Јерменска црква у Новом Саду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
Након аустријског пораза у рату са Турцима 1739. године, католици Јермени нису хтели да остану у Београду. Јермени су у Петроварадински Шанац дошли из [[Београд]]а [[1739]]. године предвођени својим свештеником Јаковом Ерзерумским (тј. из Ерзерума) који је понео богослужбене утвари.<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref> Јаков је претходно био калуђер јерменског манастира у Млецима, и у Новом Саду је остао до 1744. године, када се вратио у свој манастир. Док је био у Новом Саду становао је код католичког свештеника, а и службу је вршио у католичкој цркви.<ref>Душан Поповић: "Београд пре 200 година", Београд 1935. године</ref>
Са Јерменима су дошли у Нови Сад и [[Грци]], [[Немци]], [[Цинцари]] и нешто [[Арнаути|Арнаута]]. Турци су их позивали да се врате у Београд, нудећи им сигурност и обештећење због губитака током рата. Али ови нису пристали; остали су у Аустрији. У [[Нови Сад|Новом Саду]] [[1741]]. године било је преко 150 [[Јермени|Јермена]], али су се неке породице селиле даље, па је крајем [[18. век]]а у Новом Саду било између 40 и 100 Јермена. Населили су се у новосадској Главној улици.
Крајем [[1743]]. године они су одлучили да саграде посебан храм, што им је надбискуп Калоче [[Патачић]] одобрио. Црква је довршена [[1746]]. године, а око ње је отворено јерменско гробље. Црква је била посвећена светом [[Григорије Просветитељ|Гигорију Просветитељу]].<ref>Љ. Лазић, ''Јерменска црква у Новом Саду-избрисана баштина'', Нови Сад 2014.</ref> Највећи прилог дао је трговац [[Јован Ченази]]. Од 1826. године подигнут је "Јерменски насип", од Јерменске цркве до дунавске обале.
| |||