Сава Бјелановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 30:
Приморски Срби друге половине 19. вијека нису имали значајнију политичку личност, нити одлучнијег борца за национална права од Саве Бјелановића. Био је то човјек непоколебљиве вјере и упорности, а као полемичар личност од ауторитета, снажних аргумената и оштрог језика.<ref>{{cite web|title=Sava Bjelanović|url=https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/knjizevnici/46-sava-bjelanovic.html|website=Zapadni Srbi|accessdate=3. 2. 2018}}</ref>
Рођен је 27. октобра 1850. године у селу Ђеврске, код Кистања, у сјеверној Далмацији, у богатој сеоској породици.<ref>{{cite book|last1=Цар|first1=Марко|title=Сава Бјелановић : један поглед на писца|publisher=Београд : Гносос, 2002.|id=ISBN 978-86-83539-12-
Публицистичким и књижевним радом почео се бавити још као гимназијалац. Прве чланке објавио је у Застави Светозара Милетића 1871. године, да би од покретања Српског листа био не само уредник, него и најзаступљенији аутор, подједнако у политичкој публицистици, путописима, фељтонима и књижевним рецензијама. Због изразите политичке досљедности и исправности, а нарочито због залагања за "програм Српства трију вјера", уобличеног у низу чланака под насловом Вјера и народност, у току 1881. године, Бјелановића су у публицистичким текстовима оштро нападали хрватски клерикални кругови, предвођени дон Михом Павлиновићем. Након више таквих Павлиновићевих чланака у задарском Народном листу 1882. године, објављених под насловом Мисао хрватска и мисао србска у Далмацији, Бјелановић је жестоко одговорио у Српском листу, у серији текстова под заједничким насловом Дон Михо на бранику, које су савременици назвали "бисером новинарске вјештине". Сљедеће, 1883. године, наведени чланци су под истим насловом објављени и као посебна књига. Бјелановић је написао значајну студију о Божидару Петрановићу: Живот и рад Д-ра Божидара Петрановића (1883). Међу књижевним прилозима, издвајамо запажене рецензије о књигама: Љубомира П. Ненадовића (1881), Лазе К. Лазаревића (1887), о Гундулићевом Осману (1890); а посебну умјетничку вриједност имају путописи: Дан девети, путне црте из Црне Горе (1886), Снијег у Црној Гори (1890), Кроз славенске земље (1891-93), С пута, црте по Хрватској, Угарској и Србији (1895), Из српско-талијанских сватова, црте с пута по Црној Гори и Италији (1896).
|