Михаил Булгаков — разлика између измена

м
#1Lib1Ref
м (уклоњена категорија Украински књижевници; додана категорија [[:Категорија:Украјински књижевници|Укр…)
м (#1Lib1Ref)
== Биографија ==
=== Детињство и младост ===
Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у [[Кијев]]у.<ref name="ббббб">{{cite book|last1=Булгаков|first1=Михаил|title=Писмо врховној власти и други краћи списи|publisher=Београд : Службени гласник, 2016.|isbn=978-86-519-0962-0|pages=115-134}}</ref> У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.
 
Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.
Након почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.
 
Године 1917. почео је да узима [[морфијум]], испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције.<ref name="ббббб" /> Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н.М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "[[Псеће срце]]". Ујесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.
 
Те исте године је радио и као лекар [[Црвени крст|Црвеног крста]], а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Трећe Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будућe перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса.<ref name="ббббб" />
 
=== Зрело доба ===
1928. Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "[[Мајстор и Маргарита]]". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).
 
1929. Булгаков је упознао [[Јелена Шиловска|Јелену Сергејевну Шиловску]] која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932.<ref name="ббббб" />
 
До 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".<ref name="ббббб" />
 
У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе "Дани Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936-те, након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у [[Бољшој театар|Бољшој театру]] као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар И". Дружио се с [[Исак Дунајевски|Исаком Дунајевским]], популарним совјетским [[композитор]]ом.
1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије "Мајстора и Маргарите".
 
Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940.<ref name="ббббб" /> Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.
 
== Дела ==
* Адам и Ева (драма), 1931.
* Батум (драма), 1939.
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==