PlayStation 3 — разлика између измена

== Хардвер ==

ПС3 поседује БлуРеј РОМ 2х брзине који је у стању да чита БД-РОМ, ДВД-РОМ, ЦД-РОМ и широк спектар других оптичких медија.

Срце ПС-а 3 представља Сел Бродбанд енџин ([http://en.wikipedia.org/wiki/Cell_microprocessor]), који је развијен од стране ИБМ-а, Сонија и Тошибе.

Сел процесор користи 7 посебних СПЕ јединица од којих је једна резервисана за програм који се одазива на назив Хајпервисор и који служи за спречавање покретаља непотписаног кода

и једног ППЕ-а, који се користи за дистрибуцију задатака СПЕ-овима.

Графички процесор је потписан од стране Нвидије и зове се RSX([http://en.wikipedia.org/wiki/RSX_%27Reality_Synthesizer%27]), што је скраћеница за Ријалити Синтисајзер.

Ријалити Синтисајзер је дериват Г70 архитектуре, која је срце Нвидијине Ги-Форс 7000 серије графичких акцелератора.

Плејстејшн 3 поседује 256МБ примарне XDR меморије чији је творац Рамбус, који је и раније креирао меморијске системе за Сонијеве конзоле и 256МБ ГДДР 3 меморије коју користи првенствено графички процесор.Сел и Ријалити Синтисајзер могу слободно приступати било којој меморији, додуше, уз одређену латенцију и нешто мањи бендвит.

Максимална резолуција коју ПС3 може да испоручи јесте 1080п (1920х1080, прогресив) искључиво путем ХДМИ 1.3а кабла.

Осим већ наведеног ХДМИ порта, ПС3 поседује још Блутут 2.0([http://en.wikipedia.org/wiki/Bluetooth]), Гигабит Етернет([http://en.wikipedia.org/wiki/Gigabit_Ethernet]) (за повезивање на интернет) и УСБ 2.0([http://en.wikipedia.org/wiki/Universal_Serial_Bus]).

Неки модели поседују и Вај-Фај за бежично повезивање на интернет и читач меморијских картица.