Катари — разлика између измена

Значајна година у катарској историји је [[1167]]. када је одржан [[сабор у Сен Феликсу]] (''Saint-Félix-Lauragais''), на коме се одлучивало о територијалном разграничењу катарских цркви<ref name=autogenerated1>Josip {{sfn|Vrandečić, Crkva bosanska i Crkva dalmatinska: Srednjovjekovna hereza u Dalmaciji</ref>|2006|pp=}}. Сабору, који представља значајну тачку у развоју европског [[хетеродоксија|хетеродоксног]] [[хришћанство|хришћанства]], присуствују бројни представници катарских заједница [[Лангдок]]а, [[Ломбардија|Ломбардије]], [[Француска|Француске]] и [[Каталонија|Каталоније]], а њиме председава [[Папа Никита|Отац Никита]], [[богумили|богумилски]] поглавар [[Константинопољ]]а.

Године [[1179]]. одржан је [[Трећи латерански концил]] католичке цркве, на коме су јеретици ударени изопштењем и стављени у надлежност световних власти које су их дужне гонити.<ref name{{sfn|Vrandečić|2006|pp=autogenerated1 />}}

Папа [[Папа Иноћентије III|Иноћентије III]] покреће [[Катарски крсташки рат|крсташки рат против катара]] у Лангдоку (данас јужна [[Француска]]) који пустоши цветајућу земљу од [[1209]]. до [[1229]]. године. Степен насиља према катарима је био екстремно велик, чак и према средњовековним стандардима. На почетку рата крсташи су побили цели један град [[Безијер]] од 10.000 становника. [[15. август]]а [[1209]]. крсташи су освојили [[Каркасон]] а становништву су отели сву имовину и протерали их голе из града. Услед прогона од стране крсташа, многи катари беже у Босну.<ref>Јосип Врандечић, Црква босанска и Црква далматинска: Средњовјековна хереза у Далмацији</ref>{{sfn|Vrandečić|2006|pp=}} Папин легат кардинал Конрад [[1223]]. године пише да на Балкану живи њихов старешина, којег албижани сматрају својим папом, и коме долазе по савете. У то време је [[Црква босанска|босанском црквом]] столовао [[дјед Растудије]].

== Види јошЛитература ==