Шегрт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Исправке у граматици и правопису! |
допуна рференце и значење |
||
Ред 1:
'''Шегрт''' је био назив и статус детета које је код неког [[мајстор]]а изучавало [[занат]] .
Шегрт је био назив и статус детета које је код неког [[мајстор]]а изучавало [[занат]] . Обично би родитељ довео дете код мајстора у занатску радњу и ту би био договор да га мајстор учи занату. Шегрт би становао код мајстора у породици и имао статус који би се данас сматрао робовским радом. За услуге смештаја у породици мајстора и учење заната шегрт је морао да ради све што му укућани нареде па и најтеже послове. Пракса је била да се нарочито на почетку учења заната веома мало се учи сам занат а раде сви могући други послови у кући и око куће. Смештај и исхрана шегрта је била на нижем нивоу од мајсторове деце. И поред тога касније када би постали "своји људи" бивши шегрти су са поштовањем и захвалношћу говорили о мајсторима од којих су учили занат. Генерално мајстори су били строги и правични. Касније су се појавиле и шегртске школе и [[интернат]]и (после Првог светског рата), тако да се поред самог заната учили и други предмети. Данас школовање ученика у привреди, као се данас зове шегрт, траје, три године по завршетку основне школе. Раније по завршетку шегртовања шегрти су постајали [[калфа|калфе]] а данас добију по завршеном школовању титулу квалификованог радника. ▼
'''Шегрт''' је реч која потиче од [[турски језик| турске речи]] -{''sakirt''}- и [[персијски језик |персијске речи]] -{''sagrid''}- и у основном значењу значи трговачки или занатски ученик.
▲
Касније су се појавиле и шегртске школе и [[интернат]]и (после Првог светског рата), тако да се поред самог заната учили и други предмети. Данас школовање ученика у привреди, као се данас зове шегрт, траје, три године по завршетку основне школе. Раније по завршетку шегртовања шегрти су постајали [[калфа|калфе]] а данас добију по завршеном школовању титулу квалификованог радника.
== Види још ==
*[[Мајстор]]
*[[Калфа]]
*[[Стари занати]]
== Референце ==
*[[Милан Вујаклија]] , '''ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА''', Просвета, Београд, 1991.година
|