Грожђе — разлика између измена

[[Датотека:Top grapes countries producers in the world.png|700px|thumbnail|center|Земље са највећом производњом грожђа 2012. године.<ref>[http://faostat.fao.org/site/339/default.aspx Top 20 grape producing countries in 2012] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110713020710/http://faostat.fao.org/site/339/default.aspx |date=2011-07-13 }} faostat.fao.org</ref>]]

 

 

 

{|class="wikitable sortable" style="float:left; clear:left; margin-right:1em;"

| — || ''[[Свет]]'' || 58.521.410 || 58.292.101 || 58.500.118 || 67.067.128

|-

|}{{Clear}}

 

 

Упоређивањем исхране међу западним земљама, истраживачи су открили да иако Французи имају тенденцију да једу виши ниво животињске масти, заступљеност [[Kardiovaskularna bolest|болести срца]] остаје ниска у Француској. Овај феномен је био назван француским парадоксом, и сматра се да настаје због заштитних предности редовног конзумирања црног вина. Осим потенцијалних користи од самог алкохола, укључујући редуковану агрегацију [[Крвне плочице|тромбоцита]] и [[Вазодилатација|вазодилатацију]],<ref>{{Cite journal

| title = Cardiovascular protection from alcoholic drinks: Scientific basis of the French Paradox

| journal = Revista portuguesa de cardiologia : orgao oficial da Sociedade Portuguesa de Cardiologia = Portuguese journal of cardiology : an official journal of the Portuguese Society of Cardiology

| volume = 25

| issue = 11

| pmid = 17274460

}}</ref> [[Phenolic content in wine|полифеноли]], нпр. [[ресвератрол]], који су углавном присутни у грожђаној љусци, пружију друге могуђе здравствене користи, као што су:<ref>{{Cite journal

| doi = 10.1093/eurheartj/ehm149

| title = The red wine hypothesis: From concepts to protective signalling molecules

| volume = 28

| issue = 14

| pmid = 17561496

| pmc =

 

Иако се неке здравствене власти не препоручују адаптацију потрошње вина,<ref>[https://web.archive.org/web/20080704110717/http://www.americanheart.org/presenter.jhtml?identifier=4422 Alcohol, wine and cardiovascular disease]. American Heart Association</ref> знатна количина истраживачких резултата индицира да умерена конзумација, као што је једна чаша црног вина дневно за жене и две за мушкарце, могу да имају корисне здравствене ефекте.<ref>[https://web.archive.org/web/20100204225103/http://www.hsph.harvard.edu/nutritionsource/what-should-you-eat/alcohol/ Alcohol]. Harvard School of Public Health</ref><ref>{{Cite journal

| doi = 10.1093/aje/kwm274

| title = Alcohol Consumption and Lower Extremity Arterial Disease among Older Adults: The Cardiovascular Health Study

| volume = 167

| issue = 1

| pmid = 17971339

| pmc =

| volume = 4

| issue = 2

| pmid = 15478039

| pmc =

}}</ref> Нови докази сугеришу да вински [[Phenolic content in wine|полифеноли]] као што је ресвератрол<ref>{{Cite journal

| doi = 10.2174/157489007780832560

| title = Resveratrol: A therapeutic promise for cardiovascular diseases

| journal = Recent patents on cardiovascular drug discovery

| volume = 2

| issue = 2

| pmid = 18221111

}}</ref> пружају физиолошку корист, док [[Long-term effects of alcohol consumption|сам алкохол]] може имати заштитне учинке на кардиоваскуларни систем.<ref>{{Cite journal

| doi = 10.1111/j.1749-6632.2002.tb02911.x

| title = Cardioprotection with alcohol: Role of both alcohol and polyphenolic antioxidants

| journal = Annals of the New York Academy of Sciences

| volume = 957

| pmid = 12074967

=== Ресвератрол ===

{{Main|Ресвератрол}}

 

| title = Extractable Amounts oftrans-Resveratrol in Seed and Berry Skin inVitisEvaluated at the Germplasm Level

| doi = 10.1021/jf061722y

| volume = 54

| issue = 23

| pmid = 17090126

| pmc =

Антоцијанини имају тенденцију да буду главни [[Phenolic content in wine|полифеноли]] у розом грожђу док су [[флаван-3-ол]]и (i.e. катехини) заступљенији феноли у белим варијететима.<ref name="hozczp">{{Cite journal

| doi = 10.1021/jf0204102

| last3 = Tomás-Barberán | first3 = F. A.

