg (1993)</ref> Many candidate theories of everything have been proposed by theoretical physicists during the twentieth century, but none have been confirmed experimentally. The primary problem in producing a TOE is that [[general relativity]] and [[quantum mechanics]] are hard to unify. This is one of the [[unsolved problems in physics]].
 
Иницијално, термин „теорија свега” је био кориштен уз ироничну конотацију у смислу разних прекомерно уопштених теорија. На пример, прадеда [[Ijon Tichy|Ијона Тихија]], карактера из циклуса [[Станислав Лем]]ових [[научна фантастика|научно фантастичних]] прича из 1960-тих, био је познат по раду на „Општој теорији свега”. Физичар [[John Ellis (physicist)|Џон Елис]]<ref>{{cite journal
Initially, the term "theory of everything" was used with an ironic connotation to refer to various overgeneralized theories. For example, a great-grandfather of [[Ijon Tichy]], a character from a cycle of [[Stanisław Lem]]'s [[science fiction]] stories of the 1960s, was known to work on the "General Theory of Everything". Physicist [[John Ellis (physicist)|John Ellis]]<ref>{{cite journal
| first = John | last = Ellis
| year = 2002
Линија 89 ⟶ 87:
|bibcode = 2002Natur.415..957E
| issue=6875
| pmid=11875539}}</ref> claimsтврди toда haveје introducedон theувео termовај intoпојам theу technicalтехничку literatureлитературу inу anчланку articleу inчасопису ''[[Nature (magazinečasopis)|Nature]]'' in 1986. године.<ref>
{{Cite journal
| first = John | last = Ellis
Линија 98 ⟶ 96:
| doi = 10.1038/323595a0
|bibcode = 1986Natur.323..595E
| issue=6089}}</ref> Током времена, овај термин се задржао у популаризацијама [[Квантна механика|квантне физике]] при описивању теорије која би ујединила или објаснила једноставним моделом теорије свих [[Основне интеракције|фундаменталних интеракција]] и свих природних честица: [[Општа теорија релативности|опште релативности]] за гравитацију, и [[Standardni model|стандардног модела]] елементарних честица физике&nbsp;– којим су обухваћене квантна механика&nbsp;– за електромагнетизам, две нуклеарне интеракције, и познате елементарне честице.
| issue=6089}}</ref> Over time, the term stuck in popularizations of [[quantum physics]] to describe a theory that would unify or explain through a single model the theories of all [[fundamental interaction]]s and of all particles of nature: [[general relativity]] for gravitation, and the [[Standard Model|standard model]] of elementary particle physics&nbsp;– which includes quantum mechanics&nbsp;– for electromagnetism, the two nuclear interactions, and the known elementary particles.
 
CurrentСадашњи candidatesкандидати forза aтеорију theory of everythingсвега includeсу [[stringтеорија theoryструна]], [[M theory|М теорија]], andи [[loop quantum gravity|квантна гравитација петљи]].
 
== Технологија ==
 
=== ВиртуалнаВиртуeлна реалност и сајберспејс ===
[[Virtual reality]] (VR) is a [[Computer simulation|computer-simulated]] environment that can simulate physical presence in places in the real world, as well as in imaginary worlds.
 
[[Виртуeлна реалност]] (ВР) је [[Рачунарска симулација|рачунарски-симулирано]] окружење којим се може симулирати физичка присутност на местима у стварном свету, као и у имагинарним световима.
The [[Virtuality Continuum]] is a continuous scale ranging between the completely virtual, a [[Virtual Reality|Virtuality]], and the completely real: Reality. The reality-virtuality continuum therefore encompasses all possible variations and compositions of real and [[Virtuality|virtual]] objects. It has been described as a concept in [[new media]] and [[computer science]], but in fact it could be considered a matter of [[anthropology]]. The concept was first introduced by Paul Milgram.<ref>{{cite conference|first=Paul |last=Milgram |author2=H. Takemura |author3=A. Utsumi |author4=F. Kishino |title=Augmented Reality: A class of displays on the reality-virtuality continuum |booktitle=Proceedings of Telemanipulator and Telepresence Technologies |pages=2351–34 |year=1994 |url=http://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |format=PDF |accessdate=2007-03-15 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061004044435/https://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |archivedate=2006-10-04 |df= }}</ref>▼
 
▲The [[VirtualityReality–virtuality continuum|Виртуелни Continuumконтинуум]] isje aконтинуирана continuousскала scaleизмеђу rangingсасвим between the completely virtualвиртуалног, a [[VirtualВиртуелна Realityстварност|Virtualityвиртуелне стварности]], andи theкомплетно completely realреалног: Realityреалности. TheКонтинуум reality-virtualityреалности continuumи thereforeвиртуалности encompassesстога allобухвата possibleсве variationsмогуће andваријације compositionsи ofкомпозиције realстварних andи [[VirtualityВиртуелна стварност|virtualвиртуелних]] objectsобјеката. ItТо hasје beenбило describedописано asкао aконцепт concept inу [[newНови медији|новим mediaмедијима]] andи [[computer scienceИнформатика|информатици]], butмада inсе factто itу couldствари beможе consideredсматрати a matter ofпитањем [[anthropologyантропологија|антропологије]]. The conceptКонцепт wasје firstпрви introducedпут byувео PaulПол MilgramМилграм.<ref>{{cite conference|first=Paul |last=Milgram |author2=H. Takemura |author3=A. Utsumi |author4=F. Kishino |title=Augmented Reality: A class of displays on the reality-virtuality continuum |booktitle=Proceedings of Telemanipulator and Telepresence Technologies |pages=2351–34 |year=1994 |url=http://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |format=PDF |accessdate=2007-03-15 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061004044435/https://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |archivedate=2006-10-04 |df= }}</ref>
The area between the two extremes, where both the real and the virtual are mixed, is the so-called [[Mixed reality]]. This in turn is said to consist of both [[Augmented Reality]], where the virtual augments the real, and [[Augmented virtuality]], where the real augments the virtual.
 
