Српска народна музика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 22:
[[Радио Београд]] постаје центар око кога се окупља скоро све што вреди у народној музици. Било је то златно доба народне музике у Србији. Организују се концерти, редовна снимања трајних снимака на магнетофонске траке, итд. На жалост, небрига, мањак трака и бахатост људи са врха власти по чијим налозима су траке физички бацане из фонотеке Радио Београда, учинило је да подоста од овог снимљеног материјала није сачувано, а релативно мала количина овог стваралаштва снимљена је на грамофонске плоче. Из тог доба, познати су и оркестри [[Душко Радетић|Душка Радетића]], [[Бранко Белобрк|Бранка Белобрка]], [[Раде Јашаревић|Радета Јашаревића]], а касније, седамдесетих година прошлог века, и [[Бранимир Ђокић|Бранимира Ђокића]].
Седамдесете и осамдесете године прошлог века доносе и нове млађе солисте као што су [[Станиша Стошић]], [[Недељко Билкић]], [[Душица Билкић]], [[Уснија Реџепова]], [[Василија Радојчић]], [[Лепа Лукић]], [[Драган Живковић Тозовац]], [[Тома Здравковић]], [[Мерима Његомир]]. Народна музика постаје све више компонована, једноставнијих форми, текстови почињу да нагињу кичу, што отвара пут феномену данас познатом као [[фолк музика]]. Може се рећи да, успркос
У најновије доба, традицију народне музике негују певачи као што су Светлана Стевић Вукосављевић, [[Браћа Теофиловићи]], [[Биљана Крстић]], Светлана Спајић, Срђан Асановић и ансамбли попут [[КУД Бранко Марковић]].
| |||