Калаз — разлика између измена

170 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 53:
Парох у Калазу био је 1896. године поп Коста Николић (ту и 1879), а учитељ нови Сава Белић (ту до 1911).<ref>"Школски лист", Сомбор 1896. године</ref> Поп Николић је 1891. године примио из јерархијског фонда 150 ф. припомоћи. Епископ будимски Јеремија Мађаревић је имао у Калазу свој "летњиковац", где је провео неколико месеци лета 1896. године док је боловао. Учитељ Белић је као мало који учитељ имао трагични крај. Био је рођен у Калазу, где је радио као српски учитељ последњих 17 година каријере. Тај учитељ је кажу био благе природе, тих и смирен, услужан човек, који је стекао љубав и поштовање целог села. Дана 1. септембра 1911. године ступио је у пензију, и наставио да живи у родном месту. Међутим, већ 4. октобра те године био је убијен ножем, од стране паора Паје Петровића. Радило се о безумној освети, јер је тог Петровића 15 година раније "ћушио" (ударио) брат учитеља Саве. Јадни Петровић у пијаном стању се "осветио" - не починиоцу, већ невином учитељу. Током сахране одржао је посмртни говор и један колега учитељ, са речима: "Мученик си, јер си био учитељ".<ref>"Школски гласник", Нови Сад 1911. године</ref> У Калазу се 1912. године, због повећања броја школске деце, градила нова српска школа.
 
По српском извору из 1905. године види се да је Калаз велика општина. Калаз је место на друму и жељезници између Будимпеште и Сентандреје. У њему живи 2245 житеља, од којих је 530 православних Срба. Домова укупно има 310, од којих је 89 српских. Црквена општина је организована и уредна, има парохијски дом, порта је уређена као српско православно гробље. Храм је тада био у лошем стању, споља и изнутра, а парох поп Исидор Бошњак родом из Грабовца, који служи ту тек годину дана је председник црквене општине. Српска вероисповедна школа ради, учитељ је Сава Белић родом из Будакалаза. Редовну наставу похађа 65 ђака, а недељну школу њих 16. Мада је црквено-општински посед 39 кј, нема никаквих заклада и парохија је сиромашка, најниже шесте платежне класе.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref> Године 1911. парох у Калазу је протојереј Георгије Голуб.<ref>"Школски лист", Сомбор 1911. године</ref>
 
До [[19. век]]а Калаз је био претежно [[Срби|српско]] насеље. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] део [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новообразване [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] ширењем урбане агломерације Будимпеште, Калаз се почео нагло ширити и од села је прерастао у велико градско предграђе.
27.346

измена