Википедија

Готфрид Вилхелм Лајбниц — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 22:
'''Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон Лајбниц''', ({{јез-нем|Gottfried Wilhelm Freiherr (baron) von Leibniz}}; [[Лајпциг]], [[1. јул]] [[1646]] — [[Хановер]], [[14. новембар]] [[1716]]) био је немачки филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата и политички саветник [[Лужички Срби|лужичкосрпског]] порекла.<ref>{{Cite book|last=Michael|first=L. A.|title=The Principles of Existence & Beyond|url=https://books.google.com/books?id=N1amOvCppCMC&pg=PA27|year=2007|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-84799-199-7|pages=27}}</ref> Дао је значајан допринос у оптици и механици. Сматра се последњим човеком енциклопедијског знања западне цивилизације.<ref>Aiton, Eric J., 1985. ''Leibniz: A Biography''. Hilger (UK).</ref><ref>{{cite book|author=Maria Rosa Antognazza]|year=2008|title=Leibniz: An Intellectual Biography|publisher=Cambridge Univ. Press|pages=}}</ref>
 
Стекао је образовање из права и филозофије, радио је као секретар у двема најпознатијим племићким породицама у [[Њемачка|Немачкој]] (од којих је једна током његовог службовања постала енглеска краљевска породица). Заузима подједнако значајно место како у историји [[филозофија|филозофије]] тако и у историји [[математика|математике]]. Установио је [[инфинитезимални рачун]] (калкулус, математичка анализа) независно од [[Исак Њутн|Њутна]],<ref>{{Cite book|title = History of Western Philosophy: Collectors Edition|edition=revised|url = https://books.google.com/books?id=Gm_cCZBiOhQC|publisher = Routledge|date year= 15. 04. 2013.|isbn=978-1-135-69284-1|last=Russell|first=Bertrand|pages=469}}</ref> као и бинарни систем који представља основу модерне рачунарске технологије. У филозофији остаће најпознатији по [[оптимизам|оптимизму]], нпр. његов закључак да је Бог створио најбољи свет од свих могућих светова.
Лајбниц је дао велики допринос у [[физика|физици]] (оптици и механици) и технологији, као и, што ће се касније утврдити, [[биологија|биологији]], [[медицина|медицини]], [[геологија|геологији]], [[теорија вероватноће|теорији вероватноће]], [[психологија|психологији]], [[информатика|информатици]].<ref>Bodemann, Eduard, ''Die Leibniz-Handschriften der Königlichen öffentlichen Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966).</ref><ref>Bodemann, Eduard, ''Der Briefwechsel des Gottfried Wilhelm Leibniz in der Königlichen öffentliche Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966)</ref><ref>Ravier, Émile, ''Bibliographie des œuvres de Leibniz'', Paris: Alcan, 1937 (anastatic reprint Hildesheim: Georg Olms, 1966).</ref> Писао је на латинском, француском и немачком и то о политици, праву, етици, теологији, историји и филологији. Иако је много писао, мало тога је објављено.<ref>{{cite book|last=Baird|first=Forrest E. |authorlink= |last2=Kaufmann|first2=Walter|title=From Plato to Derrida |publisher=Pearson Prentice Hall |year=2008|location=Upper Saddle River, New Jersey |url= |doi= |id= |isbn=978-0-13-158591-1|pages=}}</ref>
 
== Биографија ==
Ред 65:
# све наше идеје су састављене од врло малог броја простих идеја које чине алфабет људске мисли (људског размишљања),
# комплексне (сложене) идеје настају из ових простих идеја једнообразном и симетричном комбинацијом, аналогно аритметичком множењу.
 
Лајбниц није објавио ништа о формалној логици за живота; већина онога што је написано на ту тему постоји у облику радних белешки.
 
Линија 72 ⟶ 73:
Лајбниц је први увидео да се коефицијенти система линеарне једнакости могу представити као низ, познатији као матрица, који се може искористити да би се пронашло решење система. Овај метод је касније назван [[Гаусова елиминација]].
 
Након што је поставио своју конструкцију инфинитезималног рачуна почела је његова жестока дискусија с Њутном о праву првенства. Лајбниц је свој рад објавио после Њутна, након 1665. године, али независно од њега. Нотацију којaкоја се данас користимо у инфинитезималном рачуну потиче од Лајбница. Мањи део његовог рада био је о бесконачним низовима, где је 1674. године открио релацију између π и свих других непaрнихнепарних бројева: π / 4 = 1 – 1/3 + 1/5 – 1/7 + 1/9... коју је раније пронашао [[Дејвид Грегори (математичар)|Дејвид Грегори]].
 
У математици Лајбниц је истраживао идеју о универзалном математичко – логичком језику заснованом на [[бинарни систем|бинарном систему]]. Супротно од Лајбницове идеје, све машине за рачунање које су касније конструисане користиле су декадни систем за рачунање.
Линија 128 ⟶ 129:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Michael|first=L. A.|title=The Principles of Existence & Beyond|url=https://books.google.com/books?id=N1amOvCppCMC&pg=PA27|year=2007|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-84799-199-7|pages=27}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Michael|first=L. A.|title=The Principles of Existence & Beyond|url=https://books.google.com/books?id=N1amOvCppCMC&pg=PA27|year=2007|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-84799-199-7|pages=27}}
Линија 154 ⟶ 156:
* Richard T. W. Arthur, 2014. ''Leibniz''. John Wiley & Sons.
* Robert C. Sleigh Jr., (ed.), 2005. ''Confessio Philosophi: Papers Concerning the Problem of Evil, 1671–1678''. Yale University Press.
* Dascal, Marcelo (ed.), 2006. “G. W. Leibniz. The Art of Controversies’’Controversies”, Springer.
* Strickland, Lloyd, 2006 (ed.). ''The Shorter Leibniz Texts: A Collection of New Translations''. Continuum.
* Look, Brandon and Rutherford, Donald (eds.), 2007. ''The Leibniz-Des Bosses Correspondence'', Yale University Press.
Линија 180 ⟶ 182:
* [[Martin Davis|Davis, Martin]], 2000. ''The Universal Computer: The Road from Leibniz to Turing''. WW Norton.
* [[Gilles Deleuze|Deleuze, Gilles]], 1993. ''The Fold: Leibniz and the Baroque''. University of Minnesota Press.
* {{citeCite book|ref= harv|author=Finster, Reinhard & van den Heuvel, Gerd |title=Gottfried Wilhelm Leibniz|location=|publisher=Mit Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. 4. Auflage. Rowohlt, Reinbek bei Hamburg (Rowohlts Monographien, 50481)|year=2000|isbn=978-3-499-50481-5|pages=}}
* [[Ivor Grattan-Guinness|Grattan-Guinness, Ivor]], 1997. ''The Norton History of the Mathematical Sciences''. W W Norton.
* Hamza, Gabor, 2005. "Le développement du droit privé européen". ELTE Eotvos Kiado Budapest.
Линија 203 ⟶ 205:
* {{Gutenberg author |id=Leibniz,+Gottfried+Wilhelm,+Freiherr+von}}
* {{Internet Archive author |search=( (Gottfried OR Godefroi) AND (Wilhelm OR Guillaume) AND (Leibniz OR {{notatypo|Leibnitz}}) )}}
* {{Librivox author |id=1353}}
* {{MathGenealogy|id=60985}}
* -{[http://www.earlymoderntexts.com/ Translations] by [[Jonathan Bennett (philosopher)|Jonathan Bennett]], of the ''New Essays'', the exchanges with Bayle, Arnauld and Clarke, and about 15 shorter works.}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Готфрид_Вилхелм_Лајбниц”