Владан Недић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м #1Lib1Ref
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{bez_izvora}}
{{Биографија
| име = Владан
Ред 20:
'''Владан Недић''' ([[10. јул]] [[1920]], [[Пласковац]] — [[18. септембар]] [[1975]], [[Београд]]) је српски књижевни историчар.<ref>{{cite book|last1=Пантић|first1=Мирослав|title=Књижевни историчар Владан Недић|publisher=Београд : [б. и.], 1976|pages=1-20}}</ref>
 
Отац му се звао Мирослав Недић, а мајка Славка Недић (Благојевић) и обоје су били учитељи. Основну школу је завршио у [[Смедерево|Смедереву]], а гимназију у Смедереву и [[Београд]]у ([[1938]]). [[Југословенска књижевност|Југословенску]] и [[руска књижевност|руску књижевност]] студирао је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|филозофском факултету]] у [[Београд]]у ([[1938]] — [[1941]]1938—1941). Од новембра [[1944]]. до марта [[1946]]. године био је у [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Дипломирао је [[1946]]. године. Једно време био је библиотекар у Библиотека Друштва за културну сарадњу Југославије и СССР и у Централној библиотеци САНУ. На Филозофском факултету у Београду био је асистент за [[народна књижевност|народну књижевност]], доцент, ванредни и редовни професор. Држао је предавања на Филозофском факултету у Новом Саду и Приштини. Оженио се 1946. године Надеждом Јовановић и са њом је имао две кћери.
 
Припада генерацији послератних историчара књижевности. Објавио је велики број расправа, студија и прилога о појединим писцима и појавама у српској књижевности. Две највеће области његовог деловања биле су [[књижевност XIX и ХХ века]] и [[народна поезија]]. У његов [[књижевноисторијски рад]] укључени су велики број библиографија, научних приказа и стручних реферата, више критичких издања народних песама, антологија усменог лирског песништва, као и неколико избора из књижевних дела наших писаца (Његоша, Змаја, Лазе Лазаревића, Ћоровића и Ракића).
Ред 28:
Специфичност његове методе огледа се у томе да су сви његови радови засновани на темељним истраживањима. Током времена постао је историчар наше усмене књижевности и у његовом раду се очитује занимање за широк круг њених проблема којима је прилазио са различитих аспеката. Издвојено место припада његовим радовима у којима је приказивао и оцењивао збирке неких новијих, па чак и савремених сакупљача народне поезије (Ивана Јастребова, Момчила Златановића, Љубише Рајковића...).
 
== Библиографија ==
* [[Сима Милутиновић Сарајлија]], Београд, 1959. год.
* [[Филип Вишњић]], Београд., 1961.,1964. год.