[[Cyberspace]], the world's computer systems considered as an interconnected whole, can be thought of as a virtual reality; for instance, it is portrayed as such in the [[cyberpunk]] fiction of [[William Gibson]] and others. [[Second life]] and [[MMORPG]]s such as ''[[World of Warcraft]]'' are examples of artificial environments or [[virtual world]]s (falling some way short of full virtual reality) in cyberspace.
Област између два екстрема, где је реално помешано са виртуелним, је такозвана [[Mixed reality|мешовита стварност]]. Она се састоји од [[Проширена стварност|проширене стварности]], где виртуелно доприноси стварном, и [[Mixed reality|проширене виртуелности]], где реално доприноси виртуелном. [[Сајберспејс]], светски рачунарски системи који се сматрају међусобно повезаном целином, се може сматрати виртуелном реалношћу; на пример, на такав начини је приказан у [[Mixed reality|сајберпанк]] фикцији [[Вилијам Гибсон|Вилијама Гибсона]] и других. -{''[[Second life]]''}- и [[MMORPG|масовне вишекорисничке мрежне игре играња улога]], као што је -{''[[World of Warcraft]]''}- су примери вештачких окружења или [[virtual world|виртуелних светова]] (који на неки начин нису потпуна виртуелна реалност) у сајберспејсу.
 
=== „РЛ” у интернетској култури ===
 
On theНа InternetИнтернету, "„[[real life|стварни живот]]"” refersсе toодноси lifeна inживот theу realреалном worldсвету. ItТо generallyсе referencesгенерално односи на [[Conditio humana|lifeживот]] orили [[consensus reality|консензусну стварност]], in contrastу toконтрасту anса environmentоколином seenвиђеном asкао [[fictionфикција]] orили [[fantasyфантазија]], suchкао asшто су [[virtualвиртуелна realityстварност]], [[lifelike experience|искуство слично животу]], [[dreamсан|сни]]s, [[novelроман]]sи, orили [[film|movie]]sови. Online,У theонлајн контексту, [[acronymакроним]] "IRL"„ИРЛ” standsозначава for„у "стварном животу” ({{јез-енг|in real life"}}), withшто theима meaningзначење "not„који onније theна Internet"Интернету”.<ref>{{cite web |title=AcronymFinder.com search for IRL |url=http://www.acronymfinder.com/af-query.asp?String=exact&Acronym=IRL}}</ref> [[SociologistСоциологија|Социолози]]s engagedкоји inсе theбаве studyизучавањем ofИнтернета theсу Internetутврдили haveда determinedће thatједног somedayдана, aразлика distinctionизмеђу betweenонлајн onlineи andстварног real-lifeсвета worldsможда mayизгледати seem "quaint"„старомодно”, notingи thatнапомињу certainда typesсу ofпоједини onlineтипови activityонлајн активности, suchкао asшто sexualсу intriguesсексуалне интриге, haveвећ alreadyнаправили madeпотпуну aтранзицију fullдо transitionкомплетне toлегитимности completeи legitimacy and "reality"„реалности”.<ref name=Slater>{{cite book |chapter=Social Relationships and Identity On-line and Off-line |title=Handbook of New Media: Social Shaping and Consequences of ICTs |editorseditor= Leah, Sonia,A. Lievrouw, and|editor2= Sonia Livingstone |author=Don Slater |pages=533–543 |year=2002 |publisher=Sage Publications Inc |isbn=0-7619-6510-6}}</ref> The [[abbreviationСкраћеница]] "RL"„РЛ” standsозначава for„стварни "живот” ({{јез-енг|real life"}}). ForНа exampleпример, oneможе canсе speakговорити ofо "meeting„састанку inу RL"РЛ” someoneпри whomобраћању oneособи hasкоју metје inнеко упознао aпутем [[onlineЋаскање chat(интернет)|chatонлајн ћаскања]] orили on anна [[InternetФорум forum(интернет)|Интернет форуму]]. ItИсто mayтако alsoсе beможе usedкористити toза expressизражавање anнемогућности inability to use the Internet forупотребе aИнтернета timeнеко dueвреме toзбог "RL„РЛ problems"проблема”.
 
== Види још ==
Линија 140 ⟶ 138:
{{филозофија}}
{{светоназор|аспекти|state=collapsed}}
 
{{нормативна контрола}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стварност”