Википедија

Нобелова награда — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 43:
[[Датотека:Alfred Nobels will-November 25th, 1895.jpg|thumb|left|alt=A paper with stylish handwriting on it with the title "Testament"|Тестамент Алфреда Нобела наводи да 94% његове укупне имовине треба да буде кориштено за успостављање Нобелових награда.]]
 
[[Нобелова фондација]] је основана као приватна организација 29. јуна 1900. Њена функција је управљање финансијским средствима и администрацијом Нобелових награда.<ref name="Levinovitz14">[[#Levinovitz69{{harvnb|Levinovitz]]. стр. ||pp=14}}</ref> У складу са Нобеловим [[тестамент]]ом, примарни задатак фондације је управљање имовином коју је Нобел оставио. [[Роберт Нобел|Роберт]] и [[Лудвиг Нобел]] су учествовали у нафтном бизнису у Азербејџану, и према шведском историчару Е. Баргенгрену, који је проучавао архиве Нобелове породице, „одлука да се дозволи повлачење Алфредовог новца из [[Баку]]а, је била одлучујући фактор који је омогућио успостављање Нобелових награда”.<ref>{{cite web|url=http://azer.com/aiweb/categories/magazine/42_folder/42_articles/42_readersforum.html|title=Nobel Prize Funded from Baku|publisher=''[[Azerbaijan International]]''|accessdate = 25. 12. 2010.}}</ref> Још један важан задатак Нобелове фондације је да пласира награде на међународном нивоу и да надгледа неформалну администрацију везану за награде. Фондација не учествује у процесу селекције Нобелових лауреата.<ref name="Levinovitz15">[[#Levinovitz69{{harvnb|Levinovitz]]. стр. ||pp=15}}</ref><ref name="Feldman16">[[#{{harvnb|Feldman|Feldman]]. стр. |pp=16}}</ref> По много чему, Нобелова фондација је слична [[Инвестициона компанија|инвестиционој компанији]], у смислу да она инвестира Новелов новац да би се створила солидна база финансирања за награде и административне активности. Нобелова фондација је изузета од свих пореза у Шведској (од 1946) и од инвестиционих пореза у Сједињеним Државама (од 1953).<ref name="Levinovitz17-18">[[#Levinovitz69{{harvnb|Levinovitz]]. стр. 17–18||pp=17}}–18</ref> Од 1980-тих, фондацијине инвестиције су постале профитабилније и 31. децембра 2007, средства која су под контролом Нобелове фондације износила су 3,628 милијарди шведских ''круна'' (-{c}-. УС$560 милиона).<ref name="Levinovitz15-17">[[#Levinovitz69{{harvnb|Levinovitz]]. стр. 15–17||pp=15}}–17</ref>
 
Према њеном статуту, Фондација се састоји од одбора са пет шведских или норвешких грађана, са седиштем у Стокхолму. [[Председавајући|Председника Одбора]] именује шведски [[Privy Council of Sweden|краљ у савету]], док остала четири члана именују [[старатељ|повереници]] институција за доделу награда. [[Executive director|Извршни директор]] се бира међу [[Одбор директора|члановима одбора]], заменика директора именује краљ у савету, и два заменика именују повереници. Међутим, од 1995, све чланове одбора бирају повереници, а извршног директора и заменика директора именују сами чланови одбора. Поред одбора, Нобелову дондацију сачињавају институције за доделу награда (Шведска краљевска академија наука, Нобелова скупштина у Каролинска института, Шведска академија, и Норвешки Нобелов комитет), повереници тих институција, и [[Ревизија|ревизори]].<ref name="Levinovitz15-17"/>
Ред 57:
 
=== Други светски рат ===
У 1938. и 1939, [[Трећи рајх]] [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] је забранио тројици лауреата из Немачке ([[Richard Kuhn|Рихарду Куну]], [[Адолф Бутенант|Адолфу Бутенанту]], и [[Герхард Домаг|Герхарду Домагу]]) да приме њихове награде.<ref name="Levinovitz23">[[#Levinovitz69{{harvnb|Levinovitz]]. стр. ||pp=23}}</ref> Они су имали прилику касније да приме диплому и медаљу.<ref name="Wilhelm85">[[#Wilhelm69{{harvnb|Wilhelm]]. стр. ||pp=85}}</ref> Мада је Шведска званично била неутрална током Другог светског рата, награде нису регуларно додељиване. Године 1939, награда за мир није била додељена. Награде нису додељене ни у једној категорији тиком периода 1940–42, због немачке [[Немачка окупација Норвешке|окупације Норвешке]]. Наредне године, све награде су додељене изузев награда за мир и књижевност.<ref>{{cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/lists/all/ |title=All Nobel Laureates |publisher=[[Nobel Foundation]]|accessdate = 15. 01. 2010.}}</ref>
 
