Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
 
== Историја ==
Према натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала, цркву Светог Ђорђа је саградаиосаградио краљ Милутин 1312/13. године на темељима старије цркве. Краљ је дао да се надзида горњи део, на порушеним зидовима храма. Фреске у цркви су завршене 1317/18. године, у време игумана Венијамина, о чему говоре натписи у цркви изнад западног портала. Фрескопис су 1318. године завршилидовршили сликари [[Еутихиос]] и [[Михаел]].<ref>"Време", Београд 4. новембра 1930. године</ref>
[[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] се 1330. године, уочи битке са бугарским царем [[Михајло III Шишман|Михаилом Шишманом]], молио у нагоричкој цркви пред иконом Светог Ђорђа. Крајем 16. века било је преправки у горњем делу цркве, о чему сведочи запис на једној опеци.{{sfnm|Кораћ|2003|1p=37}}
 
[[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] се 1330. године, уочи битке са бугарским царем [[Михајло III Шишман|Михаилом Шишманом]], молио у нагоричкој цркви пред иконом Светог Ђорђа. Крајем 16. века било је преправки у горњем делу цркве, о чему сведочи запис на једној опеци.{{sfnm|Кораћ|2003|1p=37}} До 1929. године храм је био у очајном стању. Зидови са спољашње стране су били затрпани наслагама шута и земље до висине од једног метра. Под цркве је био комплетно подигнут. Бугари су 1917. године око цркве и унутар ње копали до два метра дубине, тражећи гроб цара Михаила Шишмана, који је погинуо у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] 1330. године. Главни иницијатор обнове храма је био тадашњи митрополит скопски [[Патријарх српски Варнава|Варнава]]. У јуну 1930. године, под руководством архитекте [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]], отпочела је обнова која је завршена 1932. године. <ref>[http://arhiva.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=5861%3Asedam-vekova-crkve-svetog-djordja-u-starom-nagoricanu&catid=67%3Aotvorena&Itemid=95&lang=sr Седам векова цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану] srbi.org.mk</ref>
Према натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала, цркву Светог Ђорђа је саградаио краљ Милутин 1312/13. године на темељима старије цркве. Краљ је дао да се надзида горњи део на порушеним зидовима храма. Фреске у цркви су завршене 1317/18. године, у време игумана Венијамина, о чему говоре натписи у цркви изнад западног портала. Фрескопис су 1318. године завршили сликари [[Еутихиос]] и [[Михаел]].<ref>"Време", Београд 4. новембра 1930. године</ref>
[[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] се 1330. године, уочи битке са бугарским царем [[Михајло III Шишман|Михаилом Шишманом]], молио у нагоричкој цркви пред иконом Светог Ђорђа. Крајем 16. века било је преправки у горњем делу цркве, о чему сведочи запис на једној опеци.{{sfnm|Кораћ|2003|1p=37}} До 1929. године храм је био у очајном стању. Зидови са спољашње стране су били затрпани наслагама шута и земље до висине од једног метра. Под цркве је био комплетно подигнут. Бугари су 1917. године око цркве и унутар ње копали до два метра дубине, тражећи гроб цара Михаила Шишмана који је погинуо у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] 1330. године. Главни иницијатор обнове храма је био тадашњи митрополит скопски [[Патријарх српски Варнава|Варнава]]. У јуну 1930. године, под руководством архитекте [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]], отпочела је обнова која је завршена 1932. године. <ref>[http://arhiva.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=5861%3Asedam-vekova-crkve-svetog-djordja-u-starom-nagoricanu&catid=67%3Aotvorena&Itemid=95&lang=sr Седам векова цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану] srbi.org.mk</ref>
 
Према легенди, на месту данашњег храма византијски цар [[Роман IV Диоген]] је у 11. веку изградио цркву из благодарности према пустиножитељу [[Прохор Пчињски|Светом Прохору Пчињском]], који му је прорекао успон на византијски престо. Он је у близини данашње цркве живео 28 година у испосници.<ref>[http://arhiva.srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=69&Itemid=48&lang=sr Црква Светог Ђорђа] srbi.org.mk</ref> У време међуратне оправке постојали су у непосредној близини манастира, извор и поменута испосница посвећена Св. Прохору.<ref>"Време", Београд 1930. године</ref>
 
== Архитектура ==