Стварност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Commonscat|Reality}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 1:
'''Стварност''', '''реалност''' или '''збиља''' је појам који означава оно што стварно (односно збиљски) постоји..<ref>{{Cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/reality|title=reality {{!}} Definition of reality in English by Oxford Dictionaries|website=Oxford Dictionaries {{!}} English|access-date =2017-10- 28. 10. 2017.}}</ref> Стварност се различито тумачи у [[наука|науци]], [[филозофија|философији]], [[теологија|теологији]] и сл. [[Физика]] обично говори о стварности као целокупности [[појава]]. Филозофија и [[психологија]] радије говоре о спољној, физичкој стварности, и о унутрашњој, психичкој или менталној стварности (представе, мисли, сећања, снови), као и о друштвено-политичкој и културној стварности, која почива на интеракцији ова два вида стварности. Теологија и [[онтологија]] говоре о [[биће|бићу]], као јединој стварности која јесте.
 
Филозофи, [[математичар]]и, и други антички и модерни мислиоци, као што су [[Аристотел]], [[Платон]], [[Готлоб Фреге|Фреге]], [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]], и [[Бертранд Расел|Расел]], су правили разлику између [[Мисао|мисли]] које кореспондирају реалности, кохерентних апстракција (мисли о стварима које се могу замислити, али нису стварне), и оних које не могу да буду чак ни [[Разум|рационално]] замишљене. У контрасту с тим, ''[[постојање]]'' се често ограничава само на оно што [[природа|физички постоји]].
Ред 64:
Квантни проблем ума и тела се односи на филозофске дискусије [[Ум-мозак проблем|проблема ума и тела]] у контексту [[Квантна механика|квантне механике]]. Будући да квантна механика обухвата [[quantum superposition|квантне суперпозиције]], које посматрач [[Measurement in quantum mechanics|не спознаје]], неке [[interpretations of quantum mechanics|интерпретације квантне механике]] стављају свесне посматраче у специјалну позицију.
 
Оснивачи квантне механике расправљали су о улози посматрача. [[Волфганг Паули]] и [[Вернер Хајзенберг]] су сматрали да је посматрач узрочник [[wave function collapse|колапса]]. Ову тачка гледишта, коју никад није у потпуности подржао [[Нилс Бор]], је [[Алберт Ајнштајн]] прогласио мистичним и антинаучном. Паули је прихватио термин, и описао квантну механику као ''луцидни мистицизам''.<ref>{{cite journal|journal= European Journal of Physics|volume= 30|issue= 4|year=2009| title ='Mysticism' in quantum mechanics: the forgotten controversy|author= Juan Miguel Marin|doi= 10.1088/0143-0807/30/4/014|bibcode = 2009EJPh...30..807M |pages=807–822}} [http://www.iop.org/EJ/article/0143-0807/30/4/014/ejp9_4_014.pdf?request-id=9350419a-e5ea-42e2-b5f3-7878a09dfe42 link], summarized here [http://www.physorg.com/news163670588.html%7care/] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110606092933/http://www.physorg.com/news163670588.html%7Care/ |date =2011- 06-. 06. 2011. }}</ref>
 
Хајзенберг и Бор су увек описивали квантну механику у смислу [[logical positivism|логичког позитивизма]]. Бор се такође активно интересовао за филозофске импликације квантне теорија као њене [[Complementarity (physics)|комплементарности]], на пример.<ref>{{cite journal |journal=Zygon: Journal of Religion & Science |last=Honner|first=John|title= Niels Bohr and the Mysticism of Nature |volume=17-3 |year=2005|pages=243–253}}</ref> Он је сматрао да квантна теорија нуди комплетан опис природе, мада тај опис није подесан за свакодневна искуства – која су боље описана класичном механиком и вероватноћом. Бор никад није специфицирао демаркациону линију изнад које објекти престају да буду квантни и постају класични. Он је веровао да то није питање физике, него филозофије.
Ред 106:
[[Виртуелна реалност]] (ВР) је [[Рачунарска симулација|рачунарски-симулирано]] окружење којим се може симулирати физичка присутност на местима у стварном свету, као и у имагинарним световима.
 
[[Reality–virtuality continuum|Виртуелни континуум]] је континуирана скала између сасвим виртуалног, [[Виртуелна стварност|виртуелне стварности]], и комплетно реалног: реалности. Континуум реалности и виртуалности стога обухвата све могуће варијације и композиције стварних и [[Виртуелна стварност|виртуелних]] објеката. То је било описано као концепт у [[Нови медији|новим медијима]] и [[Информатика|информатици]], мада се то у ствари може сматрати питањем [[антропологија|антропологије]]. Концепт је први пут увео Пол Милграм.<ref>{{cite conference|last=Milgram|first=Paul|author2=H. Takemura |author3=A. Utsumi |author4=F. Kishino |title=Augmented Reality: A class of displays on the reality-virtuality continuum |booktitle=Proceedings of Telemanipulator and Telepresence Technologies |year=1994|url=http://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |format=PDF |accessdate =2007-03- 15. 03. 2007. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061004044435/https://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |archivedate =2006-10- 04. 10. 2006. |df= |pages=2351–34}}</ref>
 
Област између два екстрема, где је реално помешано са виртуелним, је такозвана [[Mixed reality|мешовита стварност]]. Она се састоји од [[Проширена стварност|проширене стварности]], где виртуелно доприноси стварном, и [[Mixed reality|проширене виртуелности]], где реално доприноси виртуелном. [[Сајберспејс]], светски рачунарски системи који се сматрају међусобно повезаном целином, се може сматрати виртуелном реалношћу; на пример, на такав начини је приказан у [[Mixed reality|сајберпанк]] фикцији [[Вилијам Гибсон|Вилијама Гибсона]] и других. -{''[[Second life]]''}- и [[MMORPG|масовне вишекорисничке мрежне игре играња улога]], као што је -{''[[World of Warcraft]]''}- су примери вештачких окружења или [[virtual world|виртуелних светова]] (који на неки начин нису потпуна виртуелна реалност) у сајберспејсу.
Ред 125:
{{refbegin}}
* {{Cite book|ref= harv|chapter=Social Relationships and Identity On-line and Off-line |title=Handbook of New Media: Social Shaping and Consequences of ICTs |editor= Leah A. Lievrouw |editor2= Sonia Livingstone |last=Slater|first=Don|year=2002|publisher=Sage Publications Inc |id=ISBN 0-7619-6510-6|pages=533–543}}
* {{Cite book|ref= harv|last1=Berger|first1=Peter L.|last2=Luckmann|first2=Thomas|title=The Social Construction of Reality: A Treatise in the Sociology of Knowledge|year=1966|publisher=Anchor Books|location=New York|accessdate = 25. September09. 2016.|pages=21–22}}
* {{Cite book|ref= harv|first=S. A.|last=Jain|title=Reality|year=1992|publisher=Jwalamalini Trust|url=https://books.google.co.in/books?id=uRIaAAAAMAAJ|archive-url=https://archive.org/details/Reality_JMT|archive-date=2015|quote=Not in Copyright}}
{{refend}}