Социјалистичка Република Србија — разлика између измена

Била је највећа и најмногољуднија [[социјалистичка републикаЈугославија|југословенска]] у [[СФРЈ|СФР Југославији]]република, састојала се из три дела — [[Централна Србија|уже Србије]] и две [[Аутономна покрајина|аутономне покрајине]] — [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косова]]. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије — [[Београд]].

СР Србија настала је [[дефакто]] одмах по ослобођењу Србије, крајем [[1944]]. године, када је у Београду новембра 1944. одржано Прво заседање [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). Под називом '''Федерална Држава Србија''' званично је настала [[9. април]]а [[1945]]. године на заседању АСНОС-а. После проглашења [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (ФНРЈ), [[19. фебруар]]а [[1946]]. године променила је назив у '''Народна Република Србија'''. Назив '''''Социјалистичка Република Србија''''' добила је, кад и остале социјалистичкејугословенске републике у Југославији, [[Устав Југославије од 1963. године|Уставом]] из [[1963]]. и носила га је до [[28. септембар|28. септембра]] [[1990]]. године када је, доношењем [[Устав Србије из 1990. године|новог Устава]], преименована у '''[[Република Србија (1990—2006)|Република Србија]]'''.

Почетком [[1990]]. године долази до распада [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (СКЈ) и отпочиње политички [[распад СФРЈ]], услед првих вишестраначких избора који су током ове године одржани у СР Србији и већини социјалистичкихјугословенских република у СФРЈ. [[Устав Србије из 1990. године|Нови устав Србије]] донесен је [[28. септембар|28. септембра]] [[1990]]. године и њиме је Социјалистичка Република Србија преименована у [[Република Србија (1990—2006)|Републику Србију]], а покрајини Косово је враћен стари назив [[Косово и Метохија]].

У Социјалистичкој Републици Србији се веома доста улагало у културу и спорт. Спортисти и тимови из СР Србије постизали су значајне резултате у светским размерама. Највећи успех постигли су [[фудбал]]ери [[београд]]ске [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] када су [[1991]]. године освојили [[УЕФА Лига шампиона|КупКупа европских шампионапрвака]], у [[Бари]]ју и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] у [[Токио|Токију]] крајем исте године.

Званично [[религија|религијско]] деловање и опредељивање није било забрањено законом о [[социјализам|социјалистичком]] [[државни атеизам|државном атеизму]] као у суседној [[Народна Социјалистичка Република Албанија|Народној Социјалистичкој Републици Албанији]]. [[Свештеник|Свештена лица]] имала су право да се [[политика|политички]] анагажују кроз чланство у [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичком савезу радног народа Југославије]] (ССРНЈ). Законски су верске заједнице тј. удружења биле у обавези да се старају о материјаном стању свог свештенства и чланова својих удружења. Најбројнија верска заједница била је [[православље|православна]], званични назив [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у регистру верских удружења у СР Србији и Југославији био је '''''Главни савез удруженог православног свештенства Југославије'''''.<ref>[http://search.bisnode.rs/rs/928042/glavni-savez-udruzenog-pravoslavnog-svestenstva-jugoscavije/ Извод из регистра: Главни савез удруженог православног свештенства Југославије]</ref> Поред православља било је присутно [[католицизамкатоличанство]], [[протенстантизам]], [[ислам]], [[јудаизам]] и [[атеизам]] који је био заступљен кроз државну политику [[Радничко самоуправљање|самоуправног социјализма]] и доминантном владавином [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]].