Арсеније Велики — разлика између измена

'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светитељи|светитељ]], родом из патрицијске породице у [[Рим]]у. Био је и добро школован, како у светским наукама и философији тако и у духовној мудрости. Предао се [[црква|цркви]] на службу, и био је [[ђакон]]ом велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив, молитвен, Арсеније је хтео тако проживети цео живот свој. Међутим цар [[Теодосије]] га је узео за васпитача и учитеља својих синова: [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]], и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством, и почастима, и раскоши. Међутим све ово је више притискивало срце Арсенијево, него што га је задовољавало. Десило се једанпут, да је [[Аркадије]] учинио неку кривицу, и Арсеније га је зато казнио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у одело просјачко, отишао на обалу морску, сео у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни скит, постао је ученик славнога Јована Колова, и предао се подвигу. Сматрао је себе мртвим; и кад му је неко јавио, да му је један богати сродник умро и њему завештао све имање, он је одговорио: "''Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником''?" Повучен у једну пустињску келију као у гробницу, он је стално плео котарице од палминог лишћа, а ноћу се [[Бог]]у молио. Избегавао је људе и сваки разговор са људима. Само празничним данима излазио је из келије и долазио у цркву на [[причешће]]. Да се не би олењио, он је себи често постављао питање: "''Арсеније, зашто си дошао у пустињу''? Провео је педесет пет година као пустињак, и за све то време био је углед монасима. Живео је сто година, и скончао природном смрћу после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва [[448]]. године.