Миливоје Савић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Рековчани помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{почетник|6|2|2018}}
[[Датотека:Milivoje Savic.jpg|мини|десно|Миливоје Савић (1920—1997)]]
'''Миливоје Савић''' рођен је 23. јануара 1920. године у планинском селу [[Надрље|Надрљу]], [[Левач]].
Потиче из напредне пољопривредне породице. Четири разреда основне школе завршио је у вом родном Надрљу. После завршетка Другог светског рата Савић завршава књиговодствени курс у Параћину и запошљава се у пољопривредној задрузи у свом селу на пословима књиговође. Упоредо са радом завршава ванредно средњу пољопривредну школу у Рековцу. Миливоје Савић је један од Већих чувара и сакупљача народне баштине левачког краја. Пуних 50 година сакупља и записује изворне песме, игре, обичаје, приче, шале, изреке, загонетке и пословице. Записује нарави људи свог родног краја. Захваљујући раду Савића [https://www.youtube.com/playlist?list=PLjxEdkC9yFyBD1fAOw0pRuPbBTkFwrYtj левачке игре] и песме могу се видети и чути на позорницама широм Србије и на свим српским народним саборима.
 
Оснивач је Културно-уметничког друштва "Левачки мелос", у Надрљу, које је искљупиво неговало изворну музику и песму овог краја. Био је Руководилац оркестра КУД-а "Левачки мелос", где је свирао тамбурицу прим, али је знао да свира на виолини и фрули. Написао је велики број народних песама за које и компоновао музику. Најпознатија је [https://www.youtube.com/watch?v=zDKcmNi0xzQ "На извору Лугомира"]. Бавио се и писањем уметничких песама у којима је опевао свој крај, догађаје из рата и дане младости.
 
Писао је о историји Левча, посебно Каленићу, и хронику села Надрља. Због недостатка средстава за штампање то је остало у рукопису.
Његове приче, шале, изреке, загонетке, пословице, које је сакупио штампане су у часопису "Расковник", листу "Нови Пут", Зборнику младих истраживача "Полет" из Крагујевца, у књизи "Левачке народне умотворине" и другим часописима и листовима. О Левачким играма, песмама и обичајима, снимљена је 1973. године посебна емисија у Надрљу под називом "Трагом Мелографа"
Добитник је више признања и награда међу којима су најзначајнији Орден рада са сребрним венцем, Златна значка КПЗ Србије, октобарска награда општине Рековац и др.
Умро је 26. августа 1997. године и сахрањен на гробљу у родном селу Надрљу.
За све што је учинио на сакупљању и чувању народне баштине Левча, Миливоје Савић заслужује да се уврсти у ред знаменитих левчана" <ref>НАДРЉЕ 1793-2013. - Слободан М. Савић - Џане, Крагујевац, 2017, стрpp. 619-620</ref>
 
== Референце ==