Парадокс берберина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Парадокс берберина''' је [[парадокс]] који се односи на [[математичка логика|математичку логику]] и [[теорија скупова|теорију скупова]]. ПарадоксИзведен гледаје једноиз село[[Раселов упарадокс|Раселовог којемпарадокса]], постојии берберинчесто којисе погрешно приписује [[Бертран Расел|Бертрану Раселу]]<ref name=atomism>''-{The Philosophy of Logical Atomism}-'', бријерепринт у селу све''-{The људеCollected којиPapers сеof неBertrand бријуRussell, сами1914-19}-'', и-{Vol никога8., вишеp. Такво228}-</ref>. селоОвај непарадокс можепоказује постојатикако јернаизглед сеизводљив постављасценарио сљедећеможе питање:да буде немогућ.
 
Парадокс може да се формулише на следећи начин. Претпоставимо да постоји село са само једним берберином. Такође, претпоставимо да су сви мушкарци у граду обријани: неки се брију сами, а неке брије берберин. Звучи разумно да се берберин понаша на следећи начин: он брије ''све'' људе који се ''не'' брију сами, и брије ''само'' људе који се ''не'' брију сами.
* Ко онда брије берберина?
 
По овом сценарију, поставља се следеће питање: Да ли берберин брије самог себе?
Ако се брије сам, онда се не брије, али ако се не брије сам, онда се брије. Парадокс заправо само представља доказ да нема таквог берберина, или другим ријечима, да је услов неконсистентан.
 
Када се постави ово питање, уочава се да је ситуација представљена овим условима у ствари немогућа:
Овај парадокс је формулисао британски филозоф [[Бертранд Расел]] ([[1901]]. године) и то је најпознатији од парадокса у основама теорије скупова. Неке класе имају саме себе као чланове: класа свих апстрактних објеката је,на примјер, апстрактни објекат. Када размотримо класу свих класа које немају себе као чланове долазимо до питања: Да ли је та класа свој члан? Ако јесте, онда није, а ако није, онда јесте.
 
*Ако берберин не брије себе, мора да поштује своје правило, и да брије себе.
*Ако берберин брије себе, по свом правилу неће бријати себе.
 
== Пролог ==
У [[програмски језик Пролог|Прологу]], један аспекат парадокса берберина се може изразити самореферишућом клаузом:
 
<code>brije(berberin, X) :- musko(X), not(brije(X,X)).
musko(berberin).</code>
где ''-{not}-'' представља [[негација као неуспех|негацију као неуспех]].
 
== [[Логика првог реда]] ==
:<math>(\exists x ) (berberin(x) \wedge (\forall y) (\neg brije(y, y) \Leftrightarrow brije(x, y)))</math>
 
Ова реченица је незадовољива (представља контрадикцију), због [[универзални квантификатор|универзалног квантификатора]], <math>\forall</math>. Универзални квантификатор ''-{y}-'' ће укључити све елементе из домена, укључујући и берберина, ''-{x}-''. Па када се вредност ''-{x}-'' додели променљивој ''-{y}-'', реченица добија следећи облик
 
:<math>\neg shaves(x,x) \Leftrightarrow shaves(x,x)</math>,
 
што се може поједноставити као
 
:<math>shaves(x, x) \wedge \neg shaves(x,x)</math>,
 
што је контрадикција.
 
== Напомене ==
{{напомене}}
 
[[Категорија:Парадокси]]