Током окупације Норвешке, три члана Норвешког нобеловог комитета су побегла у егзил. Преостали чланови су избегли прогоне Немаца тако што је Нобелова фондација изјавила да је зграда Комитета у [[Осло|Ослу]] била у шведском власништву. Тако је та локација била уточиште од немачке војске, која није била у рату са Шведском.<ref name="Abrams23">[[#Abrams{{harvnb|Abrams]]. стр. ||pp=23}}</ref> Ови чланови су наставили са радом одбора, мада награде нису додељиване. Године 1944. Нобелова фондација, заједно са три члана у егзилу, постарала се да се номинације поднесу за награду за мир, тако да се награда могла поново доделити.<ref name="Levinovitz23"/>
 
=== Награда за економске науке ===
Ред 65:
[[Датотека:Worldmapnobellaureatesbycountry2.PNG|thumb|Мапа Нобелових лауреата по земљама]]
 
Године 1968, [[Шведска национална банка|-{Sveriges Riksbank}-]] (Шведска национална банка) славила је своју 300. годишњицу донирајући велику суму новца Нобеловој фондацији да успостави награду у част Нобела. Наредне године, [[Нобелова награда за економију|Нобелова меморијална награда за економске науке]] је први пут додељена. Шведско краљевско друштво је добило одговорност селекције лауреата. Први лауреати награде за економију су били [[Рагнар Фриш]] и [[Јан Тинберген]] „за развој и примену динамичких модела за анализу економских процеса”.<ref name="Feldman343">[[#{{harvnb|Feldman|Feldman]]. стр. |pp=343}}</ref><ref name="Levinovitz207">[[#Levinovitz69{{harvnb|Levinovitz]]. стр. ||pp=207}}</ref> Управни одбор Нобелове фондације је одлучио да након тог проширења увођење дадатних награда неће бити дозвољено.<ref name="Levinovitz20">[[#Levinovitz69{{harvnb|Levinovitz]]. стр. ||pp=20}}</ref>
 
== Контроверзе и критицизми ==
Ред 73:
[[Датотека:Henry A. Kissinger, U.S. Secretary of State, 1973-1977.jpg|thumb|upright|Када је то објављено да ће [[Хенри Кисинџер]] бити награћен наградом за мир, два члана норвешког Нобеловог комитета су из протеста дала оставку.]]
 
Међу другим критицизмима, Нобелов комитет је био оптуживан да има политичку агенду, и да су изостављани заслужнији кандидати. Они су исто тако били оптуживани за [[евроцентризам]], посебно у погледу награда за књижевност.<ref name="Abramsxiv">[[#Abrams|Abrams]], p. xiv</ref><ref name="Feldman65">[[#Feldman{{harvnb|Feldman]]. стр. ||pp=65}}</ref><ref name="Sarasota Herald-Tribune - 20 Sep 1981">{{cite news|last=Tuohy|first=William|title=Literature Award Hardest for Nobel Prize Panel|date = 20. 09. 1981.|publisher=Sarasota Herald Tribune|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1755&dat=19810920&id=FZ0cAAAAIBAJ&sjid=DGgEAAAAIBAJ&pg=6245,2424225|accessdate = 9. 03. 2010.|pages=58}}</ref>
 
