Клинасто писмо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 13:
== Историја ==
Систем писања клинастим писмом је настао вероватно око [[3000. п. н. е.]] у [[Сумер]]у; последња употреба се бележи године [[75
[[Датотека:Sumerian 26th c Adab.jpg|мини| Сумерски натпис у архаичном монументалном стилу (око 26. п. н. е.)]]
Ред 24:
== Сумерци и њихова култура ==
Ово писмо има корене у сликовном писму Сумераца. Клинастим писмом су се служили многи народи: [[Сумер]]ци, [[Вавилон]]ци, [[Елам]]ити, [[Хетити]], [[Асирци]], [[Хурити|Хуријци]], [[Угарит|Угарићани]], [[Персијанци]], [[Арамејци]].<ref>{{cite book|last1=Abraham|first1=Hendrik Jagersma|title=A descriptive grammar of Sumerian|
Рачуна се да је њихова култура трајала и деловала бар 3000 година. То је најстарији цивилизован народ [[Блиски исток|Блиског истока]].
У Хелмотовој Историја света, објављеној [[1913.]] године још стоји реченица: „Повијест Сумерана нам није позната.“ То данас више није тачно. У међувремену су археолози успели да расветле историју тог народа.▼
Народи класичног старог века наводно ништа нису знали о Сумерцима. Ни Херодот их не спомиње. Први је Беросус, научник који је живео у Вавилону [[250.]] године пре н. е. изнео неке легенде о њима.▼
▲У Хелмотовој Историја света, објављеној [[1913
Још у 19. веку истраживачи нису знали одгонетнути њихово клинасто писмо. Хамбуршки филолог [[Георг Фридрих Гротефенд]] ([[1775.]] - [[1853.]]) први је успео да одгонетне њихове писмене знакове. Његов рад је допунио научник Јулиус Оперт ([[1825.]]- [[1905.]]) по налогу француске владе.▼
▲Народи класичног старог века наводно ништа нису знали о Сумерцима. Ни Херодот их не спомиње. Први је Беросус, научник који је живео у Вавилону [[250
▲Још у 19. веку истраживачи нису знали одгонетнути њихово клинасто писмо. Хамбуршки филолог [[Георг Фридрих Гротефенд]] (
Енглес Равилсон, дипломата у Персији и археолог из хобија успео је да дешифрује једну плочу, на којој је био истовремено угравиран и вавилонски превод. Прошло је више година док су стручњаци успели у потпуности прочитати то писмо, које је имало више од 500 знакова, и које је било урезано посебном врстом писаљке.
Време му није могло ништа. Сачувало се на глиненим плочицама, које су нађене у великом броју, јер је у међуречју било много глине.<ref>{{cite book|last1=Nojbert|first1=Oto|title=Tutankhamon : kralj u zlatnim kovčezima|
== Прибор и начин писања ==
Знакови су се утискивали у плочице од влажне глине помоћу тробридног штапића. Након тога су се плочице од глине пекле.
Тим писмом су исписани касније и други споменици од тврдог материјала: базалта, злата, сребра и др.
Троструком писаљком од дрвета, кости или од метала утискивала су се у глини четири основна знака: клин, угао, стрелица. Међусобним повезивањем ова четири основна знака добило сепреко 500 писмених знакова.<ref name="Фуруновић" />
Линија 45 ⟶ 50:
Најзаосталији народи имају свој језик, али писмо имају само они који су културно развијени.{{чињеница}} Нађена су ова писма: хетитско, старокретско, староперсијско, мероитско, сумерско, феничанско, хебрејско, јерменско, сиријско, арапско, грчко и коптско. Сва су дешифрована, што је огроман научни подухват. У тим писмима лежи кључ за познавање старе оријенталне историје.
У Истамбулском музеју антике, на хиљаде клинастих записа и данас чека да буду одгонетнути. На пример дешифрована је стела са законима вавилонског владара Хамурабија који је живео око [[2000
Познати су готово сви њихови краљеви и трајање њихових династија, готово сва њихова дела и недела због којих су пропали. Из древних записа Сумераца види се да су и код њих постојале класне разлике и да је живот сиромашних био јако тежак.
Познато је име једног краља реформатора, Урукагине из Лагаша, који је владао око 2900. година пре н. е. На глиненој плочи нађен је један од његових указа „Високи свештеник не сме ући у врт неке сиромашне мајке да за себе на име пореза узме воће, јер је то крађа.“
Године 2897. пре н. е упао је неки Лугал-Загиси у сумерску државу, освојио град Лагаш, свргнуо краља Урукагина, разорио храмове и божанске кипове, убијао и пљачкао.
Сумерски пресник Дингирадаму, жалио се тада: „Чак су нам и краља одвукли из храма. Господарице мојега града кад ћеш се вратити и поново нам подарити мир.“ Под владаром Гудеом (око 2600. године п. н.е.) земља Сумерана поново је оживела. На његовом гробном камену стоји: „За твоје је владавине слушкиња била равноправна с господарицом. Роб је смео ходати крај господара, слаби би се смели одморити код јаких.“ На глиненим плочицама је написана и „књига“, „[[Еп о Гилгамешу]]“, вавилонском јунаку. Приповеда о очајничким покушајима људске врсте да освоји време и победи смрт. Гилгамеш, краљ и ратник Вавилона, сломљен је смрћу најбољег пријатеља и креће у авантуре које сликовито предочавају и [[Херкул]]а и [[Одисеј]]а. Његов циљ је да пронађе смисао живота а не само да издржи искушења. Еп о Гилгамешу је феномен јер се верзије о њему протежу на период од 1500 година између 2100. и [[600
== Референце ==
{{
== Спољашње везе ==
|