| title = Varietal differences among the polyphenol profiles of seven table grape cultivars studied by LC-DAD-MS-MS

| volume = 50

| issue = 20

| pmid = 12236700

}}</ref> Укупни фенолни садржај, лабораторијски индекс антиоксидантске јачине, је већи у розим варијететима превасходно услед антоцијанинске густине у љусци црног грожђа, у поређењу са одсуством антоцијанина у љусци белог грожђа.<ref name="hozczp" /> Ови антоцијанини привлаче напоре научника да дефинишу њихове особине у погледу људског здравља.<ref name=jafcsymp>[http://www.revgenetics.com/pdf/bhb_symposium_2007x.pdf ''Berry Health Berry Symposium'' Abstracts & Research from the 2007 International Berry Health Benefits Symposium] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141219084621/http://www.revgenetics.com/pdf/bhb_symposium_2007x.pdf |date=2014-12-19 }}, ''Berry Health Berry Symposium'', June 2007</ref> Фенолни садржај љуске грожђа варира са [[култивар]]ом, композицијом земљишта, климом, географским пореклом, и праксом култивације или изложености болестима, као што су гљивичне инфекције.

 

| doi = 10.1021/jf981211e

| title = Capillary electrophoretic determination of resveratrol in wines

| journal = Journal of Agricultural and Food Chemistry

| volume = 47

| issue = 8

| pmid = 10552635

}}</ref> у зависности од сорте грожђа, пошто је [[Fermentacija (hrana)|ферментисано]] са љуском, чиме је омогућена апсорпција ресвератрола у вино. У контрасту с тим, [[бело вино]] има нижи фенолни садржај, јер се ферментише након уклањања љуске.

 

| last1 = Pastrana-Bonilla | first1 = E.

| title = Phenolic Content and Antioxidant Capacity of Muscadine Grapes

| doi = 10.1021/jf030113c

| volume = 51

| issue = 18

| pmid = 12926904

| pmc =

}}</ref> Супротно претходним резултатима, елагинска киселина, а не ресвератрол, је главни фенол у мускадинском грожђу. Флавоноли [[сирингетин]], сирингетин 3-О-галактозид, [[ларицитрин]] и ларицитрин 3-О-галактозид су такође присутни у розом грожђу, али су одсутни у белом грожђу.<ref name=Mattivi>{{Cite journal

| title = Metabolite Profiling of Grape: Flavonols and Anthocyanins

| doi = 10.1021/jf061538c

| volume = 54

| issue = 20

| pmid = 17002441

| pmc =

Биохемијске и прелименарне [[Kliničko ispitivanje|клиничке]] студије су демонстрирале потенцијална биолошкка својства олигомерних [[procyanidin|процијанидина]] грожђа и семена грожђа.<ref>{{Cite journal

| doi = 10.1016/S0300-483X(00)00210-9

| title = Free radicals and grape seed proanthocyanidin extract: Importance in human health and disease prevention

| journal = Toxicology

| volume = 148

| issue = 2–3

| pmid = 10962138

}}</ref> На пример, лабораторијски тестови индицирају потенцијалне антиканцерне ефекте екстракта грожђаног семена.<ref>{{Cite journal

| doi = 10.1093/carcin/23.11.1869

| title = Grape seed extract induces apoptotic death of human prostate carcinoma DU145 cells via caspases activation accompanied by dissipation of mitochondrial membrane potential and cytochrome c release

| journal = Carcinogenesis

| volume = 23

| issue = 11

| pmid = 12419835

}}</ref> Према [[American Cancer Society|Америчком друштву за канцер]], „тренутно постоји врло мало поузданих научних доказа да конзумација црвеног вина, грожђа или слеђење грождане исхране може да спречи или лечи рак код људи”.<ref name=acs>{{cite web

}}</ref>

 

[[Grape seed oil|Уље грожданих семенки]] из здробљеног семена се користи у [[Cosmeceutical|козмецеутским]] и производима за [[skincare|негу коже]] због уочене здравствене користи. Уље грожданих семенки садржи [[токоферол]]е ([[витамин Е]]) и високе садржаје [[фитостерол]]а и [[polyunsaturated fatty acid|полинезасићених масних киселина]] као што су [[линолна киселина]], [[олеинска киселина]], и [[алфа-линолеинска киселина]].<ref>{{Cite journal

| title = Yield and Composition of Grape Seed Oils Extracted by Supercritical Carbon Dioxide and Petroleum Ether: Varietal Effects

| doi = 10.1021/jf040295q

| volume = 53

| issue = 5

| pmid = 15740076

| pmc =

}}</ref><ref>{{Cite journal

| doi = 10.1021/jf060338y

| title = Quantitation of the Main Constituents of Some Authentic Grape-Seed Oils of Different Origin

| volume = 54

| issue = 17

| pmid = 16910717

| pmc =

}}</ref><ref>{{Cite journal

| title = Evaluation of fatty acid profiles and mineral content of grape seed oil of some grape genotypes

| doi = 10.1080/09637480701581551

| volume = 60

| issue = 1

| pmid = 17886077

| pmc =

== Литература ==

{{Refbegin}}

{{Refend}}