Итака — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Брише: lmo:Ithaca Мења: nn:Itháki |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:GR Ithaca.PNG|300п|мини|десно|Положај Итаке у Грчкој]]
[[Слика:Kefallonia_IthakiWW.jpg| [[Слика:North ithaca.jpg|300п|мини|десно|Северна Итака]]
[[Слика:Olivetree 1500yrs.jpg|300п|мини|десно|1500 година стара маслина на Итаки]]
{{Координате|38_25_N_20_40_E_type:isle_region:GR|38° 25′ С.г.д., 20° 40′ И.г.ш.}}
'''Итака''' – ({{Грчки1|Itháki}}), друго најмање острво од седам најважнијих [[Јонска острва|Јонских острва]], у [[Префектура Кефалонија и Итака|префектури Кефалонија и Итака]], западна [[Грчка]]. (Најмање острво је [[Антипаксос]].) Главно место острва је [[Вати (Итака)|Вати]], а значајна насеља су [[Перахори]], [[Лефки]], [[Ставрос (Итака)|Ставрос]], [[Платритиса]], [[Аноги]], [[Егзоги]], [[Фрикес]] и [[Киони]].
Острво дугује своју славу грчким митовима. Познато је широм света по [[Хомер]]овим еповима [[Илијада]] и [[Одисеја]], као постојбина грчког хероја [[Одисеј]]а.
Назив "Итака" се симболично користи у многим песмама и литератури да означи циљ, жудњу за завичајем, носталгију и повратак. Позната је песма [[Милош Црњански|Милоша Црњанског]] "Итака".
Укупна површина острва је 96 кв. км. Острво је одвојено од Кефалоније на западу каналом дужине 8,5 км а ширине од 2 до 4,8 км. Обала је дуга око 72 км. Итака је углавном кршевита и брдовита, а у неколико малих долина гаји се маслина, винова лоза, поврће и воће. Три највеће планине су Паталеико, хомерска планина Неритос и Егзоги на северу.▼
==Порекло имена==
Име Итака остало је непромењено од класичних времена. Постоје различита тумачења порекла имена Итака; по једнима острво је добило име по митолошком хероју Итаку, по другима од грчке речи "ithy" што значи весео, а неки сматрају да је настало од феничанске речи "utica" што значи колонија.
==Природни услови==
▲Укупна површина острва је 96 кв. км. Острво је одвојено од блиске, а веће [[Кефалонија|Кефалоније]] на западу каналом дужине 8,5 км а ширине од 2 до 4,8 км. Обала је дуга око 72 км
Клима на острву је [[средоземна клима|средоземна]] са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама. Биљни и животиски свет је особен за [[Средоземље]]. Гајене културе се гаје у неколико малих долина - [[маслина]], [[винова лоза]], [[агруми]], поврће и воће.
==Историја==
Линија 21 ⟶ 27:
Највећи део ерхитектуре острва уништен је у земљотресу 1953.
==Становништво==
У разним периодима, под разним освајачима и околностима, број становника се мењао. Иако нема поузданих информација до млетачког периода, верује се да је од микенског до [[Византија|византијског]] периода живело неколико хиљада становника, углавном на северном делу острва. У време средњег века популација је опадала углавном због сталних инвазија [[гусари|гусара]] који су нагнали становнике да се повуку у планине и оснују насеља Палеохора, Аноги и Егзоги.
За време [[Велика Британија|британског]] периода званични подаци показују раст становништва чему је допринео развој трговине и поморства. После уједињавања Јонских острва с [[Грчка|Грчком]], у деветнаестом веку, број становника је опадао јер су се многи одселили на копно или емигрирали у [[Румунија|Румунију]]. Опадање се наставило и у двадесетом веку јер су многи становници емигрирали у друге земље ([[Америке|Америку]], [[Аустралија|Аустралију]], [[Јужна Африка (регија)|Јужну Африку]]) или су постали морнари. Број становника је нагло опао 1953. године, после велико земљотреса, када се највећи број становника одселио у веће грчке градове.▼
▲После уједињавања Јонских острва с [[Грчка|Грчком]], у деветнаестом веку, број становника је опадао јер су се многи одселили на копно или емигрирали у [[Румунија|Румунију]]. Опадање се наставило и у двадесетом веку јер су многи становници емигрирали у друге земље ([[Америке|Америку]], [[Аустралија|Аустралију]], [[Јужна Африка (регија)|Јужну Африку]]) или су постали морнари.
Данас на острву живи 2.502 становника. По статистикама г. Г. Валианоса око 13.000 Итачана живи широм света. Највише их је у [[Атина|Атини]], [[Патрас]]у [[САД]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Јужна Африка|Јужној Африци]], [[Канада|Канади]] и на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]].
{{Грчка острва}}
{{Грчке префектуре}}
| |||