Марсел Пруст — разлика између измена

Рођен у богатој лекарској породици, нежан и осетљив, у детињству је боловао од астме, што је обележило читав његов потоњи живот. Прустов отац, [[Ахил Адријан Пруст]], био је угледан патолог и епидемиолог, заслужан за проучавање и покушаје излечења узрока и ширења [[колера|колере]], која се у то време ширила кроз Европу и Азију; био је аутор бројних чланака и књига о медицини и хигијени. Прустова мајка, Жан Клеманс Вил, била је кћи из богате и културне јеврејске породице из Елзаса.<ref>[http://www.literaryreview.co.uk/massie_10_07.html Allan Massie – Madame Proust: A Biography By Evelyne Bloch-Dano, translated by Alice Kaplan] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090212151419/http://www.literaryreview.co.uk/massie_10_07.html |date=12 February 2009 }} – ''Literary Review''.</ref> Била је веома начитана; њена писма показују развијен смисао за хумор<ref name="Tadié">Tadié, J-Y. (Euan Cameron, trans.) ''Marcel Proust: A life''. New York: Penguin Putnam, 2000.</ref> и довољно познавање енглеског језика да пружи помоћ сину у превођењу дела [[Џон Раскин|Џона Раскина]].<ref name="Tadié">Tadié, J-Y. (Euan Cameron, trans.) ''Marcel Proust: A life''. New York: Penguin Putnam, 2000.</ref> Пруст је одгојен у очевој католичкој вери.<ref>[http://www.nysoclib.org/travels/proust.html NYSL TRAVELS: Paris: Proust's Time Regained] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120127020446/http://www.nysoclib.org/travels/proust.html|date=27 January 2012}}</ref> Крштен је 5. августа 1871. и касније се потврдио као католик, али никада није формално практиковао своју веру.<ref>{{cite book|author=Edmund White . |title=Marcel Proust: A Life. |publisher=Penguin. {{page|year=2009|isbn=9780143114987|pages=}}</ref><ref>Proust, Marcel . The Oxford dictionary of quotations. Oxford University Press. {{page|year=|id=|pages=594}}. {{page|year=1999|isbn=978-0-19-860173-9|pages=594}} "...the highest praise of God consists in the denial of him by the atheist who finds creation so perfect that it can dispense with a creator."</ref> Када је имао 9 година, доживео је први тежи напад астме и отад су га сматрали болешљивим дететом. Године 1882. постао је ученик школе ''-{Lycée Condorcet}-'' у [[Париз]]у. Због болести је прекинуо школовање. Упркос лошем здрављу, Пруст је одслужио једну годину у француској војсци у [[Орлеан]]у. Ово искуство му је послужило за трећи део циклуса романа „У трагању за изгубљеним временом“, „Војвоткиња де Германтес“.

Његов живот и породично окружење знатно се изменило између 1900. и 1905. У фебруару 1903. његов брат Роберт се оженио и напустио дом. Исте године у новембру му је преминуо отац.<ref>{{cite book|author=Carter, William C. (|year=2000) ''|title=Marcel Proust: a life''. |location=New Haven: |publisher=Yale University Press|pages=}}</ref> Напослетку, у септембру 1905. године изгубио је мајку, што га је највише погодило. Мајка му је оставила значајно наследство. Кроз овај период здравље му је било нарочито нарушено. Последње три године свог живота провео је у својој спаваћој соби, спавајући дању и радећи на роману ноћу.<ref>Marcel Proust: Revolt against the Tyranny of Time. Harry Slochower .''The Sewanee Review'', 1943.</ref> Преминуо је од упале и апсцеса плућа 1922, а покопан је на гробљу [[Пер Лашез]] у Паризу.

Пруст је желео да преведе два Раскинова рада на француски, али му је тај подухват отежавало његово недовољно познавање енглеског. Да би компензовао за то он је претворио ове преводе у групну аферу: иницијални превод је радила његова мајка, нацрте је прво ревидирао Пруст, а затим Мари Норлинџер, енглески рођак његовог пријатеља и понекад љубавник<ref name="carter">{{citationcite book|title=Proust in Love|first=William C.|last=Carter|year=2006|publisher=YaleUniversity Press|id=ISBN 978-0-300-10812-5|pages=31–35}}</ref> Рејналдо Хан, затим је коначно превод полирао Пруст. На питања његовог уредника о његовом методу, Пруст је одговорио, „Ја не тврдим да знам енглески; ја тврдим да знам Раскина”.<ref name="Tadié"/><ref>Karlin, Daniel (2005) ''Proust's English''; pp. 36</ref> -{''The Bible of Amiens''}-, са Прустовим проширеним уводом, је била објављена на француском 1904. године. Превод и увод су били добро примљени; [[Анри Бергсон]] је назвао Прустов увод „једним важним доприносом психологији Раскина”, а имао је сличне похвале за превод.<ref name="Tadié"/> У време објављивања, Пруст је већ преводио Раскиново дело -{''Sesame and Lilies''}-, што је завршио јуна 1905, непосредно пре смрти његове мајке, а књига је објављена 1906. године. Књижевни историчари и критичари су константовали да су поред Раскина Прустови главни књижевни утицаји били [[Louis de Rouvroy, duc de Saint-Simon|Сен-Симон]], [[Мишел де Монтењ|Монтењ]], [[Стендал]], [[Гистав Флобер|Флобер]], [[Џорџ Елиот]], [[Фјодор Достојевски]], и [[Лав Толстој]].