Акакијев раскол — разлика између измена

Пред почетак раскола, [[Источно римско царство|Источним римским царством]] је владао [[Зенон (цар)|Зенон]], непопуларни цар чије су прве године владавине обележене војничким побунама и династијским сплеткама који је због тога тражио подршку у [[Сирија|Сирији]], [[Палестина (регион)|Палестини]] и [[Египат|Египту]] чије се свештенство све више дистанцирало од правоверног, односно "халкедонског" хришћанства прихватајући уместо њега [[Монофизитство|мијафизитствомонофизитизам]]. Да би помирио две стране, Зенон је [[482.]] године издао [[Хенотикон]], Указ о Јединству који је садржавао христолошку формулу која је требало да представља компромис између мијафизитамонофизита и халкедонаца.

Иако њиме нису били у потпуности задовољни, мијафизитиумерени монофизити су прихватили Указ, укључујући и александријског патријарха [[Петар Александријски|Петра Монгуса]] прихватили су Указ. За узврат је Зенон помиловао Монгуса који је осуђен на смрт као јеретик јер је деловао у илегали још од [[477.]] године. Дотадашњег патријарха [[Јован Талај|Јована Талаја]] је прогнао из земље.

Након Акакијеве смрти (488), његови наследници Фравита и Еуфемије су се покушали измирити са Римом, али су ти напори остали узалудни због новог цара [[Анастасије I|Анастасија I]] који је симпатизовао мијафизитемонофизите. Раскол је завршен тек [[518.]] године уз помоћ византијског цара [[Јустин I|Јустина I]] и патријарха [[Јован Кападокијски|Јована Кападокијског]] који су склопили споразум са папом [[папа Хормизд|Хормиздом]]. Шизма је формално окончана 24. марта [[519.]] године.

== ИзвориЛитература ==