;Награда за мир
 
Међу највише критикованим Нобеловим наградама за мир је она којом су награђени [[Хенри Кисинџер]] и [[Ле Дук Тоу]]. То је довело да давања оставке два члана Норвешког Нобеловог комитета. Ле Дук Тоу је одбио награду.<ref name="topten">{{cite news|last=de Sousa |first=Ana Naomi |title=Top ten Nobel Prize rows|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/article6868007.ece|accessdate = 25. 05. 2010.|publisher=Times Newspapers Limited|work=The Times|date = 9. 10. 2009. |location=London}}</ref> Кисинџер и Тоу су били награђени због преговора о прекиду ватре између [[Северни Вијетнам|Северног Вијетнама]] и Сједињених Држава у јануару 1973. Међутим, када је најављена награда, обе стране су још увек биле у сукобу.<ref name="Abrams219">[[#{{harvnb|Abrams|Abrams]]. стр. |pp=219}}</ref> Многи критичари су мишљења да Кисинџер није био мировњак, већ насупрот томе, да је одговоран за проширење рата.<ref name="Feldman315">[[#{{harvnb|Feldman|Feldman]]. стр. |pp=315}}</ref><ref name="Abrams315">[[#{{harvnb|Abrams|Abrams]]. стр. |pp=315}}</ref>
 
[[Јасер Арафат]], [[Шимон Перес]], и [[Јицак Рабин]] су добили награду за мир 1994. године због њихових напора да остваре мир између Израела и Палестине.<ref name="Feldman315"/><ref name="Levinovitz183">[[#Levinovitz69{{harvnb|Levinovitz]]. стр. ||pp=183}}</ref> Одмах након што је најављена награда, један од пет норвешких чланова Нобеловог комитета осудио је Арафата као терористу и поднео је оставку.<ref name="Feldman15-16">[[#{{harvnb|Feldman|Feldman]]. стр. 15–16|pp=15}}–16</ref> Додатне сумње о Арафату биле су широко изражене у различитим новинама.<ref name="Abrams302-306">[[#{{harvnb|Abrams|Abrams]]. стр. 302–306|pp=302}}–306</ref>
 
Још једна контроверзна награда за мир је била она којом је награђен [[Барак Обама]] [[2009 Nobel Peace Prize|2009. године]].<ref>{{cite news|first1=Steven|last1=Erlanger|first2=Sheryl Gay|last2=Stolberg|title=Surprise Nobel for Obama Stirs Praise and Doubts |date = 09. 10. 2009.|work=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2009/10/10/world/10nobel.html?_r=1|publisher=Arthur Ochs Sulzberger, Jr.|accessdate = 01. 04. 2010.}}</ref> Номинације су затворене само једанаест дана након што је Обама ступио на дужност као [[председник Сједињених Америчких Држава]], али се стварна процена остварена током наредних осам месеци.<ref name="philp">{{cite news|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/us_and_americas/article6868833.ece|title=How the Nobel Peace Prize winner is decided|last=Philp|first=Catherine|date = 10. 10. 2009.|work=The Times|publisher=Times Newspapers Limited|location=London|accessdate = 25. 05. 2010.}}</ref> Сам Обама је изјавио да он није сматрао да заслужује награду,<ref>{{cite news |url=https://www.reuters.com/article/topNews/idUSTRE5981JK20091009?sp=true|title=Obama is surprise winner of Nobel Peace Prize |accessdate = 9. 10. 2009. |date = 9. 10. 2009. |publisher=Reuters}}</ref> нити да је вредан друштва у које би га она ставила.<ref>{{cite web |url=http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Remarks-by-the-President-on-Winning-the-Nobel-Peace-Prize/ |title=Remarks by the President on winning the Nobel Peace Prize |accessdate = 1. 04. 2010. |date = 9. 10. 2009. |publisher=[[The White House]] |deadurl=yes |archiveurl=http://webarchive.loc.gov/all/20091014210725/http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Remarks-by-the-President-on-Winning-the-Nobel-Peace-Prize/ |archivedate = 14. 10. 2009. |df=dmy-all }}</ref> Добитници пређашњих награда за мир су били подељени, неки су сматрали да је Обама заслужио ову награду, а други су изјавили да није остварио достигнућа вредна такве награде. Обамина награда, заједно са претходним наградама за мир [[Џими Картер|Џимија Картера]] и [[Ал Гор]]а, исто тако је подстакла оптужбе о [[Левица|левичарском]] бајасу.<ref>{{cite news|last= Naughton|first= Philippe|title= President Obama humbled: I do not deserve the Nobel Peace Prize|date = 9. 10. 2009.|publisher=Times Newspapers Limited|work= The Times|url= http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/us_and_americas/article6868457.ece|accessdate = 8. 06. 2010. |location=London}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нобелова_награда”